od Miliowilix u Pon Mar 16, 2009 12:29 am
Narednik Krompir proždirao je sočnu lubenicu jednog toplog avgustovskog jutra, negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu. Uživajući i ne razmišljajući o problemima koje život nosi, iznenadi se kada mu u glavi kvrcnu misao:
"Boga mu poljubim, rekao sam da ću nešto da obavim ranije, al' da me ubiješ ako se setim..."
OSAM MESECI KASNIJE
Narednik Krompir proždirao je šarmantnu kutlaču prokislog kupusa jednog prohladnog martovskog jutra, negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu. Uživajući i ne razmišljajući o problemima koje život i računi za struju nose, on reče:
"A, da."
DEO XIV
DRUŽINA VIJETNAMACA
Dva starca su se smejala:
"Ha ha ha!"
Bil i Vil nisu.
*...*
U tom konstruktivnom razgovoru prisetiše se svih zgoda i nezgoda koje su ih snašle, od slučajnog paljenja Čika Savinog vanbračnog klinca do neuspele proslave Nove Godine sa rekordnim brojem opekotina trećeg stepena. U afektu radosti Čika Laza spomenu svoj trijumfalni otpust iz ludnice:
"Bilo je rakije i igračica i vinjaka i volova na ražnju i volova bez ražnja i volova oko ražnja i nekih debelih žena koje su jele volove i volovi koji su tukli volove koji su ljubomorno posmatrali volove koji su jeli volove sa ražnja u sosu od mirođije sa belim lukom, i svi su bili tako srećni zbog mene! A jel' sam ti ja prijatelju pričao koliko ja volim volove?"
"Nisi, moj mentalno upropašćeni druže! Ispričaćeš mi sve o tome dok se budemo šetali do vrha mog velelepnog nebodera. A jesam li ti ja pričao koliko volim vrhove velelepnih nebodera?"
No, ostavimo ove dve naizgled srodne duše njihovim zanimacijama i posvetimo se najzad još naizgled srodnijim dušama, koje nekim čudom prirode i osakaćenog mozga još uvek nisu napustile zdanje preko puta "Berberina koji se napinje". Pošto su spustili Simu sa stolice posle desetog napada neustrašivog sijamskog albino pacova, porazmisliše o daljim koracima u njihovoj avanturi. Prvi korak podrazumevao je da pod hitno napuste kužni objekat, od koga je čak i Arseniju pozlilo tri puta. Arsenije je čovek otečenih vena, slabog srca i diskutabilne prošlosti, ali izuzetno stamenog želuca i tolerantnog čula mirisa. Njegova požutela faca je i za njega samog bila veliko iznenađenje:
"Žut sam. Zašto sam žut?"
Dobronamerni Perica, koji je iz nepoznatog razloga umislio da ima dosta dodirnih tačaka sa Arsenijem, odluči da mu priskoči u pomoć kao pravi drugar:
"Braaaate slušaj 'vako. Ti si žut..."
Posle desetak sekundi iscrpne potrage za krajem započete rečenice sinulo mu je:
"Brate kako lep leptir. Ljudi, aj' da lovimo leptire!"
Avaj, leptir koga je plemeniti Perica primetio, sručio se na patos sekund pošto je kroz prozor stupio u prostoriju kužne birtije preko puta "Berberina koji se napinje". Sijamski albino pacov uvidi priliku za dobar zalogaj, te leptir ubrzo nestade u njegovim paklenim čeljustima. Sima cijuknu i skoči na tronožac:
"Ciju! To je opet onaj divlji, smrdljivi, odvratni p-p-p... Pacov!"
Veselin iznerviran Siminim ponašanjem ga opomenu:
"E Simo brate je*ote nemoj tu da ono kao vređaš životinju brate, nije to tamo neki pacov, bre to je bre more Pacovčina!"
I umilim glasićem dodade:
"Jel jesi brate mali, jesi! O, da jesi!"
U pokušaju da pomazi sijamskog albino pacova, poznatijeg pod pseudonimom Pacovčina, pola neuglednog nokta sa palca mu nestade u njegovim paklenim čeljustima.
"Umiljata je moja bre more Pacovčina. Mislim da me gotivi!"
Perica ga oduševljeno podrža:
"Braaaaate našli smo drugara brate e! Znači vidiš Fićo druže kako i u najgorim, s' oproštenjem, piz*arijama od kafana može da se nađe praaavi mali drugar. A i moj ortak Veselin ume sa životinjama brate, znači mi moramo ovog mališu da povedemo sa nama!"
