GOSPODAR ELEMENATA

[Drakus]

Dopada mi se. Imaš neku priču koja bolje objašnjava Sardaukare ili Ba'alore?

[Storm leader]

Mogu da napišem
Al otprilike ovako
Ba'alori-vukodlacima slična stvorenja,hodaju na dve noge mada su izobličene i imaju približno ljudske ruke.Visoki su oko 8 stopa,glava je potpuno vučja,pa im je zbog gubice onemogućen ljudski govor ali imaju svoj jezik.Imaju i svoju kulturu mada je sve na nivou čopora...
Sardaukari-Ljudi sa jednog od ostrvlja u Južnom Okeanu.Niko ne zna mnogo o njima jer su stranci nepoželjni.Skoro u potpunosti su ratnička nacija a pristali su da služe Zmajevom Tronu zbog toga što je jedan od prvih Kraljeva pomogao Sardaukarima,kako i zašto nije zapisano (čitaj još nisam smislio).Međutim jedan je uslov,svaki Car ili Carica moraju da se dokažu da su vredni u očima Sardaukara pre nego što ovi pristanu da služe.Vešti su sa svim vrstama oružja,mada su podjednako smrtonosni i u borbi golim rukama.Dečaci počinju trening sa 10 godina i smatraju se učenicima do svoje dvadesete.

[Iris]

Na prvi pogled sve veoma lici na WoT. Naravno, Zmajevo ime se koristi mnogo lakse, Sestre bitke se gledaju sa slicnim podzrenjem kao Aes Sedai, Gospodar Elemenata (Elementum, je l tako? uglavnom, ovaj iz cijeg ugla citamo) ima dosta toga zajednicko sa Random, sami elementi... Ali kad se pogeda ponovo, vidim potpuno novu pricu i puno lepih ideja. Bitna razlika je u magovima, a ima jos toga. Bas bih volela da ovo procitam kao knjigu, a ne raskomadano. Ali sacekacu da izdas . Jos nesto... ono sa polaznicima i saradnicima... mozda bez razloga, ali odmah sam se setila Petnice... kako mi nedostaje...
Pretpostavljam da je sad kasno da uklanjas slicnosti, je l da? Ova prica ih ima vise nego prethodne dve.
Sa mojim slabim pamcenjem imena, zasto me Natanijel toliko svrbi?
Ma sve ovo stoji, ali price su ti odlicne!

[Drakus]

Iris, svrati na WoT podforum. Ne mogu samo sa njim da pričam tamo. Nije zabavno Ne vređaj se Tsorovane, samo mi je društvo dama uvek prijatnije

ZVuči podosta kao WoT ovo objašnjenje, ali takoje kako je. Ako je mogla En Mekafri za ono sranje (svim poštovaocima se izvinjavam na izrazu) da kaže "Skidam kapu majstoru Paoliniju", ko zna. Možda tebe pohvali Sandreson.
Sad, bez zajebancije. Voleo bih da pročitm neke priče koje govore o njima. Interesuju me puno Sardaukari, kao i sam Elementum.

[Storm leader]

Ja sam od početka kad sam poceo da pisem namenio da to liči na WoT ali kada se pročita da se ouče bitne razlike.Rekao bih da Elementum podseća više na Lijusa Terina nego na Randa,on je od početka daleko zreliji od RAnda,jer je on sa svojim sposobnostima morao da se nosi od detinjstva i zna šta može da uradi.Takođe kod mene ih je trojica kao kod Džordana,ali ... ima jedno veliko ali koe neću da otkrivam,takođe tu je u početku ženski lik koji je sličan Moiraini ,ali opet dosta različit.
Razlika između Ba'alora i Troloka je ta što Ba'alori nisu bezumne mašine za ubijanje,oni nisu stvoreni kao što je to slučaj sa Trolocima,ima ja velike planove za njih.Mogu samo da kažem da nije sve kao se čini.Postoje još dve vrste koje služe Mračne Bogove,jedna od njih je načinjena dok je druga hm nešto pola pola.Nemam vremena da se posvetim knjizi da je prebacim u digitalni format,ali ima kasnijih delova napisanih u kojima se počinju videti razlike koje sam nabrojao.
Još jedna namerna sličnost je između Aes Sedai i Sestara bitke,ali dok su Aes Sedai plemenite u večini slučajeva,izuzimajući Crni Ađah i još neke,kod Sestara nema ničeg plemenitog.Iako ne služe Mračnim Bogovima ,njihov jedini cilj je da se dokopaju što veće Moći,da svi na kontinetu kleče pred Gospom od Mačeva.Takođe nisam još ubacio jednu važnu frakciju a to su sveštenici različitih hramova,ma uostalom videćete,prava je to zapetljanicija,iako ja još nisam tako vešt u muljađam kao Džordan,pa moja politika mođe delovati jadno ,ali popraviću se

[Drakus]

Pa napiši čoveče, nemoj nam sve tako. Vewruj mi nije zabavno. Znam iz iskustva.

[Storm leader]

ne mogu sve odjednom,sutra cu da napišem ako stignem ovo u vezi Sardaukara i BA'alora a posle ću da stavim nešto popur onog što je Tereza Paterson uradila za WoT,samo malo kraće,gde ću da stavim objašnjenja za svaku Frakciju i to.Sada cu da stavim prvo poglavlje knjige,imam 4 u elektronskoj verziji,pa dok ne napišem nešto novo da imate šta da čitate.

