jedna ozbiljna tema o jeziku

[sunshine]

nisam sigurna da li je pričaonica pravo mjesto za ovu temu, a opet, možda baš jeste

Odavno već želim pisati o ovome. Čini mi se da je odjednom sve strano što smo usisali počelo da mi škripi po glavi. Tada sam osjetila potrebu da pitam odgovorno lice, koje nažalost ne postoji, čemu ovo? Mnogo volim jezik. Volim sve što jezik predstavlja – kulturu, istoriju, tradiciju, duh naroda. Žao mi je što u nekim procesima kroz koje prolazi ovo podneblje nestaju mnoge lijepe i važne stvari, a naročito mi je žao što se deformiše jezik. Istina je da promjene, napredak uopšte, nameće upotrebu stranih termina. Istina je da nemamo naziv za mnoge stvari iz svijeta elektronike, komunikacije, interneta, ali je istina da i one koje imamo rado mijenjamo stranima. Pitam se da li je želja za pripadanjem toj nekoj drugoj strani svijeta u kojoj je sve bolje i ljudi srećniji dovela do toga da se koristimo riječima kao što su «advertising», «styling», «backstage»i mnogim drugim kojih ne mogu da se sjetim, ali ih Boško sa Pinka sigurno ima u malom prstu. Prirodno je da je potrebno vrijeme da jezik jednog naroda pronađe način da opiše nove pojave, mađutim da li će se kod nas desiti da ćemo u mnogim slučajevima potpuno dići ruke od srpskog jezika.
Da li se može reći da jedna opšta razočaranost svime što je naše dovodi do odbacivanja tradicije, jezika, nacionalnih ukrasa i priklanjanja stranom pod pretpostavkom da je strano obavezno i bolje za nas? Smatram da strano nije obavezno bolje. Čak je i krema za lice napravljena od trava koje rastu na tvom podneblju vjerovatno efikasnija...da, ta vječita šekspirovska dilema – Šaljić ili Lancome..

Jezik ima moć. Svaka izgovorena riječ ima svoju težinu i posljedicu. Dovoljno puta ponovljena laž ustinu postaje istina. Dovoljno puta ponovljena pogrešna riječ postaje prava. Ali laž je i dalje laž, a pogrešno pogrešno, kako god mi to naizgled sjajno podnosili. A sad posmatrano u globalu, naš jezik je ogroman sistem koji bi trebao imati zaštitu. Stvari koje su bitne štite se. Štiti se nacionalni trezor, opekotina, a da li se i koliko štiti jezik?
Hrvati su, na primjer, pretjerali. Smišljanje rogobatnih riječi sa ciljem (bar se tako čini) što većeg razlikovanja od ostatka svijeta nije rješenje. Bošnjaci i Crnogorci izvukli iz zaborava riječi koje niko zaista ne koristi, ili pak izmjenili neke samo da bi nešto uradili. Jezik ne treba da bude instrument za ostvarivanje političkih ciljeva. Ili možda treba?
Treba učiti djecu šta je jezik i kako se njime služiti, treba naučiti i shvatiti šta jezik predstavlja kao što treba učiti i shvatati gdje živi ozon i šta će se desiti kad ga više ne bude.
U moru važnih, manje važnih i nevažnih stvari, gdje po vama dođe jezik?

Na kraju prilažem i riječ Stefana Nemanje koja mnogo bolje govori to što sam htjela ja:



Zaveštanje Stefana Nemanje o jeziku

Reč Stefana Nemanje (oca Simeona) izgovorene na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava (iz knjige Zaveštanje Stefana Nemanje pisca Mileta Medića)

Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod - izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je tuđinac onoliko osvojio i pokorio, koliko ti je reči potkrao i svojih naturio.

Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod. Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda s drugim, tamo gde se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda. Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikad se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bitki na život i smrt. Dok se god u toj borbi čuje i jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan. Bitka je završena. Posle izgubljenog jezika nema naroda. Znaj, čedo moje, da ta bitka između jezika ne traje dan-dva, kao bitka među vojskama, niti godinu-dve, kao rat među narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva.

Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove, nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda. Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kad ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka samo slušaju.

Tamo gde odzvanja naša reč, gde se još glagolja i gde se još, kao stari zlatnik, obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država, bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će tako osvojen deo zemlje i narod kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.

[deedee]

[Tullamore]

[Aducabar]

[sunshine]

evo, ubacila sam latinicu

[tesladin]

[High Duke]

ć je sliveni suglasnik nastao od druga dva glasa upravo t i j. A za cj, pa valjda je nastalo po principu: kada mogu,n+j i l+j da budu lj i nj, zašto ne bi moglo i ovo. Isto stvari kao što su CC=Ć, CCC=Č i ZZ-Ž.
Ali to je sve manji problem, to je stvar ličnog izražavanja i ma koliko bi bilo lepo da govorimo knizevnim jezikom, to je malo teže, pošto ipak većina ljudi 95-99% vremena koristi govorni stil.

