Srbi ne znaju da pisu fantastiku!

[Opus]

ti ih rasporedi kako mislis da treba vidim da si dokona a lan se tesko nabavi

sta mislis da je gore nedostatak interpunkcije ili ispadati mirodjija u svakoj corbi i ostavljati utisak kako samo zakeras zakeras zakeras

na krstarici pet godina nikom nije smetalo a kome ovde smeta neka dodaje znake u mislima po potrebi ima uzor koji si lepo otkucala

bolje bi bilo da savetujes eitain kako pomazes i onom sto mu stilos objavljuje knjigu to si radila ti i par ljudi covek bi trebao da bude srecan i da vam se zahvali u knjizi

[S]

[alcesta]

Ja obožavam Pekića, ali Zlatno runo sam od početka ostavila za penziju, pre toga nema šanse da ga načnem. Ipak, Argonautika, koja mu dođe neki nepovezani prikvel Runa, može da se čita posebno i još je jedan primer odlične fantastike, posebno za ljubitelje grčke mitologije.
Za ljubitelje SF-a tu je i Pekićeva Atlantida sa dodatkom 1999.

I taman kad sam već tu da poželim dobrodošlicu novim članovima.

[dkdnt]

@S
More, da se nosiš :p

Nema 100k, ima negde oko 7k, manje više. Zavisi od izdanja. A ovo novo ništa ne valja, jer nema ni rodoslova, ni one fine mape (koja je u prosvetinom izdanju bila i neispravna, ako se ne varam, al je bar postojala). Ja sam stao na šestom delu. Pre toga mi je trebalo nekoliko godina da sa 4og pređem na 5i deo. A onda sam ga progutao u bukvalno jednom dahu. A pošto se čitanje oteglo preko dosta godina, kad završim ima ponovo da uzmem da ga čitam. Valjda pre penzije. Penzija mu je ionako već kasno da se Runo čita, jer je greota sve ono ne znati tokom života. Ili možda nije. Možda sam ja zato nadžak baba. Ko zna.

Pekića često porede sa Prustom, al to je samo zbog opusa i obima dela. Prust je, rekao bih, dosta intimniji, ličniji, bliži ljudima, dok je Pekić načelan, filozofski, diskurzivan. Njegovi likovi nisu ljudi, nego govornici ili mediji raznihi ideja, koje Pekić suočava, prikazuje u novim kontekstima, vadeći ih iz istorijskih špajza u kojima su čamile. Zbog tog istorijskog i političkog akcenta, Pekić je, možda, bliži muškarcima, istoričarima i politikolozima konzervativnijeg kova, iako su njegovi književni svetovi, sve samo ne zastareli ili neženstveni.

Da, ovo što sam napisao ću sigurno nekad iskoristiti u enkom akademskom kontekstu ^^

@MArgi
Argonautika? Šta to beše? Argonautika Zlatnog runa? Stao mi Bozak

[alcesta]

[High Duke]

[Opus]

[dkdnt]

[DevouredSoul]

[Glowin]

Definiši "Srbi" :p

Da li su to Srbi u etničkom smislu, oni koji se tako nacionalno izjašnjavaju, ili oni koju su rođeni na teritoriji Srbije, ili vuku korene odavde ?

Iskreno ne mogu se složiti sa OT, jer sem Tešićevog Kosingasa nisam pročitao nijedan domaći EF (shame on me). Zato ako neko može da mi preporuči neki baš dobri domaći EF koji je baš fantasy, a ne istovremeno i nešto drugo (tipa SF ili horor ili tako nešto), kao i da mi kaže gde ga mogu kupiti - to bih znao ceniti

[dkdnt]

Lol, ladno sam napisao hronologija umesto hronika

@Stsh
Porede ih ne po tome što su slično pisali (koliko si i sama videla stil im je dosta različit), niti zato što su napisali podjednak broj dela (Pekić je napisao mnogo više, i od naših vrednih pisaca je najplodonosniji). Mislim da je najbolje reći da ih porede zbog obima ideje. Kažeš da Prust postavlja pitanja o umetnosti, postajanju umetnika, da sagledava francusko društvo, etc? Čini mi se da je to kao i kod Pekića jedna široka perspektiva. Neko reče da su slični zbog umetničke ambicije koja ih je vodila. Biće da je to to.