Neobični Događaji

Sunce je polako zalazilo dajući narandžasto crveni preliv klasju koje se lelujalo na blagom povetarcu.Anijela je spavala glave naslonjene na njegovo rame.Par pramenova gavran crne kose joj je padalo na lice,doprinoseći njenoj lepoti ako je to bilo moguće.Bio bi u stanju ostati ovde celu večnost i posmatrati je kako spava.Ali nisu mogli ostati još dugo,do vremena kada sunce zađe trebali su biti u Kaldaranu do kojeg je trebalo dobrih pola sata jahanja.
Lagano poput dodira pera prislonio je svoje usne na njene.Otvorila je oči i nasmešila mu se.
„Da te ne poznajem bolje rekla bi da pokušavaš da iskoristiš to što sam zaspala.“
Njene plave oći su sjale radosno dok ga je posmatrala.Volela ga je koliko je i on voleo nju,bio je siguran.U tim plavim očima je nestajao kao u jezerima bez dna.
„Moramo da idemo,sunce će uskoro zaći.“rekao joj je nežno.
Na trenutak joj je zabrinutost preletela preko lica da bi tren potom nestala.Ustala je iz njegovog zagrljaja i počela užurbano da prikuplja njihove stvari,trpajući ih u korpu.
Na trenutak se zaustavila i stavila ruke na bokove.Dobro je znao tu pozu,ali se ipak nacerio.
„Logane Arale,da li ti misliš da presediš celu noć na tom mestu“,pitala ga je sa prizvukom ozbiljnosti u glasu,mada joj je osmeh poigravao na usnama.
„Mogao bih ovako celu večnost provesti,posmatrajući te“,rekao joj je na šta je pocrvenela.
Pruzila mu je ruku koju je sa osmehom prihvatio iako je bio sasvim sposoban da sam ustane.
Privezao je korpu za zadnji deo Sivkovog sedla i okrenu se taman na vreme da vidi kako Anijela pruža šargarepu svojoj čupavoj smeđoj kobili koja je gurala glavu ka gospodarici očekujući taj mali poklon.
Magla je bila njegov poklon kada su se verili.Volela je tu kobilu još od ranijih dana a izgleda da je ljubav bila obostrana jer je Anijela bila jedina koja je mogla da je jaše bez opasnosti da će završiti slomljene ruke ili još gore slomljenogt vrata kada se jahanje završi.Još jedna gadna navika joj je bila da grize onog koji joj se našao u blizini što je nije činilo nimalo privlačnom za kupovinu.Zapravo da je nije on kupio Gazda Sim bi je se rešio na brz način.
Ponudio joj je pomoć da se popne u sedlo,ali mu se samo nasmešila i jednim veštim pokretom se našla u sedlu.Valjalo je zapamtiti da njegova buduća žena nije bila ni malo slabašna ili bespomoćna.
Ovako blizu planinama svaka žena se učila da rukuje štapom za borbu i batinom,za slučaj da budu morale da brane stada od vukova koji su zadnjih par godina postali daleko krvoločniji nego pre.
Popeo se u Sivkovo sedlo i laganim pritiskom kolena usmerio konja na stari put koji je vodio ka selu.Osvrnuo se i video Anijelu kako ga posmatra zamišljeno.
Pogledao ju je zamišljeno.
„Majka je oduvek govorila da ćeš ti biti dobar muž,tek sada shvatam da je bila u pravu.“
Ovo ga je zbunilo ali nije je zapitkivao.Nijedna Kaldaranka to nije volelela a Anijela najmanje.Umela je da bude prilično tajnovita kada je želela da sakrije nešto od njega.
„Da li je Mudra rekla kada će nas venčati“,pitao ju je,trudeći se da ne zvuči nestrpljivo.
„Nije mi odgovorila ništa tačno ali mislim da će to biti žetveni festival“.
Po običajima mogli su da se venčaju istog dana kada ju je zaprosio ali je Mudra odbila to da uradi tražeći od njih da sačekaju godinu dana pre nego što se uzmu.Nije video svrhu u čekanju ali svakako nije bio glup da joj se suprotstavi.Žena koja je umela Gradonačelnika da natera da je sluša nije bila neko kome se trebalo olako suprotstavljati.
Nije želeo da pokaže svoje nestrpljenje pa je umesto toga samo klimnuo glavom.Navikao je na njene česte dolaske u zadnjih godinu dana.Ali nikada nije ostajala kod njega duže od par sati.
Nadao se da je Anijela u pravu,da će uskoro osvanuti i to jutro kada se neće buditi sam u postelji.
Nastavili su razgovor dok su se približavali Kaldaranu,najviše su pričali o žetvenom festivalu koji bi ove godine trebao da bude najveći u zadnjih par vekova.Sva tri sela će se okupiti u Kaldaranu da odaju počast Atonu u znak zahvalnosti za uspešan rod.Časti će biti položene i u oganj posvećen Posidian da bi im boginja podarila dobro vreme dok se Žetva ne završi.
„Lara Katin se ove godine takmiči za titulu najbolje domaćice“,rekla je posmatrajući ga.
„Nisam to znao“,odgovorio joj je,trudeći se da mu glas bude što bezizražajniji.
Spominjanje Lare Katin je bio test da vidi kako će reagovati,kao i svaki put još od onog zlosrećnog dana kada je uhvatila Laru kako očijuka sa njim.Njegova buduća nevesta je bila mirne naravi većinu vremena ali Lara nije mogla da sedne na stolicu nedelju dana nakon njihovog susreta.Još i danas se prepričavalo kako se čula vriska iz Larine kuće nakon što je Anijela ušla da popriča sa njom.
Sunce je skoro zašlo,zadnji crveno zlatni zraci su im obasjavali lica dok su se uspinjali uz Zlatno brdo,nazvano tako zbog svetlosti kojom ga je svake večeri obasjavalo zalazeće sunce.
Stari drum davno zarastao u travu je presecao brdo vodeći kroz selo.Nekada je to bio veliki trgovački put koji je vodio od velikog lučkog grada Nereta na obali Nerstana do manjih gradića blizu planina.Danas je samo ostao u korov i šipražje zarasli put koji je podsećao na nekada moćni Neret i njegove kule.Tu i tamo su se nazirale izvaljene pravougaone ploče do pola zakopane u travu.Po veličini komada koji su štrčili dalo se zaključiti da su ploče nekada bile široke oko tri stope a dugačke i do sedam.Nekada je ceo drum bio popločan istim takvim.
Sa vrha brda su mogli da vide prve kuće u selu.Sa prozora se video sjaj svetiljki koje su gorele u većini kuća blizu oboda sela.
Osetio je kako ga neko posmatra iz pozadine.Osvrnuo se,nije bilo nikoga.Anijela je krenula ka selu ni ne opkrećući se da vidi da li je prati.Sigurno se mašta poigravala sa njim.Svo to razmišljanje o davno nestalim gradovima i ljudima nije donosilo ništa dobrog.
Podbo je Sivka i krenuo za Anijelom,nije hteo da je pusti da jaše sama po mraku pa makar i bili u selu.Osećaj da ga neko posmatra se pojačao.
Okrenuo se i uočio priliku u crnom na vrhu brda,gde je do malopre stajao.Stresao se i pogledao ponovo ka vrhu brda.Stranac je nestao,sada je bio bliže,možda pedesetak koraka udaljen.Mamuznuo je Sivka i poterao ga u galop.Sunce je skoro potpuno zašlo,zadnji zraci su obasjavali brdo.Za nekoliko trenutaka zaći će potpuno a nije mu se sviđala pomisao da ostane sam u mraku.Nije znao zbog čega ali mu stranac nije ulivao poverenje ni malo.
Pogledao je iza sebe,stranac jer bio bliže nego prošli put.Još malo i stići će ga.
Poterao je sivka brže i priterao ga uz Anijelinu kobilu.
„Idi u selo,ne čekaj me“,rekao joj je brzo.Osvrnuo se,stranacc je bio i dalje tamo,još bliže.
„Nemam vremena da ti objašnjavam”,prekinuo ju je pre nego što je išta rekla.
Time je zaradio jedan oštar pogled koji je mogao da oseti i kroz tamu ali to mu sad nije bilo važno.
„Idi“,rekao je glasom u kojem nije bilo mesta za raspravu.Poslušala ga je.Podbola je Maglu i poterala je u galop.Čupava kobila je bila brza kada je to trebalo.Anijelin mrko zeleni ogrtač je besno pokušavao da joj se otrgne sa leđa,dok se vetar pojačavao.Kao da je odražavao Anijelinu trenutnu narav.Ovo mu je izmamilo osmejak na usne.Nije mu trebalo mnogo da ustanovi da je Anijela besna.Predobro ju je poznavao a ako je nešto znao o njoj to je da Anijela Stuiart ne voli naređenja,naročito data na način na koji je on to uradio.
Sačekao je da se Anijela odmakne dovoljno pre nego što se osvrnuo ka Strancu.Stajao je i dalje tamo,ovaj put se nije približio.
Razlabavio je mač u kanijama spreman da ga upotrebi ako zatreba.Stranac je stajao u mestu još nekoliko trenutaka a zatim je okrenuo konja ka brdu.
Odahnuo je iako ni sam nije znao zašto.Tek tada je shvatio da nijednog trenutka nije ni pomislio da koristi svoje sposobnosti.Bio je iznenađen ali i u neku ruku bilo mu je I drago što to nije uradio.Ko zna ko je stranac bio,ukoliko je bio samo običan prolaznik,lako bi ga mogao uvaliti u nevolje,ili još gore,on je mogao ubiti nevinog čoveka.
Okrenuo se da se uveri da je Anijela otišla u selo i ne čeka ga u daljini kao što je imala običaj kada bi joj zatražio da uradi nešto što nije želela.Nije je video nigde,a mesec koji se polako pomaljao na nebu mu je davo dovoljno svetla da se uveri u to.Okrenu se ka odlazećem strancu ali ni ovog nije bilo.Nije mogao tako brzo da nestane,uporno je ponavljao sebi,a opet nije ga nigde video.Stresao se ali ne od hladnoće.


