od Bazdigooz u Pet Maj 02, 2003 2:13 pm
До сада сам «мудро» и са дистанце пратио ваше разговоре без жеље и намере да се мешам пошто је цео разговор текао у једном изузетно лепом и паметном тону. Међутим, овај последњи пост који је поставио de Hammo али и онај претходни од black dwarfa натерао ме је да кажем неколико речи искључиво ЗБОГ ИСТИНЕ!!!
Прво: О старој српској религији као засебној религији тешко се може говорити због немогућности тачног временског и географског омеђавања и због феномена који су истовремено општи и заједнички и чине основу како наше тако и многих других религија на подручју Балкана (Грка, Бугара, Албанаца...), па и шире.
Друго: Протоком времена долазило је до различитих неповољних фактора који су утицали на међусобну асимилацију култура, било од староседелаца или досељеника, и међусобног преплитања и поистовећивања обреда, обичаја, предања, веровања и религија. Можда најлепши пример за ову трдњу представљају: ЗМАЈ, АЖДАЈА и АЛА. Многи од вас ова суштински три РАЗЛИЧИТА демона поистовећујете и сматрате да је то синоним једног те истог демона, а то је, морам рећи, апсолутно погрешно мишљење!
Треће: У циљу лакшег разумевања израза неповољни фактор, нужно је нагласити да је од времена досељавања јужнословенских народа на Балкан, па до данашњих дана, често долазило до различитих неповољних фактора који су утицали на међусобну испреплетаност култура и поистовећивања многобожачких религијских веровања, посебно Грчких и Германских.
Четврто: Стари словени су били НЕПИСМЕНИ. У време њиховог досељавања на Балканско полуострво припадали су паганизму, тако да о њиховој изворној религији није остао никакав писани споменик, а та празнина ни касније није надокнађена јер је многобоштво замењено хришћанством, а стара вера више никога нису интересовала, па је тако и остала незабележена.
Пето: Из науке и религије знамо да свако божанство има своју област, свој култ, и своје легенде. Ни богови из старог српског паганизма нису били изузетак. Шта се, међутим, десило са свим тим када су Срби напустили паганизам и приступили хришћанству? Одговор је једноставан. Паганизам је продужио да живи само што је добио хришћанску интерпретацију и обележја везана за друге личности. На прво место долази наш највећи светац – свети Сава, као што је лепо приметио de Hammo. Међутим, о овоме ћу много више говорити на једном другом месту (погледајте задњи пасус)!
ЗАКЉУЧАК: «Затирању» српске митологије није кумовала Црква (као што тврди de Hammo) која се једино трудила да дискредитује врховног бога и да га анатемише и да му припише сва зла својства (смрт, болест итс.), док јој други богови (или демони) нису сметали него их је свесно или несвесно потпомагала, па чак и чинила обреде у циљу њиховог истеривања (прогон вампира, прописи против куге, болести уопште итд.).
Највећи национални бог Словена првобитно је имао вучји облик и то вучје божанство је у ствари старинско српско (можда и општесловенско) божанство доњег света. Он је био највећи «вукодлак», а вампир је само умањена копија некадашњег примитивног врховног бога. О том богу постоји још један детаљ. Тај бог је био хром у једну ногу, а та хромост се редовно наглашава не само у српској него и у бугарској и руској традицији. Шта је даље важно – наш најпознатији демон се зове ХРОМИ ДАБА – како је у предањима лепо сачувано и ИМЕ и главна ТЕЛЕСНА особина некадашњег ДАБОГА!!! Слично је и код Немаца и Француза: то је der hinkende Teufel (хроми ђаво), а подсећам да је Водан био у једно око слеп, а Тир сакат у једну руку, значи да телесни недостаци богова нису српска «специјалност».
[b]de Hammo рече: «Jedini tragovi se mogu naći u narodnim verovanjima i mitovima, pričama i legendama, kao i u dobroj meri u savremenim crkvenim običajima, te je stoga veoma značajna uloga etnologa i analitičara religije.
Са овом тврдњом се у већем делу апсолутно слажем, што насупрот томе значи да black dwarf мало греши. Обичаји су заправо религијски остаци старинског култа јавног и приватног, и с обзиром на чињеницу да се обичаји уопште, а овакви нарочито, тешко и нерадо мењају, могу се сматрати као поуздан извор за познавање и реконструкцију српских религијских старина. Ипак, укорењени обичаји и паганско веровање нису се могли променити ни лако ни брзо, па нам је захваљујући томе преостало много изворних религијских обичаја и радњи или веровања.
Извињавам се на овом посту јер ми није била намера да «делим лекције», хтео сам само да укажем на извесне грешке, а истовремено да «убацим ЕПП» и да вас позовем да прочитате научно признате детаље о српској митологији на форуму СРПСКИ ФРП / ИСТОРИЈА.