Fića ga očinski pogleda i mahnu kažiprstom:
"Oh, lepo je što su moji drugari našli još jednog malog drugara, ali morate da znate da je uzgoj sijamskog albino pacova velika odgovornost! Kao što stara izreka naših dedova kaže - Ako je sijamski albino pacov debel' i masan u kući je život krasan! Njega ćete morati da mazite i pazite i šetate i četkate i bištite... Da li ste sigurni da želite da skrasite sebe i suzbijete neke navike zarad kvalitetnog rasta vašeg malog drugara?"
Veselin i Perica se pogledaše i odjeknuše u glas:
"Brateeeee Pacovčina je vredan toga!"
Na vrhu "IZEM'GA EKSPORT-IMPORT" nebodera otvorila su se velika gvozdena vrata i uđoše dve pognute bradate prilike. Jedva su dolazili do daha. Krkljajući Čika Sima uputi izvinjenje svom dobrom prijatelju:
"Je*iga, lift se pokvario. Ali zovem servis već sutra."
Čika Laza "Petarda", poznat po diplomatskim sposobnostima, prigodno uvaži ovaj legitimni razlog za psihofizičku torturu koju je doživeo:
"Ma da ti je*em je*eni lift i u božju mater sa liftom..."
Čika Sava ga pogleda i coknu nadmeno, spremajući se da ga zaseni svojom inteligencijom:
"Da, da, ali crnčio sam ja za taj lift dok su neki ležali i jeli puding od vanile! E moj prijatelju, da ti vidiš šta sam ja sve u životu postigao dok si se ti lečio... Pogledaj oko sebe, sa mog velelepnog nebodera vidi se pola sveta. Šta misliš prijatelju, da li živ čovek ovo može samo sa petardama?"
"Šta lupetaš, drtino matora? Bio je od višnje!"
"Ja gledam u budućnost, Lazo. Petarde su bile samo početak moje karijere trgovca pirotehnikom. Dok su tvoje ideje bile male i ograničene ja sam imao san. A u tom snu sam... tajkun. Neprikosnoveni gospodar... tržišta vatrometom."
"Vatrometom? Ološu jedan, sada mi je sve jasno! Oduvek si bio pohlepan, materijalista, kapitalista, crna duša... ali vatromet? Misliš da ne znam odakle dolaze sirovine za to? Misliš da ne znam ko to pravi? Iz dalekih zemalja Skinsa na jugoist..."
"Oh, molim te poštedi me! Zar stvarno očekuješ od mene da poslujem sa tom bagrom? A ne, prijatelju. Ja sam odgajio svoju radnu snagu. Disciplinovanu. Snažniju. Pametniju. Moja radna snaga je daleko od te rulje. Ovo su Telohranitelji!"
"Šta je bre to?"
"To su ti, ofucani jazavče, Skinsi sa srednjom stručnom spremom."
"Ti... ti si lud! To je nemoguće! To ne postoji!"
Iza aluminijumskog stuba za ventilaciju izađe visoka stamena figura bez kose.
"Pogledaj ga, stari prijatelju. Prelep je. Pogledaj to odelo, tu kravatu, taj moderni komunikator u uhu, te cipele, to belo lice puno poverenja, tu čvrstu vilicu, te namrštene obrve. Viši je od prosečnog Skinsa za oko trideset centimetara, brži, glasniji. Poseduje znanje azbuke kao i osnovne veštine tablice množenja. Ovo, prijatelju... ovo je radnik budućnosti. Danas vatromet, sutra... ceo svet!"
Telohranitelj pokaza zube. Bili su kristalno beli.
"De de, čedo moje. Vrati se na svoja zaduženja."
Telohranitelj nestade iza aluminijumskog stuba za ventilaciju. Čika Laza je bio skršen. Osetio je teret od stotinu tona na svojim nejakim plećima, kao i slične poetične opise generalne potištenosti. Buljio je u maglovitu prazninu svoje podsvesti, koja mu se na obostrano iznenađenje obratila:
"Čoveče."
"Šta je?"
"Mogao si ovo da radiš sa njim, kontaš?"
"Objasni."