Na Farmi Konevalovih,Nikola je upravoo završio sa mužom krava.Glasno je opsovao kada je podigao pune vrčeve.Bili su teži nego što je mislio.Poneo ih je prema delu kuće gde se vršilo sirenje.Majka je tamo radila uz pomoć još dve devojke sa okolnih farmi.Nasmejao se na tu pomisao.Barem jedna dobra stvar u svemu ovome je bila ta što će Betsi i Džesika trebati pratnju kada se posao završi,jer će biti suviše mraćno da ih pusti da same bez pratnje jašu kućama.Još nije mogao da se odluči koja mu se više sviđa.Plavokosa Betsi vragolastog osmeha koji je nagoveštao mnogo toga ili stidljiva Džesika koja nije mnogo obraćala pažnju na njegove dosetke i komplimente.Ali nije bilo važno,kada ih bude pratio ispašće uz malo truda da je on Sardaukar koji prati dve princeze i štiti ih od najrazličitijih mogućih čudovišta deset stopa visokih.
Nikola tako ti svetlosti požuri sa tim mlekom čuo je majčin glas koji je razbio njegova sanjarenja o avanturama i bitkama.
„Uvek mi ostaju snovi ako ništa drugo“,promrljao je samome sebi i ubrzao korak.Prostorije za sirenje su se nalazile u zadnjem delu kuće.Dobro oribane kamene odaje u kojima se nalazilo desetak stega za sir a vazduhom se širio miris poluosušenog sira.Njegova majka je stajala za jednom od stega,vadeći oceđeni sir kojem je sad predstojalo sušenje.Njena bela kecelja je bila bez tunke prljavštine na sebi upprkos tome što je skoro ceo dan provela ovde.Proseda kosa je bila pokupljena u punđu kao i kod Džesike i Betsi.Uputio im je osmeh ali mu ni jedna nije uzvratila,nije ni očekivao da to urade u majčinom prisustvu.Ona je od svojih pomoćnica zahtevala disciplinu po kojoj je i sama bila poznata.
Pokazala mu je gde da prelije mleko iz vrčeva svo vreme ga posmatrajući da ne napravi neku brljotinu.Ovaj deo kuće je bio mesto gde ni on ni otac nisu imali pristupa osim ako nije u pitanju nešto što sama nije mogla da uradi.Ova veče je bila jedno od retkih jer sama nije imala vremena da pomuze krave i donese mleko.Njene sirevi su bili popularni i šire od samog Kaldarana,naručivali su ih plemići iz Portuma a možda i iz Damana.Ove godine je imala daleko više porudžbi nego i jedne prethodne.Zbog toga je uzela Betsi i Džesiku kao pomoćnice.
„Upali baklje na prilazima imanju pre nego što otpratiš Betsi i Džesiku rekla mu je“.
Klimnuo je glavom i brzo napustio sirionicu pre nego što mu nađe još nešto što je valjalo uraditi.
Njihova farma je bila jedna od najudaljenijih,skoro u samoj šumi.Jedino je Loganova farma bila udaljenija.Zbog toga su ovde svake noći tokom cele godine paljene baklje.U šumi je bilo najrazličitijih zveri,koje se nisu bojale ljudi dovoljno da bi se držale dalje od njihovih obora sa stokom.Uzeo je već zapaljenu baklju sa njenog stalka na jednom od prilaza glavnoj kući i krenuo u obilazak.Veče je bilo toplo,cvrčci su se čuli u travi kao i detlić negde u krošnjama velikog drveća koje je ponosno stajalo na jednom od prilaza imanju.Od ovog drveća se mogla dobiti dosta dobra drvna građa ali otac nijee dopuštao da se poseku,kao ni njegov deda i dedin otac.Govorili su da je to drveće zasadila sama Enida još u vreme velikih ratova i da će drveće biti živo sve dok ima ljudi na ovoj farmi.Nikad nije verovao u te priče ali nije bilo svrhe raspravljati se oko toga kada je znao da u toj raspravi nije mogao da dobije.Nastavio je sa paljenjem baklji razmišljajući o žetvenom festivalu koji je predstojao.Ove godine će sva tri sela biti na okupu,to bi trebalo da bude zanimljivo.Par puta je bio u Erelinu ali nikad nije išao do Lierna do kojeg je trebalo dobardan jahanja pa su zbog toga ovakvi skupovi retko organizovani ali je ove godine to bilo neophodno mada je Gradonačelnik odbijao da kaže zbog čega.Kada je pitao mudru,dobio je poruku da gleda svoja posla ili bi se ona mogla postarati da to uradi.Njegov otac je znao jer je sedeo u seoskom savetu ali je od njega dobio isti odgovor kao i od mudre samo na grublji način.
Ostalo mu je da pita Logana koji je uvek znao takve stvari zbog svoje veridbe sa Anijelom.Ako uspe nešto da sazna,saznaće to od njega.Betsi i Džesika će sigurno biti na festivalu.Radovao se plesu sa obe ako dotle ne odluči koja mu se više sviđa.Ove godine će žetva biti obilna,seoski sveštenik je već pozivao ljude da ponude bogovima budu izdašnije.Budale svi odreda,slepe budale.Kao da su bogovi obraćali pažnju na njihove ponude ili na poklone hramu.Sveštenik je uzimao te ponude za sebe i na taj način preživljavao umesto da radi kao sav pošten svet.
Kada je završio sa paljenjem baklji ponovo je obišao pun krug oko farme da proveri da li je svaka baklja zapaljena.Po povratku je ušao u staju i osedlao svog škopca Pobednika i dve kobile koje su Betsi i Džesika jahale.Kada ih je izveo iz staje primetio je da ga Betsi čeka na zelenilu ispred glavne kuće od Džesike nije bilo ni traga.
Smešila mu se otvoreno a svetlost bakle joj je oukvirivala glavu dajući njenoj plavoj kosi crvenkasti preliv.Bila je još lepša,ako je to bilo moguće.Njene plave oči su sijale kada ga je pogledala u njima je mogao da nasluti nestašluk a nije morao puno da razmišlja da bi pogodio kakav.Osetio je vrelinu u licu kako se pojačava a njen osmeh je postao još širi.Visoka njemu do ramena,plave kose i očiju kao i srcolikog lica Betsi je bila jedna od najpoželjnijh devojaka u Kaldaranu,samo su je Anijela i Lara Katin po lepoti premašivale,ali je ona u njegovim očima u tom trenutku bila naj lepša.Jednostavna vunena haljina je na njoj izgledala kao odora od najfinije svile.
Prišao joj je i uzvratio osmeh dok joj je pružao uzde njene sivo-smeđe kobile.Uzela je uzde i dalje se smešeći ali nije mogao da se odupre osećaju da ga posmatra kao što bi mačka miša.
Džesika je u tom trenutku izašla iz glavne kuće praćena njegovom majkom.Izgledala je postiđeno,ali uostalom Džesika je skoro uvek tako izgledala,zbog toga mu se i sviđala.
„Hvala vam na pomoći devojke“-rekla je majka i pružila svakoj malu kesu sa novcem.“Ovo je moj način da vam se zahvalim na pomoći“- rekla je nežno dok je uporno pokušavala da ugura novac Betsi u ruke ne obazirući se na njeno odbijanje.
„Već je kasno,najbolje je da krenete,nisam imala pravo da vas zadržim ovoliko.“Okrenula se ka njemu.
„Isprati obe do njihovih kuća“-rekla mu je.
Klimnuo je glavom i uzjahao pobedu,poteravši ga ka južnom izlazu.Devojke su ga pratile nije morao da se osvrće da to proveri.Pun mesec je davao dovoljno svetla da razazna put ispred sebe.Farma Džesikinih roditelja je bila najbliža njihovoj,nije im trebalo puno da stignu.Imanje veliko skoro kao njegovo,velika dvospratnica,izgrađena na sredini livade oko koje su se širile pomoćne zgrade,obasjana svetlošću mnogobrojnih baklji kao i na svim farmama ovako blizu šume.Kada su primetili pridošlice iz kuće je izašla punačka žena u tamnoj vunenoj haljini,tragovi sede kose su joj se mogli nazreti u kosi a zelene oči su bile zabrinute.Nije morao da pogađa,bila je to Džesikina majka,crte lica su im bile slične.
„Hvala Bogovima da si stigla“,rekla je žena sa slabašnim osmejkom na licu.Već smo mislili da pošaljemo nekoga na imanje Konevalovih da proverimo da se nešto nije desilo.“
„Gazdarica Koneval nas je zadržala duže jer je imala više posla nego prethodnih dana,a nas dve smo bile dobrodošla pomoć“
Žena je klimnula glavom i pokazala Džesiki u pravcu kuće.
„Zahvaljujem ti što si je dopratio Nikola,rekla mu je sa blagom toplinom u glasu.“
Naklonio joj se iz sedla i okrenuo konja ka izlazu sa imanja kada je žena krenula u pravcu kuće.
Betsi je sada jahala sasvim blizu,mogao je da oseti miris sapuna od lavande koji je koristila.
„Veoma si ljubazan,mladi Nikola,rekla mu je sa osmejkom na licu.Pratiš nas kućama rizikujući sebe da bi nas zaštitio,poput nekog junaka iz priča“.
Naterao je sebe da ne pocrveni,ona kao da mu je čitala misli.
„Nije to ništa odgovorio joj je,drago mi je da mogu pomoći.“
„Potcenjuješ sebe,rekla je i dalje se smešeći,rizikuješ da te napadnu šumske zveri kako bi ja bezbedno stigla kući,to je dostojno jednog junaka.“
„A svaki junak zaslužuje da bude nagrađen za svoja dela,rekla tiše sa osmehom od uva do uva“.
Nije mogao da spreči rumenilo koje mu je zažarilo lice,bio je samo zahvalan što je noć pa se nije moglo videti.
Nastavila je sa začikavanjem svo vreme dok nisu stigli do njene kuće,što je značilo poprilično jer je njena kuća bila u selu.Kada su stigli,poljubila ga je tako da je osećao da će mu para izaći na uši.Kao da to nije bilo dovoljno,šapnula mu je na uvo šta ona voli da radi na mesečini od čega je pocrveneo još više.Do vremena kada je krenuo nazad ka Farmi,bio je siguran da je crven kao bulka.
Noć je bila topla pa mu je prijao povetarac koji se podigao,barem malo rasterujući vrelinu.Raspojasao se i raspertlao kosulju do pola grudi,posle Betsinih reči bilo nu je još toplije.Svideli su mu se njeni predlozi,ali su biil daleko direktniji od svega što je očekivao.Mada nije da mu je to smetalo,daleko od toga,bilo mu je drago što je pronašao nekoga sličnoga sebi a pošto Betsi nije imala braće neće morati večito da se osvrće preko ramena i razmišlja o tome da stalno nosi nož.
Noć je bila tiha,brzo je shvatio i suviše tiha.Uvek se i noću čula pesma cvrčaka,šum sovinih krila dok je tiho letela kroz noć u potrazi za plenom ili najrazličitiji zvuci šumskih zveri koje su lovile krećući se pod okriljem noći.
Sada se ništa nije čulo ni najmanji šum što je bilo neobično.Nikad mu se nije desilo ovako nešto.Ruka mu je krenula ka pasu i nije ništa našao.Opsovao je glasno,setio se da je mač ostavio u staji pre nego što je krenuo.
„Kozoglava budaletino“,opsovao je samog sebe.Da je manje razmišljao o Džesikinim Očima ili Betsinim osmesima setio bi se da ponese mač.Ovako je bio izložen.mada ne i nezaštićen iako nije voleo da koristi tu vrstu zaštite uradiće to ako bude morao.Sjahao je,ukoliko bude morao da se bori bolje će to uraditi ako nije na leđima konja.
Osećaj opasnosti mu je ispunio um a ubrzo je osetio da ga neko ili nešto posmatra.Stresao se mada ni sam nije znao zašto.Imao je nelagodan osećaj oko srca,poput ledenice na vreloj koži.
Nešto zlo je vrebalo u tami,mada nije mogao da objasni kako je to znao.Osvrtao se oko sebe ali i pod svetlosću meseca ništa nije video.Sve je bilo tiho i dalje,mogao je da čuje srce kako mu bubnja u grudima.
Podigao je ruku i stvorio vatrenu loptu tik iznad prstiju.Pustio ju je da raste sve dok njena svetlost nije obasjavala dobrih dvadesetak koraka oko njega.Sad je video ono što je ranije osetio,visoka prilika u crnome na crnome konju ga je posmatrala tik sa oboda prstena svetlosti.Nije se približavala ali je osećaj opasnosti narastao do te mere da da je ugušio svako ostalo čulo.Želeo je da trči,da pobegne što dalje odavde i sakrije se u najmračniji kutak sveta,bilo gde samo da bude daleko od ove prilike.Um mu je vrištao da beži,ali nije to učinio,nešto mu je govorilo da to ne bi koristilo,stranac bi ga našao.Umesto da beži suočio se sa prilikom.Ispravio se i pogledao u pravcu gde su mu trebale biti oči.Um je uputio očajnički vrisak da beži ali je brzo ugušio paniku.Zamenila ju je hladna smirenost.Vatrena lopta je jače zasjala kada je ulio još moći u nju.Njena svetlost je postala skoro bela.Spremio se da je hitne na priliku,ako je trebalo da umre,umreće na nogama boreći se.Talas mržnje kavu nokada nije osetio je potekao od prilike,podigao je ruku preko očiju kao da je to moglo da ga zaštiti.talas je u trenu nestao a sa njim je nestao i osećaj panike iz uma.Osvrnuo se oko sebe,prilike nigde nije bilo.Vatrena lopta je lebdela na mestu gde ju je načinio osvetljavajuči i dalje isti deo zemljišta ali prilika je nestala.Pesma cvrčaka se nastavila,čuo je huk sove u daljini kao i zavijanje vukova u šumi.Sve se vratilo u normalu,barem se nadao da je tako.Nije mogao a da ne odahne,šta god da je bilo u pitanju nije bilo ljudsko.Ni jedno ljudsko biće nije posedovalo toliko mržnje u sebi.
Prišao je Pobeddniku kojeg je zavezao za izvaljeno stablo nešto dalje od mesta gde je on stajao.Konjje blago frknuo kada ga je prepoznao.Razvezao je uzde i uzjahao,poteravši ga prema imanju,nije znao koliko je vremena prošlo.Bilo mu je dosta svega za ovu noć,žudeo je za mekim krevetom i snom.Što pre zaboravi sve ovo to bolje,odlučio je da ovo ne spominje nikome,nije želeo da ga proglase ludim.Uzdahnuo je glasno,još jedna tajna koju je trebalo čuvati,kao da mu nije bilo dosta tajni.Do sada ih je mogao makar deliti sa Loganom ili Galadom,ovu nije mogao morao ju je čuvati za sebe jer sumnjao je da bi mu i prijatelji poverovali šta se desilo.

