pa iskreno to je zajebanije pitanje. na koje ja nemam nikakav odgovor. zato sto je u to umesano i pitanje o samom smislu postojanja. hm, ovo bi verovatno neki filosof bolje znao da ti kaze.
ali ajde, da probam bez postavljanja tog pitanja. dakle haos ne moze biti nista, jer za pocetak postoji u ljudskim glavama. sad drugi nivo je definisanje haosa. ja sam sklon prethodnom vidjenju stvari, neko moze imati druagcije mishljenje o tome, ali meni ovo deluje ispravno, ustvari ne vidim nijednu gresku u njemu.
jedno od dominantih mishljenja je bilo da je haos potpuno neuredjen sistem. ja smatram da nije tako, jer haos je sistem koji mi samom pricom uredjujemo. mi cak kad kazemo da je haos neuredjen, cinimo isti uredjen, zato sto uredjivanje stvari potice od ljudi. jedino pitanje da li je nas uredjivacki aparat u ovom slucaju opozicioni, ispravan
kada kazes da postoji uredjen sistem, i da nasuprot njemu postoji neuredjen sistem, ti delis, uredjujes celinu na dva nivoa. tvoj logicki aparat po nekom defaltu kao uredjenost smatra ponavljanje i predvidivost, jer sustinski uredjenost tome i sluzi, da ljdima omoguci poimanje sveta. medjutim to ne znaci da je haos sustinski neuredjen, to sto nema ponavljanja i predvidjanja ne znaci da ne postoji unutrashnja logika. ustvari unutrasnja logika haosa je samo nama kompletno nejasna. zbog toga ja ne mohu prihvatiti doslovnu podelu. jer nastaje iz naseg neznanja.
reputacija ime i pojava, uobicajena mera i tezina jedne stvari sve ono sto ona predstavlja, prvobitno skoro uvek pogresno i proizvoljno, prenosi se sa jedne generacije na drugu, naprosto jer ljudi u to veruju, da bi na kraju postalo sastavni deo stvari, samo njeno telo. ono sto je u pocetki bilo samo pojava, na kraju skoro nezibezno postaje sustina i kao takva vrsi uticaj
[align=right]F. Niče[/align]