od High Duke u Čet Apr 21, 2011 5:09 pm
Drugarica mi dala da popravim neki njen tablet (koji inače nema), posto mu se polomila nekakva plastika pa treba da joj zalepim. Mene mrzi i ja ga ostavim na velikom jastuku kod kreveta. Odem negde u grad, i zavrsim na Tasmajdanskom parku i nadem se sa nekim ortakom. Malo mi tu nesto blejimo, pricamo, kad dode neka njegova ekipa sa loptom za americki fudbal koja je pala u zitko blato pa je sva blatnjava i klizi. Kao, kazu mi da im je bacim, ali ne mogu jer znam da
ce da mi isklizne zbog blata, nemam dovoljno velike sake da je lepo ugrabim. Odemo u neku prostoriju u blizini i tamo pocnemo da igramo neku igru koja lici na americki fudbal, ali su pravila veoma opskurna, posto nema golova ili bilo kakvih linija i kao da se svode na to: Baci nekom drugom loptu pre nego sto te neko mlatne. Posle toga krenem ja kuci i kao legnem na krevet da se odmorim. Pokusam da dohvatim mobilni i odjednom se zacudim sto je ekran tako veliki. Onako bunovan gledam i vidim da je potpuno drugaciji od mog mobilnog i da ima gomile nekih aplikacija, kao i neke igrice, i shvatim da sam dohvatio drugaricin tablet umesto mobilnog. Pomislim u sebi: Oh, silly, silly me.
Izađem napolje i stojim tu kod mene u ulici na cosku kod mesne zajednice sa nekom zenskom osobom koja mi je kao dobra dugarica (neodredena osoba). Odjednom, dok stojimo tu i pričamo, ljudi izadu iz nekog kamiona prekrivenog ciradom i vade puske i pistolje. Shvatam kako na sve strane po ulici ljudi pocinju da vade pistolje i zapitam se da li to nesto planirano. Pocne prangijanje na sve strane, ne zna se ko koga i zasto roka (iz vatrenog naoruzanja). Utrcimo mi u prvo dvoriste u Ljube Stojanovica i udemo u zgradu, upadnemo nekim ljudima u stan. Skapiram da i ja imam pistolj i pocnem da pucam kroz prozor na ljude. Nazalost, iako sam gadao muskarce pogodim dve devojke, ali samo povrsinske rane, izgleda. Istrcimo i udemo u neka kola i upalimo ih i krenemo preko te male raskrsnice, kad nam unutra ulete jedan lik kojeg sam gadao, a promasio i riba koja je bila sa njim, a koju sam pogodio. Lik se baci na mene na suvozacevo mesto i uperi pistolj u glavu. Ja popizdim i uz vesto hrvanje otmem mu pistolj. On kaze: e,jebi ga, znaci ukeban sam. A riba cuti na zadnjem sedistu. Njega isto bacim pozadi i dok idemo nanize ka pumpi, on kaze: "jebote, neko me je pogodio kuglicom." Kad stvarno ima neku ranicu na ledima. "Neko me je pogodio kuglicom na kojoj stoji slovo M." I stvarno, on izvadi kuglicu na kojoj pise slovo M, kao malena kugla za bilijar. Tu shvatimo da je to municija za pracku i da ga je neko prackom pogodio. Pogledam ja devojku i vidim da sam je pogodio metkom u bedro, i ima rupu tu, ali nije velika i ne krvari mnogo. Stizemo do pumpe i
nalecemo na policijsku blokadu napravljeno od paleta na koje su naredane neke male gume, mozda 30cm u precniku. Stanemo mi tu i ja ovog lika i ribu predam policiji, posto kao saradujem sa njima.
A onda shvatim da je to bila sve kao igrica, i da sam presao na sledeci nivo. Nalazim se u nekom prirodnom okruzenju, nekoj udolinici okruzenoj padinama, sa veoma malo drveca i rastinja. Sa dve padine moze da se stigne do mene, a i ja mogu da idem samo na te dve padine, posto je svuda drugde mapa takva da ne mogu da se penjem. Preko te dve padine, jedne veoma blage, onako usecene izmedu strcecih bokova brda, i druge veoma strme koja vodi negde visoko, pocnu da nadiru neki demoni u oklopima. Posto jos uvek imam onaj pistolj, pocinjem da pucam kao lud po njima i ubijam ih. Skapiram da vise nisam sam i da su se pojavili i drugi igraci oko mene. Posto sam primarno pucao u demone na blagoj padini i tu privremeno ocistio situaciju, odem do druge da vidim sta se tamo desava i vidim da tamo skoro niko ne brani i pocnem i tu da ih ubijam. Ali mi tu nekako dok pucam meci izgledaju kao pikseli koji lete, a ne pravi meci. Pocnem ja da trcim uz tu padinu i ubijam ih redom, probijajuci se uz muke stizem do samog vrha gde se nalaze tri velike kutije, kao neke cokoladne bombonjere, samo duboke. Ispred stoje dva mnogo zajebana demona u oklopima i jedna devojka izmedu njih, koja je kraljica (aka Boss). Izvadim dva bodeza i pokoljem ih, kad posle nesto vremena izadu oni iz kutija, i shvatim da se zapravo iz tih kutija spawnuju svaki put kada ih ubijem. Ubijem ih ja ponovo. Krenu oni opet da izadu i
prekoljem ih pre nego sto se izvuku, sve osim devojke, koju pustim da izade, a onda razoruzam. Kazem joj da nema nikakve sanse protiv mene. U to me
drugarica zove na mobilni da pita sta je sa tabletom, i ako ne moze da se popravi, zeli ga nazad da se seca kako joj je bilo lepo dok joj je bio ceo i radio kako treba (tablet). Ova devojka koja je preda mnom shvata da nema gde i kaze mi da ce neko drugi nju sutra ubiti, onako za stalno i da niko ne moze nista da ucini po tom pitanju. Ali mi kaze da uzmem stvari iz njene kutije kada ona umre. Kaze: "Sta je to tebi, ti si blizu, pet minuta ti treba da skoknes dovde od gajbe." Unutra su neki slatkisi i oko 30 evra. Ja joj kazem da cu to da uradim, i onda opet prodem kroz Tasmajdanski park pored crkve Svetog Marka i odem kuci i uzmem da popravljam ovoj tablet.
Let your blows fall because faith is my shield and valor is my sword
A knight is sworn to valour
His hearth know only virtue
His blade defends the helpless
His might upholds the weak
His words speak only truth
His wrath undoes the wicked