„Pazi na bok“- viknuo mu je Harun kada je na trenutak spustio bojni štap da spreči udarac koji bi ga zahvatio po slepoočnicama.Izvio se vešto i udarac je prošao iznad njega ni ne okrznuvši ga.Nije se ni uspravio već je zamahnuo štapom ka jednom od Kolarovih sinova sa namerom da ga udari po zglobu i na taj način mu izbije štap iz ruku.Momak se vešto izmakao parirajući njegovom udarcu i prešao u napad dajući znak drugoj dvojici da učine isto.Tri vrha su krenula ka njegovom stomaku,ali je skočio u trenu kada su se štapovi približili njegovom stomaku.Umesto u njegov trbuh vrhovi su se zabili u zemlju izbacujući svu trojicu iz ravnoteže.Iskoristio je trenutak i opleo po njima.Starog Cana je opleo štapom po leđima,ne suviše jako ali dovoljno da mu izbije štap iz ruku.Platiće za ovo.Can je bio star ali nimalo bespomoćan.On se borio u Feigolu sa Ba'alorima još pre njegovog rođenja.Žilav i vrlo lukav,znao je da napadne u trenu kada svi misle da je poražen.
Starac se gromoglasno nasmejao,gole ožiljcima izbrazdane grudi su se nadimale i spuštale poput mehova dok se smejao.Ponosio se tim ožiljcima,govorio je da ih je zadobio braneći tada naslednicu trona a danas Orijansku caricu.Niko mu nije verovao ali i pored svog hvalisanja bio je više nego sposoban da ih sve pobedi u borbi štapovima ili mačem.
„Napreduješ dečko,rekao je i dalje se smešeći dok je zadovoljno gladio brkove.Ako tako nastaviš za godinu dve bi mogao da probaš da uđeš u Feigolsku gardu.Ali ima tu još posla dodao je.“
Skoncentrisao se na borbu,ostala su mu još dvojica protivnika.Mršavi Tomas,Kolarov sin i rmpalija plave kose kojeg je znao samo iz viđenja.Obojica su se pokazali kao izdržljivi protivnici koji su umeli da se udruže i napadnu silovito.Nije imao još mnogo snage pa je ovo morao da završi brzo ako se nadao pobedi.Sunce je skoro zašlo što mu takođe nije išlo u prilog.Zamahnuo je štapom i krenuo u lažni napad na rmpaliju,kad je ovaj zamahnuo da se odbrani okrenuo se na peti i udario Tomasa po rukama.Mladić je glasno opsovao i ispustio štap.Ostao je samo rmpalija.Sagnuo se taman na vreme da izbegne napad,podigavši štap iznad glave da se odbrani od sledećeg napada.Rmpalija je bio sposobam i brz,što nije očekivao a opet trebalo je.Ljudi su i njega uvek potcenjivali zbog njegove građe.To im se više od par puta obilo o glavu.Kada je rmpalija zamahnuo da zada udarac koji bi ga sigurno koštao pobede,naglo se uspravio,vrhom štapa mu je krenuo ka glavi a zatim je donjim delom udario po nogama,saplevši ga.Kada je ovaj pao na zemlju prišao je i udario ga lagano vrhom štapa po grudima,što je u ovoj borbi značilo smrt.Čovek je ispustio štap i ustao se bez ičije pomoći iako ga je trenutak pre udario po nogama i to gadno.
Pružio mu je ruku kada se uspravio koju je prihvatio.
„Čestitam momak“,rekao mu je rmpalija.‚‚Do sada sam sreo samo dvojicu koji su me pobedili u borbi sa štapovima a ni jedan više nije među živima.“
„Bio bi red da se predstaviš“,odvratio mu je.
Čovek se nacerio i okrenuo se ka Harunu.
„Stara lisice,nisi mu rekao s kim se bori“.
Na njegovo iznenađenje Harun je prsnuo u smeh.Bilo je neobično videti večito namrgođenog seoskog starešinu kako se smeje.
„Nisam želeo da se dečko suzdržava samo zato što zna ko si.Ovako je njegova veština došla do punog izražaja“.
„Ne govorite kao da nisam ovde“,rekao je grubo,na šta je Harun klimnuo glavom,mada mu je na usnama i dalje poigravao osmeh.
„Ovo je Darak Ris“,predstavio mu je rmpaliju.Pogledao je u Haruna a zatim u Cana,ni jedan se nije smešio a Can je gladio svoju prosedu bradu kao i uvek kada razmišlja.Nisu se šalili.
„Čast je upoznati čoveka koji je odbranio Feigol od najgoreg napada Senke od osnivanja grada“,rekao je i blago se naklonio muškarcu ispred njega.
„Uspravi se dečko“,rekao mu je čovek grubo.
„Pobedio si me u ravnopravnoj borbi,to je više nego dovoljno da me gledaš pravo.Ne volim ljude koji se previše saginju“.Pogledao je čoveka u oči i shvatio da je govorio istinu.Čudno,očekivao bi da će jedan od najpoznatijih generala carstva tražiti da se ljudi pred njim saginju kao pred plemstvom.Zapravo nije očekivao da će jedan heroj da izgleda ovako,ofucano,nije mogao da pronađe bolju reč.Iako je bio masivne građe,godine su počele da uzimaju svoje danak.Mišići na stomaku su počeli da gube svoju čvrstinu,plava kosa iako vojnički kratko ošišana je počela da nestaje na slepoočnicama.Brada stara tri dana mu je prekrivala lice,pružajući mu izgled zapuštenog trgovca koji je u sedlu proveo daleko više dana nego mnogi drugi.
Ali na drugi pogled.čovek je posedovao neku neobičnu snagu,koja se nie primećivala na prvi pogled.mačin na koji je stajao,uspravno kao da prkosi vetru,način na koji je držao štap,kao da svaki čas očekuje napad iz kojeg je znao da će izaći kao pobednik.Način na koji je pričao,sve je to ukazivalo na čoveka koji je navikao da ga slušaju bez pogovora.Ako je nešto naučio kao šegrt Nikolinog oca,onda je to bilo da pažljivo posmatra stvari oko sebe.Da primećuje I najmanje sitnice.Ne,ovog čoveka je bilo nemoguće pomešati za lutalicu.Svako ko bi to uradio bi se grdno prevario.
Uspravio se i pogledao ga u oči u kojima je sjala iskra radoznalosti. „Dobar si momče,ali treba da poradiš na brzini,to je važno kada se suočavaš sa više protivnika“.
Klimno je glavom u znak prihvatanja.Darak se okrenuo ka Canu i Harunu nastavljajući sa nekom raspravom koju su počeli još ranije.
Njemu je to sasvim odgovaralo,jer je imao još dosta toga da završi pre nego što bude mogao da se odmori.
Žetveni Festival će se održati za par dana a njegov je zadatak bio da se bačve sa vinom i pivom prenesu iz podruma gostionice do livade na zapadnoj strani sela gde će se festival održati.
Ušao je u gostionicu i popeo se stepenicama do trećeg sprata gde su se nalazile prostorije u kojima su živeli.Donja dva sprata su bile sobe za izdavanje,koje su većinu vremena bile prazne jer nije bilo mnogo gostiju koji su svraćali u Kaldaran ili kroz njega prolazili.
Ipak majka je sve održavala čistim i urednim kao da je svaka soba zauzeta.Ove godine je bio izuzetak jer su sve sobe bile zaista pune.Iznajmljivali su ih Lierani koji nisu imali rodbinne u selu kod koje bi noćili dok traje festival.
Otvorio je vrata od orahovine glačana pčelinjim voskom sve dok nisu poprimila mutan sjaj i ušao u svoju sobu koja je bila manja od i jedne druge u gostionici ali se nije žalio,njemu je bila savim dovoljna.skinuo je sa sebe znojavu košulju i nasuo u beli umivaonik na tronošcu u uglu skoro hladnu vodu iz ulubljenog vrča koji je stajao na stočetu kraj umivaonika.