"Da te nije smestio u ludnicu radio bi ovo sa njim i imali biste dva nebodera jedan pored drugog odakle biste se međusobno gađali svime i svačime, a on te je izdao, i okrenuo se uzgoju kvazi-civilizovanih Skinsa. Jel' ti sad jasnije?"
"To ne objašnjava problem pudinga od višnje."
"Samo ga lemaj budaletino izlapela!"
Čika Laza urliknu kao da mu je trideset leta i iz džepova svoje prostrane pidžame sa zvezdicama izvuče pregršt petardi svih boja, oblika, karaktera i vatrene moći. Kompletnu šarenu gomilu sruči na svog, ne više tako dobrog drugara. Fitilji zapištaše. U haotičnoj operi najrazličitijih eksplozija silueta Čika Save vešto izbegnu napade pokretima koje je naučio na časovima naprednog pilatesa, svakog ponedeljka u šest i petnaest ujutru. Iz takođe skrovitih džepova svog blistavo belog bade-mantila Čika Sava izvuče tri rakete na štapu i jednu kafenu kašiku. I sa njegove strane bojišta zapištaše fitilji, ali rakete poleteše ka plafonu.
"Promašio si, lešinaru!"
Na Čika Lazinu radost Čika Sava hladnokrvno uzvrati:
"Naprotiv."
Lepršavi bljesak ispuni prostoriju zaslepljujućom svetlošću. Kada je Čika Laza progledao, jedino što je mogao da čulom vida zabeleži beše kafena kašika koja se munjevitom brzinom zaletela prema njegovom nosu. Usledio je blaženi mrak nesvesti. Bil i Vil ne progovaraše.
Fiću stegnu nešto u grlu. Osećaj neprijatnosti, jeze i težine koji nije osetio već sat vremena, ukazivao je na to da ga je Sima ponovo krišom zagrlio. Fića se brecnu:
"Simo pobogu zašto sad?"
"Osećam bol u srcu tvom."
"Ne Simo druže moj, to je išijas."
Arsenije je odjednom dobio napad memorije i prisetio se da Čika Laze nema. Ustade kao zapeta puška i izvuče Fiću iz Siminog prisilnog zagrljaja:
"U je*ote, pa mi smo odavno trebali da nestanemo odavde. 'Ajmo balavci, palimo za Rivosavljevce!"
"Ju, Arsenije pa što za Rivosavljevce? Tamo jako čudni ljudi žive!"
Na Fićinu zabrinutost Sima odgovori umilnim majčinskim glasom:
"Ne brini Fićo, čuo sam da su apsolutno divni. Njihov način života je za mene rajski!"
Veselin i Perica nisu bili presrećni:
"Brateeee oni kao tamo gutaju neke tablete i mnogo su fejk brateeee nije to za nas, mi i tablete to je ono kao brate mnogo nemoguće. Pečurke, divljina, biljke, svež vazduh i bog da te vidi!"
Uprkos gunđanju, svaki član ove družine imao je zajednički cilj koji ih je terao dalje - da što pre izađu iz birtije u kojoj su se nesrećnim slučajem zadesili. No, sijamska albino uspomena na to mesto veselo je trčkarala pored Veselina i cijukala. Potom ga ugrize za cevanicu. Pozdraviše se sa insektima, reptilima, papkarima i ponekim gubavim pijancem koga je muka i nemaština dovela tamo. Konačno, iskoračivši napolje, ugledaše svetlost dana bez pet slojeva prašine na koje su navikli.
No, desetak metara dalje, čednost ih je nagonila da se poslednji put okrenu i pogledaju svoje kužno utočište od mrskih spodoba na trotinetima. Fića upita iskusnog Arsenija:
"Čika Arsenije, kako se uopšte zove ovo mesto?"
"Ova rupa? Ma valjda "Poni koji se propinje" ili tako nešto... i ne zovi me čika, odseći ću ti glavu."
(TO BE CONTINUED)
Pa šta reći. Nadamo se da je prošlo manje nego što ste očekivali. Vaši
The Forester & Miliowilix
Life's a piece of shit,
When you look at it.
Life's a laugh and death's a joke it's true.
You'll see it's all a show.
Keep 'em laughing as you go.
Just remember that the last laugh is on you.
And...
Always look on the bright side of life.
Always look on the right side of life.
Pišemo zato što vam se sviđa, a kada vam se ne bi sviđalo onda bi svejedno pisali da bismo vas nervirali. 
Ulepšali ste mi dan 
