Pitanje

[dkdnt]

[S]

[BeSkRaJna_PriChA]

[dkdnt]

[S]

[seedlingstars]

[BelGarion]

--------------------------------------------------------------------------------
Ja mislim upravo suprotno, da je smisao u trazenju svrhe!
Smrt je ta koja celom zivotu daje svrhu!
Svrha zivota je da opravdas svoje postojanje i
da svom zivotu das smisao!
Ili ja barem verujem da je tako.

[SubjectiveTruth]

Tu se moze polemisati danima,godinama i celu vecnost......
Nama je to potrebno zato sto u sustini znamo veoma malo,Da ne znamo nista Ne bi imali tih problema,a takodje ni da znamo sve tj.da smo svesni svega.
znati malo je najgore prokletstvo ljudskog roda tera te da saznajes sve vishe i vishe,pitas se zasto znas tako malo i da li je moguce saznati vishe,radoznalost-zelja za znanjem sve se svodi na isto-da je nema ne bismo bili ono sto jesmo.
Svrha kao sama Svrha po meni je apsolutno nebitna-bitna su mala zrnca znanja koja hrane nashu zelju tj.tu radoznalost(a Pitanje o poenti,svrsii slicnim stvarima su ultimativni izvor hrane) koja smiruju taj nemir koji gori u nama dok se gushimo u sopstvenom neznanju.

a Zivot i Smrt su po meni samo zarezi u recenici zivota,Dve obicne forme svesnosti....
ali ko to moze znati?

[duk]

Spinoza kaže da sve ima smisao samo po sebi, tj. da sve što misli ima svrhu. Ovaj zaključak je malo čudan, jer onda svrhu imaju čovek i Bog, dakle, Bog je definisan kao nešto. On dalje Boga definiše kao jedno, sve, neograničeno, koje deluje unutar sebe, tj.sveta, pa nam samim tim nisu potrebna 2 Boga. Tako dolazimo do toga da je svet neograničen, tj. da je svet Bog. Time se pobija ona sumnja sa početka da sa samo Bog i čovek imaju smisao, jer je Bog sve, a sve je sastavljeno iz atributa, tj.onoga što definiše sve delove tog svega. Dakle, svaki deo, svako drvo ili bilo šta drugo je definisano i ima smisao samo po sebi.

[SubjectiveTruth]

Moze biti a i ne mora

[pinki]

Ma mozda smo samo tu da bi sudbina mogla lepo da se igra.Kao sto neko rece,i najmanja osoba moze da promeni tok istorije(nesto u tom fazonu),pa eto tu smo cisto da bi stvari tekle i da bi se menjale.Onda ispada da je svrha da napravimo neku promenu.Da nazadujemo ili napredujemo,a to se na kraju svodi na isto.Jer ako mnogo nazadujemo onda se sjedino sa prirodom(kao neke zivuljke)ako mnogo napredujemo,sta zan onda je to neko savrsenstvo( i ond se opet sjedinmo sa prirodom,ili necim slicnim).Znaci svrha je da napravimo promeni,korak naper ili nazad.( eto danas vise ne moram da lupam):)