Voda je bila topla kada je doneta,ali se on zadržao mnogo duže nego što je majka očekivala.Uzeo je peškir i na brzinu se obrisao.Iz masivnog ormana kraj kreveta je izvukao čistu košulju i obukao se.Skinuo je ubrus sa pladanja i nasmešio se na njegov sadržaj.Debele kriške govedine sa senfom su bile naslagane u jednom delu,a na drugom sečene jabuke na kriške i par komada mekog crnog hleba koji je majka uvek spremala.
Jelo se već bilo ohladilo ali mu nije smetalo.Stavio je parče govedine na hleb i progutao ga u par zalogaja.Posle napornog vežbanja uvek je bio gladan pout vuka a majka je to dobro znala.Pored svih obaveza nikad joj nije bilo teško da se postara da ga čeka obrok.
Uporno je odbijala da prihvati da će on otići iz sela ignorišući njegova Vežbanja sa Harunom i Canom ali će uskoro morati to da peihvati jer on neće ostati uprkos njenim planovima da ga oženi i preda mu gostionicu.
Pokupio je zadnje parče govedine i izašao iz sobe.U podrumu je ostalo još buradi koje je trebalo utovariti na taljige koje će sutra izjutra Kiril Var odvesti na livadu.
Nije video Nikolu i Logana zadnjih desetak dana,što je bilo neobično,obično su se sastajali svaki drugi dan.
Logan je imao obaveza oko venčanja,koje će se po svim glasinama održati na žetvenom festivalu,ali je za Nikolu bilo neobično da toliko odsustvuje,naročito jer je voleo da izbegava posao na farmi pa mu je ovo bio dobar način da to uradi.
Majka je bila u glavnoj prostoriji,razgovarala je sa mudrom pa je odlučio da se ne približava.Bilo mu je dosta majčinog upornog ignorisanja njegovog nauma,nije mu trebalo još I predavanje od mudre kako je njegova dužnost da ostane u selu i nastavi porodični posao,mada hvala bogovima nije pokušala da ga natera da ostane.Nekolicina ljudi sa farmi je sedela za stolovima jedući ili razgovarajući uz vino ili pivo.Neki od njih su došli jutros rano a ostajali su do duboko u noć.Svako ko je mogao je pomagao pri organizaciji žetvenog festivala,mudra se za to postarala a ni Starešina Harun nije bio ni malo blaži po tom pitanju.Trebalo je dovući drva iz šume za velike vatre zatim ih složiti u gomile koje će se paliti na noć Festivala.Ove godine je zbog okupljanja sva tri sela trebalo daleko više lomača nego pre pa su Nikolinom ocu u šumi pomagali,šumari iz druga dva sela kao i more ljudi koji su izvlačili drva na zapregama ili taljigama i dovozili ih na livaadu.
Ovih dana je primetio dosta stranaca u selu,koji su došli da pomognu,neke od njih je znao dok druge nije,ovi drugi su preovlađivali.Zbog veliike udaljenosti između sela retke su bile posete i susreti,bliže im je bio Portum nego Liern,pa su zbog toga Kaldaranci imali većeg kontakta sa spoljnim svetom nego Lierani a opet manje nego Eralinci kojima je Portum udaljen nekoliko sati jahanja ili manje od tri sata plovidbe.Spusto se u dobro osvetljen podrum.redovi bačvi su se protezali u svim prevcima,često naslagani jedan na drugi.Sa kamenog stropa su visile drvene table sa urezanim datumima na njima pa se dobro znala starost vina u svakom redu,uličici kako je on zvao te redove.Bačve sa pivom su stajale najbliže stepeništu,podeljene na tamne i svetle pa su znali koja vrsta piva je u njima.Najveći deo zaliha je odlazio svake godine za žetveni festival,ali je najbolje vino čuvato.Bilo je tu buradi sa vinom starih i po pedeset godina još neotpečaćenih.Majka je htela da ih proda još davno,bilo je trgovaca iz Portuma pa i Damana koji su nudili dosta zlata za svako bure ponaosob ali joj je on savetovao da sačeka sa prodajom.Još tada nameravao da ode iz sela a tokom godina se ništa nije promenilo.Trebaće joj novac koji bude dobila za to vino kada više ne bude u stanju da održava gostionicu.
U neku ruku mu je bilo žao što dolazi i ostavlja je samu,kada je ovde imao sve.Mogao se oženiti i naslediti gostionicu,nastaviti porodični posao.Možda će to i uraditi kada se vrati ali neće ostati u to je bio siguran.Duboko je udahnuo pre nego št je prionuo na posao.Burad se neće sama izneti,a nije bilo svrhe razmišljati o nečemu što je rešeno.
Izašao je koristeći pomoćni izlaz napravljen baš za ovakve svrhe.debela hrastova vrata su vodila u zadnje dvorište gostionice gde su troje taljiga čekale da budu natovarene.Lagani povetarac je duvao rasterujući barem malo letnju žegu.U podrumu je uvek bilo ledeno pa mu se često dešavalo da kada siđe ovamo dole da zaboravi koliko je napolju zapravo bilo toplo.Ubrzo mu je košulja bila natopljena znojem.Burad nisu bila toliko teška ali je njihova količina bila to što ga je umaralo.Mišići su mu brideli od napornog vežbanja a umor ga je tek sad stizao.
Nakon što je natovario prvo dvoje taljiga dozvolio je sebi da zastane na tren i odmori se koliko je to mogao.
Mesečina je obasjavala dvorište dajući svemu u okolini hladan ne zemaljski sjaj.Naslonio se na taljige i podigao pogled ka gornjim spratovima gostionice.U nekim sobam je još gorelo svetlo,obrisi njihovih stanovnika su se nazirali pri slaboj svetlosti sveća.Skrenuo je pogled od gostionice ka čistini koja je razdvajala gostionicu od oboda šume.Ranijih godina se tu organizovao žetveni festival,nedaleko se nalazila stara ruševina koja se tek nazirala iznad zemlje.Tu su se često igrali kao deca.Niko u selu nije znao kakve je to ruševina,nije se spominjala ni u najstarijim zapisima o selu koje je starešina čuvao.
Primetio je pokret na ivici tih ruševina,u početku je mislio da ga oči varaju jer je bio umoran ali kada je malo bolje pogledao uspeo je da nazre priliku na konju koja je stajala u ruševinama a ne na obodu ruševina kako je mislio u početku.Konjanik se nije pomerao ali je izazivao osećaj pretnje u njemu.Nije imao nikakvo oružje pri ruci ali mu u krajnjem slučaju neće trebati.Stegao je pesnice u trenutku kada se konjanik približio.Sada ga je jasno video naspram mesečeve svetlosti.Visok,viši od običnog čoveka,umotan u crni plašt čije je krajičke nosio povetarac.Noć se činila mračnijom u prisusutvu konjanika.Pramičci tame su se se odvajali od konjanika i poput pipaka neke zveri pružali u noć kao da ispituju okolinu.Prilika je bila još bliže a kao da se nije ni pomerila sa mesta,on sigurno nije video da se kreće.Pretnja koju je malopre tek nazirao je sada bila opipljiva.Nije odvajao pogled sa prilike ali se polako pomerao ka ulazu u podrum,iznad ulaza je držao sekiru,koja će mu sada i te kako koristiti.Spustio je pogled tek na trenutak,kada ga je podigao prilika je nestala.

