Spinoza kaže da sve ima smisao samo po sebi, tj. da sve što misli ima svrhu. Ovaj zaključak je malo čudan, jer onda svrhu imaju čovek i Bog, dakle, Bog je definisan kao nešto. On dalje Boga definiše kao jedno, sve, neograničeno, koje deluje unutar sebe, tj.sveta, pa nam samim tim nisu potrebna 2 Boga. Tako dolazimo do toga da je svet neograničen, tj. da je svet Bog. Time se pobija ona sumnja sa početka da sa samo Bog i čovek imaju smisao, jer je Bog sve, a sve je sastavljeno iz atributa, tj.onoga što definiše sve delove tog svega. Dakle, svaki deo, svako drvo ili bilo šta drugo je definisano i ima smisao samo po sebi.