Sa druge strane Pekića u Zlatnom runu nema, a ni u drugim svojim delima njegovo autorstvo nije... hm... pa, lično. Njegovi komentari i misli su uvek tu, ali ne asociraju na Pekićevo životno iskustvo (osim kad piše o komunistima, gde se primećuje pečat iz mladosti) već prizilaze iz samog Dela, njegove filozofije i života. Mislim da je Prust potpuno suprotan, a brdo psihoanalitičkih analiza njegovog dela me nekako u to uverava. Rečju, iz Prustovog Dela se da naslutiti da je Prust izmučen seksualnošću, da je bio privržen majci i da je mogao mlad umreti, dok u Pekićevom delu slabo šta možemo saznati o samom Pekiću (izuzetak su biografska dela (:dah:), ali i u njima lično i vlastito brzo nestaje i postaje "cajtgajstno"). O istom trošku, Pekić je mogao biti i francuski boem, ruski disident ili britanski plemić. Naravno, kada je reč o delima u kojima mu je tema domaća, Pekić je očigledno ovdašnji, ali je teško zaključiti da li je monarhista, kvazinacionalista, razočarani komunista, liberal ili nešto peto. Osim, naravno, da je cinik.

[Matori]

Pola postova nisam procitao. Imao sam iskrenu zelju al video sam ogromne kolicine pljuvanja itd tako da me to ne zanima preterano. Gomila pisaca je pisala i pise fantastiku kod nas. A kad kazemo fantastika moramo imati siroke vidike jer fantastika podrazumeva mnogo toga. Nego procitao sam 2. deo Kosingasa pre neki dan i cela prica mi je drzala paznju,povremeno me nasmejala i kako je odmicala sve vise i vise mi se svidela. Lepo je covek uspeo da poveze mitologiju,istoriju,svoju mastu i da napravi ne tako losu papazjaniju od svega toga. A ima i maca i magije koliko hocete.Ime knjige Kosingas Red zmaja, i Kosingas Bezdanj pisac je Aleksandar Tesic.

[Opus]

Ако може овде да се пита. Чуо сам да је издавачка кућа која је радила престала са издавањем Фантастичне библиотеке. Ако не знате по имену, то су ова издања домаћих аутора, уске беле књигице. Занима ме да ли је то истина.

Било би добро да излази Знак Сагите. Они су имали редовне конкурсе за домаће ауторе. Мислим са простора Југославије. Кнежевић је и открио доста наших писаца. Што преко конкурса а што у Лазару Комарчићу.

А ево су и Евро Ђунти и Чаробна књига објавили дела фантазије и страве домаћих аутора, мимо Лагуне. Штета што нам тржиште растура СЕК-а и овако се не купују књиге а ови подухвати требају подршку и признање.

[Perin]

Fantastična Biblioteka kao edicija jeste ugašena, ali se nastavlja sa objavljivanjem domaćih autora. Relativno skoro je Boban objavio knjigu "30. februar" od Jelene Đurović. Takođe, napravio je i ediciju PARADOX u kojoj je počeo da objavljuje teorijske radove. Tu su objavljeni OKVIR I RETROSPEKTIVA od Normana Spinrada (priredila Lidija Beatović) i MIT I TEHNOLOGIJA RODŽERA ZELAZNIJA od Mladena Jakovljevića.

A što se časopisa Znak Sagite tiče, takođe je ponovo počeo da izlazi. Izašli su za kratko vreme brojevi.... 17,18 i skoro je izašao broj 19.

[Sin_Nanna]

Da i ja kažem nešto. I ja sam u početku bio dosta skeptičan po pitanju domaće fantastike, ali su me Borislav Pekić i Milorad Pavić ubedili u suprotno. Prvenstveno Pavić koji svojim prepoznatiljivim stilom dočarava tu magiju, dok Pekić genijalno kombinuje elemente trilera, horora i fantastike u svojim delima (Besnilo, Atlantida, 1999). Od domaćih pisaca koje vredi pročitati bih izdvojio Skrobonju, Kneževića, Živkovića kao uvod u našu fantastiku. Meni ni Dejan Stojiljković nije loš. Jedva čekam njegove Duge noći i crne zastave.