Umesto da krene ka selu,poterao je Sivka utabanom putu koji je vodio iz sela ka severnim farmama.Mesečina mu je obasjavala put a Sivko je dobro poznavao put ka Farmi zbog čega je samo povremeno povlačio uzde da bi sprečio konja da stane i pase travu sa oboda puta.Prošli su pored nekoliko farmi koje su bile najbliže selu.Grupisane u manje grozdove radi bolje zaštite od divljih životinja ili razbojnika kojih u ovim krajevima nije bilo već generacijama ove farme su sačinjavale sopstveno selo koje je bilo daleko manje od Kaldarana ali će se na kraju spojiti sa njim.Nije bilo svetla u prozorima a na mnogim kućama kapci su bili zatvoreni.Zemljište je ovde bilo najplodnije pa je bilo i najviše farmi.Kako je odmicao farme su se proređivale dok na kraju nije izašao na prazan put.Skrenuo je sa glavnog puta na malu stazu od utabane trave koja je preko polja bila prečica do njegovog imanja.Postojao je i drugi put ali bi mu tim putem trebalo dviše vremena i nije mogao garantovati da ga neko neće pozvati da svrati na vrč piva i lulu duvana što nije mogao odbiti a da ne ispadne neuljudan.Želeo je da što pre dođe kući i prespava sve što mu se dogodilo.Još nije mogao da se otrese osećaja da ga neko posmatra iako se uverio da nije tako pre nego što je krenuo.Misteriozni stranac mu je okupirao misli.Takvo zlo nikad nije osetio.
Dočekala ga je farma obavijena tamom,obrisi kuće su se tek nazirali.Većina farme je sezala u šumu a bilo je i delova koje su kupinovo žbunje i bodljikava loza tokom godina potpuno preuzeli usled nebrige.Većina štala i ambara je bila pusta i oronula,sam nije mogao da održava ogromno imanje koje mu je ostalo posle smrti roditelja a godine ne brige su činile svoje.Još jedna staja i štala u blizini glavne kuće su bile jedine koje su se koristile i redovno održavale.Radnici iz okolnih sela se nisu vraćali na farmu nakon smrti njegovih roditelja.Kružile su glasine da je njegovo imanje zaboravljeno od bogova što je doprinelo tome da se broj ljudi koji su dolazili i pomagali mu,tokom godina stalno smanjivao.Sada su mu jedini posetioci bili Anijela,Nikola i Galad mada se u zadnje vreme dešavalo da dođu Anijelina majka ili otac koji su ga nagovarali da se preseli bliže selu a imnje proda,jer je bilo ljudi koji bi ga kupili zbog velike količine plodnog zemljišta koje je išlo uz njega.U početku je uporno odbijao,ovo je bila farma na kojoj je rođen i odrastao nije imao nameru da je prodaje,ali se u zadnje vreme sve više razmišljao da to učini a sada kada je venčanje bilo sigurno odlučio se da to uradi.Nije želeo da dovede Anijelu da živi u ovoj pustoši,ona je zasluživala bolje.Iz tame je izronilo poznato Džekovo obličje.Vučjak je prišao Sivku,onjušio ga i nestao u tami.Vučjak je bio sva straža koja mu je trebala,ni jedan vuk ili Ursus se nije približavao njegovim ovcama dok je Džek bio blizu njih.Sjahao je i poveo Sivka u staju.Istimario ga je i natakao mu zobnicu na glavu.Svetlost baklje je osvetljavala pustu staju,gde je bilo mesta za desetak konja a bila je najmanja na imanju.
Ušao je u obor gde su ovce sada uglavnom stajale.Proverio je da li su sve na broju pre nego što se vratio ka staji.Nije ih imao mnogo,tek toliko da ima zarade od njihove vune.Mrki ovan ga je odmeravao kao da se razmišljja da li da ga udari ali je na kraju odustao.Dobro je pamtio prošli put kada ga je paklena životinja udarila.Skoro mu je slomio rebra.
Vratio se u staju i istimario Sivka,pre nego što je krenuo ka kući.
Zapalio je jednu sveću,više mu nije bilo potrebno i suočio se sa zjapečim prostorom.Kamena dvospratnica je bila predviđena za mnogo više ljudi od njega samoga.na gornje spratove nije odlazio već duže vremena.Nije bilo svrhe,kada god bi prišao blizu sobe u kojoj su spavali njegovi roditelji stara sećanja bi nagrnula i nije bio u stanju da ih otera.Anijela je planirala da kući vrati stari sjaj.Često je pričala o deci koja će ispuniti kuću smehom i životom.Želeo je decu,ali onaneče odrastati ovde.Previše je bolnih uspomena bilo u ovoj kući,možda je i dobro što je prodaje,počeće iznova,tamo gde neće biti starih sećanja da ga progone.
Probudio se u Zoru,nije mogao da spava,kosulja na njenu je bila natopljena znojem.Cele noći su ga progonili košmari iz kojih nije mogao da pobegne.Ustao je i zamenio košulju.Bilo je dosta toga što je trebalo uraditi na farmi a popodne je nameravao da ode do sela i vidi da li je Anijela bezbedno stigla sinoć ukoliko ona ne dođe do njega pre toga,što je sumnjao nakon njegovog sinoćnjeg ponašanja.
Nije pogrešio,Anijela tog jutra nije došla.Nadao se da je pogrešio ali nije bilo tako,dobro je upoznao njenu narav tokom godine.Već izjutra je bilo vrelo kao u pećnici zbog čega je žurio da završi sve poslove po Farmi pre najveće vreline.Pustio je ovce u prostranu ogradu iznad kuće a Džeka sa njima.Nije verovao da bi se vukovi usudili prići u ovo doba dana i ovako blizu kući ali nije želeo da rizikuje.Imaće upozorenje ako se išta tako desi.
Nešto malo pre podneva iznenadila ga je Nikolina poseta i njegova priča o misterioznom jahaču kojeg je sreo kada je pratio Betsi i Džesiku kućama.Nakon manjeg premišljanja ispričao mu je za svoj susret sa strancem.Iznenađenost je bila blaga reč kojom bi opisao Nikolinu reakciju.Skočio je iz stolice umalo prevrnuvši sto u procesu.
„Kako si ga oterao“,pitao je i dalje iznenađen.
„Nisam,kada sam se okrenuo već je nestao“.
Klimnuo je glavom ništa ne govoreći.
„Ja sam načinio vatrenu loptu,nakon čega je nestao“.Glas mu je bio ozbiljan,što nije bilo nešto što se Nikoli nije često dešavalo.
„Neko treba da popriča sa Galadom“ rekao je iznenadivši se mirnoćom svoga glasa.‚Ako se i njemu isto desilo,onda možemo biti sigurni da nas je tražio zbog naših sposobnosti“.
„Verovatno ga je i on video“,rekao je Nikola.
„Pričao sam sa par ljudi od jutros,Pažljivo“,dodao je nakon što mu je primetio izraz lica. „Niko od njih nije primetio ništa neobično“.
„Ako se ispostavi da je tačno ono što mislimo,šta bi trebalo da uradimo“.
„Borićemo se“,rekao je kratko.
Nikola je klimnuo glavom.
„Ja ću razgovarati sa Galadom,danas sam nameravao da ga vidim u vezi priprema za Festival.
Nakon toga nisu više razgovarali o sinoćnim događajima.Nikola mu je ispričao o svojoj sinoćnoj avanturi sa Betsi i kako se sve završilo,nakon čega se umalo nije prevrnuo u stolici od smeha.On mu se pridružio.
„Šta se sinoć desilo između tebe i Anijele“,pitao ga je. „Kada sam je jutros sreo umalo mi nije otkinula glavu kada sam je pitao za tebe.“
Nije mogao a da se ne naceri na tu pomisao.
„Naredio sam joj da ide kući i ne čeka me,kada sam primetio Stranca“.
Klimnuo je glavom i nasmešio se.
„Moraćeš dobro da se potrudiš pre nego što ti oprosti“.

Čim je napustio Loganovo imanje,poterao je Pobednika u galop,dižući oblake prašine za sobom na pustom putu.Naći će Galada i izvući iz njega potvrdu da je video tog stranca makar i na silu.Bio je uveren da ga je i on video,prevelika slučajnost bi bila da su ga videli samo on i Logan.
Nije želeo da prizna Loganu da ga je stranac prestravio do srži,nije mogao da se natera da uradi tako nešto.Sada je barem bio siguran da ne ludi,proveo je celu noć razmišljajući da li su priviđenja nešto što se dešava ljudima poput njega,koji koriste Silu Elemenata.Sada je mogao da sa osmejkom na licu odbaci sveštenikove priče da je takva moć rezervisana samo za bogove.Ionako mu nikad nije verovao.Da je ta moć bila rezervisana samo za bogove,zašto onda nisu sprečili ljude da ih uopšte dobiju.Ipak nije želeo da izaziva sreću i pokaže mu šta misli o njegovim rečima.Još se sećao šta je Sveštenik uradio prethodnoj Mudroj kada je otkriveno da može da koristi Silu Elemenata.Nazvao ju je slugom Senke i pred svima prisutnima objavio kako će ih stići kazna bogova ako takvu ženu zadrže u Selu.Hteo je da je obesi da bi zadovoljio bogove,ali mu Harun nije dozvolio.Umesto toga proterana je iz sela.To se desilo pre deset godina,tada je bio tek stasao da jaše,ali je dobro upamtio taj događaj i sećao ga se kao da se desio juče.
„Neka samo pokuša meni da uradi tako nešto,pa će videti ko je sluga Senke“,promrljao je za sebe.Kad se prenuo iz razmišljanja video je da je selo blizu.Usporio je Pobednika i usmerio ga cimanjem uzda ka Gostionici na suprotnom kraju sela.Kaldaran nije bio veliko selo,par ulica od nabijene zemlje sa prostranim trgom na kojem se nalazio Atonov hram i kuća seoskog starešine.Kuće su bile zbijene jedna uz drugu,pa je izgledalo kao da se naslanjaju jedna na drugu.Pri vrhu zaravnjeni krovovi su omogućavali da se po njima lako može kretati preskačući sa jednog na drugi mogao je da obiđe čitavo selo ne silazeći,što je jednom pokušao pre nego što ga je mudra uhvatila i išibala.Svaka ulica je imala svoj izlaz na trg što je dosta olakšavalo kretanje i strancima koji su tu bili prvi put.Trospratna gostionica je štrčala iznad svih ostalih kuća u blizini jer je bila jedina toliko visoka u selu.Sunce se odbijalo od crveni crep udarajući pravo u oči kada bi pogledao više.
Nije privezivao Pobednika kada je stigao do gostionice,bio je to dobro istreniran pastuv koji se od vremena kada ga je dobio pokazao kao pouzdan saputnik.Nekoliko puta ga je spasio od živog blata i močvara dublje u šumi birajući duži put umesto onoga kojim je on namerio da ide.
Iz gostionice je izašla Ema Torvejin i odmah se nasmešila kada je videla ko je došao.Ema je radila u gostionici,mada zapravo nije bilo potrebe za pomoći.Gazdarica Aras je sve stizla sama da uradi jer je većinom gostionica bila prazna.Ema je tu bila da bi pokušala ono što drugima nije uspelo,da odgovori Galada od odlaska koji je planirao.Nije bila ni slučajnost to što je ona bila Galadova ljubav iz detinjstva.
Riđokosa i zelenooka,Ema je njega posmatrala kao mlađeg brata kojeg je uvek trebalo izvlačiti iz nevolja.
„Galad je rekao da ne želi nikoga da vidi“,rekla je pre nego što je stigao išta da progovori.Izraz lica joj se u trenutku promenio iz nasmejanog u zabrinuto.
„Takav je čitavo jutro“,rekla je sa prizvukom brige u glasu.‚‚Jutros kada sam mu donela jelo nije hteo da me pusti unutra.Malo kasnije sam se vratila,poslužavnik je stajao na mestu gde sam ga ostavila.“
„Ne brini se,razgovaraću sa njim,nagovoriću ga da jede“.
„Ali rekao je...“
„Umesto da zamajavaš Gazda Konevala,trebalo bi da poslužuješ goste“Rekao je oštri glas sa dovratka.Nije morao da podiže glavu da bi video da tamo stoji Gazdarica Aras,Galadova majka.
Ema je raširila oči i ciknula pre nego što se okrenula i nestala u gostionici,očešavši se pri tome o gazdaricu Aras što ju je navelo da potrči brže.
„Ema ti je sigurno ispričala šta se dešava sa Galadom“,rekla je pri tome šmrknuvši.Gazdarica Aras je bila stroga prema Emi kao i prema svima drugima koji su radili za nju.Tad i Bil,konjušari su bili poznati u selu po svojim opijanjima ali na poslu nikada nisu bili pijani.Bojali su se Gazdarice Aras isuviše da bi tako nešto uradili.Gazdarica je bila jedna od retkih koji su se mogli suprotstaviti mudroj i iz toga izaći kao pobednici.
„Nije ti rekla da ni mene nije hteo da pusti unutra“,rekla je smireno kao da joj se to dešava svakodnevno.
Ovo ji bilo iznenađujuće,zato što je Galad poštovao majku i obično joj je sve govorio i puštao joj na volju.Nakon što je ovo čuo nije više bio siguran da će ga Galad pustiti da uđe.Madaq nije imao nameru da to kaže gazdarici Aras.
„Mene će pustiti“,rekao je trudeći se da zvuči što samouverenije može.Nije znao da li mu je ona poverovala ali je njem plavooki pogled smekšao na trenutak.Klimnula mu je glavom i pustila ga da prođe.
Popeo se uz stepenište susrevši se sa par gostiju koji su odsedali kod Gazdarice Aras za vreme festivala.Nikoga do njih nije poznavao,zahvalio se Bogovima na tome,pa se brzo popeo do zadnjeg sprata i došao do Galadove sobe.
Pokucao je na vrata i sačekao da se Galad javi pre nego što uđe.Kada su bili deca nije imao tu naviku,ali su sada bili odrasli ljudi i u ovakvim trenutcima valjalo se držati pravila.
„Odlazi“,čuo je grub glas iznutra.
Pokucao je ponovo,nakon čega je dobio još grublji odgovor.Umesto da nastavi sa kucanjem,uhvatio je kvaku i ušao unutra.
Soba je bila u neredu,deo vrata od ormana je bio izvaljen iz ležišta.Stakleni vrč za vodu je ležao slomljen na sred sobe,a umivaonik je bio iskrivljen u bezobličnu gomilu metala koja je bačena u ćošak.
Galad je sedeo na krevetu u izgužvanoj košulji i posmatrao ga iznenađeno.
„Rekao sam da ne želim nikoga da vidim“,progovorio je grubo.
„Za mene to ne važi,druže“,rekao mu je trudeći se da zvuči veselo.
„Šta želiš Nikola,nemam vremena za tvoje gluposti“,rekao je iznervirano.
„Nisu gluposti“, rekao mu je sa osmehom.‚‚Moramo da razgovaramo o onome što si sinoć video.O mračnome konjaniku.“
Galadova reakcija je bila munjevita.U trenutku je skočio sa kreveta i prikovao ga jednom rukom uza zid.Nije mogao da se pomeri.
„Ti“-prosiktao je poluglasno-„kako znaš?“Nije sačekao da mu odgovori,već je slobodnom rukom izvukao nož iz čizme i uperio mu ga u grlo.
„Izlazi iz moga uma Nikola,ja nisam budala.“
„Polako“,progovorio je sad već ozbiljnim glasom.
„Pažljivo rukuj sa tim nožem,ne bi voleo da mi završi u grlu.“
„Hoće ako mi ne izađeš iz uma“,rekao je skoro režeći.
„Nisam ti ja u umu,budalo praznoglava“,rekao mu je iznervirano.
„Znaš dobro da moji talenti leže u drugom pravcu“.Pokušao je da mu odgurne ruku nakon ovoga ali bezuspešno.Bilo bi mu isto da pokuša da zaustavi odron golim rukama.Tren potom,odmakao mu je nož od vrata ali ga je i dalje držao u ruci.Ruka kojom ga je držao prikovanim za zid se nije pomerila ni za inč.Sada je već ozbiljno razmišljao o načinu na koji bi mogao da pobegne ukoliko ga ova budala ne pusti uskoro.
„Kako onda znaš šta sam video sinoć“,pitao ga je grubo.
„Ovo potvrđuje moje tvrdnje da si ipak video nešto“,dobacio mu je.‚‚Razmisli malo“.
Stisak je popustio a zatim je i nestao.Pustio ga je i odmakao se od njega,seo je na krevet i sagnuo glavu u šake.
„Ti si ga video isto“,pitao ga je Galad,očigledno uznemiren tom pomišlju.
„Sinoć kada sam se vraćao na imanje.“odgovorio je potvrdno.
Seo je na jednu od dve preostale čitave stolice,nikad nije razumeo Galadovo insistiranjeda živi u ovako skučenom prostoru kada je bilo prostranijih soba.Ispričao je Galadu o svom susretu o sa konjanikom i rekao mu da je Logan video konjanika isto što je donelo samo smireno klimanje glavom.On je došao do istog zaključka kao i sam.Galad nije bio glup,uprkos njegovom dobronamernom začikavanju.Sad je ostajalo pitanje šta da urade povodom konjanika.
 

[Iris]

Ova nova prica je dugacka, pa cu, pre nego sto se bacim na citanje (jedva cekam! ) samo da kazem nesto na pethodne komentare...
@Storm Leader - imas dovoljno odlicnih ideja i umes da pises, i trebalo bi da napises nesto bas svoje. Razumem sto zelis da ovo bude povezano na neki nacin sa tvojim omiljenim serijalom, ali jednostavno, napisi jos nesto, bas svoje. Brt, MOZES. Ne trebaju ti Dzordanove ideje. Imas gomilu svojih.

@Drakus - Prvo, hvala na pozivu, ali ja sam... Pa ja sam samo klinka - pocetnica kad je EF u pitanju. WoT je za mene nesto... Stvarno veliko. Ne mislim na obim knjiga, niti na njnihov broj. I nisam ih jos procitala sve. "Otkrila" sam ih proslog jula, i do kraja raspusta se nisam odvajala od njih. Usput sam citala jos nesto, cisto nesto lagano da me opusti u pauzi izmedju delova - igrom slucaja bas Let Zmajeva i jos dve knjige tog serijala koliko ih kod nas ukupno ima u biblioteci, i Belgarijadu. Tako da sam od WoT procitala samo prva cetiri dela. Cini mi se da sam na sajmu knjiga videla i da je izasao 1. deo 9. dela, tako? Pa, kod nas ih ima prvih 6. -.- Cekam da mi dodje letnji raspust da procitam to sto ovde ima, a posle cu videti: ili cu skinuti s neta ostalo, ili cekam sajam... Verovatno ovo drugo... Tako da sam na podforum WoT htela da dodjem tek kad procitam sve.
Zato sto vi ne samo da ste sve procitali, nego i vise, o piscu, i sta ti ja znam... Pa nisam htela da smetam bez "osnovnog obrazovanja".
Jos nesto, jesu li ove prethodne price deo knjige ili ne? Msm, posto ovde ide Glava 1...
I neka od imana mi se mnogo svidjaju. Ilejna, Dante... Dante je genijalna ideja za ime lika. Nadam se da je dobar lik.
E dobro, isfilozofirah se, mirna mi dusa, odoh da citam Glavu 1.

P.S. E, Natanijel... Je l se tako zvao onaj Randov prijatelj muzicar... Bivsi caricin ljubavnik, muz, sta vec? Ili sam pomesala... Seticu se sigurno.... Divno ime.

[Storm leader]

Natanijel je jedan od mračnih bogova.
Džordan je imao veliki uticaj na moje pisanje,ali su ideje isključivo moje
P:S ovo nije priča već je prvo poglavlje od moje nazovi knjige

[Iris]

Sta NAZOVI?!
Procitala sam Glavu 1. i stojim iza toga da pises kao profesionalac. Neverovatno.



[Drakus]

[Drakus]

Kažem ti šta mislim sutra. Previše sam umoran sad da bih čitao... Jebiga.

[Storm leader]

ma ništa,sasvim razumljivo,taman i ja vremena da privedem još jedno poglavlje kraju,pa da imam šta da stavljam dok ne završim one priče što sam obećao

[Iris]

Jedva cekam jedva cekam!
@Drakus - I ja ovo smatram druzenjem. S tim sto ja volim ovaj podforum a ovde obicno nema mnogo ljudi.
I volela bih da oni koji su tu ostave komentar na onome sto procitaju. Ako nista, bar da znamo da su tu.
I bas bih volela da budem Aes Sedai, mada bih verovatno bila smedja. Mozda plava.
@Storm Leader - Jbt, ako trazim komentar, pa postavi sta mislis, nema tu kompetentnosti!
P.S. Khm, je l to Storm Leaderov nadimak TSOROVAN?
Znate, ja sam ovde bila pre. Ovo konacno pocinje da lici na ono cega se secam. Drago mi je da je ljudima stalo.
Tsorovane, postavljaj cim budes spreman, mi CEKAMO! (Pozajmljujem Silvanasovog smajlija, ali posto on nije tu... )

[Storm leader]

Da ja sam Tsorovan M'heil-Vođa oluje,nadređeni svim Aša'manima forumu sem Hame ali forum nije hteo da mi registruje nick tako pa sam morao da stavim Storm Leader