A što se tiče javnosti, medija i svega ostalog, to je degradacija jezika po mom mišljenju. Nama u skoli pričaju kako je promena normalna i dobra stvar za evoluciju jezika. Ali ne mogu da ne pomislim da je gomila seljaka koja je došla u grad i potelga veze da bi stigla do nekih visana, kriva za neke stvari. Previše ih je i počeli su da ubacuju svoje manire u društvo, pa su neke stvari pod njihovim uticajem primili i građani. takva je stvar i sa jezikom i iskvarenim akcentima koje stalno čujemo.
A ubacivanje pozajmljenica kada postoje naše reči ili kalkovi je još jedan odraz malograđanštine i kompleksa. Izgledaće emancipovanije i inteligentnije ako ih koriste, to je njihov rezon.
A tu je i činjenica da nas to „približava Evropi“ kako sam čuo neka mišljenja.

Meni je jezik važan, bavim se baviću se njime i već mi ispravljanja postaju profesionalna deformacija:)
Nerviram se kada ljudi greše u govoru, kada gledam filmove i vidim debilni prevod u titlu, ali najviše od svega me nerviraju loši prevodi književnih dela. Izdavaštvo postaje industrija, samo da se izda što više od konkurencije, ali kvalitetu ni traga. Jedna od najgorih u ovom trenutku je upravo ona kuća koja bi trebala da udržava najviši nivo, Narodna knjiga. prepuno grešaka što gramatičkih, štamparskih, stilskih. I gde su tu uzori običnoj raju koja nema ni vremena ni želje da se posebno bavi jezikom. Naravno da će da usvajaju jezik iz okruženja, sa televizija, knjiga... Imam jednog besposlenog druga koji je poslednjih nekoliko meseci poprilicno gledao HRT i često u njegovom govoru primećujem hrvatske reči, izraze...

Sprski književni jezik na žalost odumire, i nema ko da se založi i bori za njega, bar ne u dovoljnoj meri ili da to politički progura, pošto se sve svodi na razne varijante političkog guranja u poslednje vreme.

[iceman]

Sunshine, tvoj problem je sto jezik smatras da je statican odnosno da se ne moze menjati, jezik treba smatrati kao zivim bicem koji se neprekidno mutira (menja) sa novim generacijama jer pre ili kasnije ulicni zargon ulazi u osnove knjizevnog jezika. Naivno je sto smatras da se jezik moze izgubiti jos za vreme postojanja naroda, to se nijednom narodu nije desilo u istoriji sveta. Jezik odumire samo kada i narod bioloski izumire ili se asimilovao u neki drugi vecinski narod. pOdlican primer metamorfoze jezika i naroda jeste Heleni i danasnji Grci. Knjizevni srednjovekovni jezik (a to je crkveni jezik) se znacajno razlikuje od jezika iz 19 veka koji su utemeljili Vuk i Dositej (koji je prepun turcizama, toliko o tradiciji). Jezik iz 19 veka se znacajno izmenio u odnosu na drugu polovinu 20 veka koji sadrzi regionalizme, znacajna razlika od mejnstrim pravca. Jezik 21 veka ce se znacajno razlikovati od ranijih jezickih predaka zbog uticaja informatike,filma,muzike... (globalizacija) koji su prepuni anglo izraza koji ce zameniti tradicionalne srpske reci (a koji su vecim delom nastali iz turskog jezika). To je to, jezik evoluira u nesto drugo jer jezik nije izmenio narod vec obrnuto, nacija je izmenila jezik (svakako, ne preko noci).Znaci, nosilac jezika je promena koju je narod doziveo tokom bitisanja. Da bi jezik zakovala za jedno mesto i doba, sacuvala od svih promena, morala bi narod uvesti u totalnu samoizolaciju od spoljnih uticaja sto je naravno nemoguce, zar ne?
Nadam se da se neces uvrediti Sunshine (tvoj nick je nastao zbog stranih uticaja ;-)), ovo nije napad na tebe licno, vec na stav. Puno pozdrava od ledenka!

[sunshine]

necju se uvrijediti, samo se pitam da li ja nisam bila jasna ili ti nisi pazljivo citao. naravno da se jezik mijenja..rekoh da shvatam da promjene izmedju ostalog, podrazumjevaju i prihvatanje stranih termina, dakle, nemam ja "problem" sa tim.

kako ponekad znam biti nejasna, mogucje da se to i sada desilo. zato cju ovako recji - smeta mi odricanje svoga usljed jednog opsteg stida prema svemu sto je nase. dakle smeta mi sto je postalo normalno koristiti strane rijechi i kad postoje nase koje adekvatno opisuju tu pojavu, sto je bespotrebno, narocito ako se takve stvari vidjaju po medijima koji opet predstavljaju jedan od izvora za ucenje 'pravilnog' jezika.

a vezano za to sto kazes da narod mijenja jezik - e vidis, poenta mog posta je i da postavi pitanje da li je to zaista tako. u pocetku bijeshe rijec...ne covjek. ja vjerujem da se chovjek definishe onim sto govori, kako govori, kome govori, i da se po istoj liniji definishe jedan narod. sta cje biti usvojeno ili ispushteno iz jednog jezika nikad nije do jedne osobe, tebe ili mene.jezik je veci i mocniji i obuhvatniji od znanja ili potreba pojedinca.

ti si recimo upotrijebio rijech 'mejnstrim' u svom postu. zamislimo sada da moj otac koji ima 60 godina, radi, visoko je obrazovan, gleda televiziju, prochita ovaj post. ono sto meni smeta je sto one ne bi znao sta to znachi, i zamisli, ja to ne smatram njegovom krivicom. shvatas li me sad?

naravno da se jezik mijenja, ali ako se izmijeni toliko i tako brzo da ce postati razumljiv samo mladima, ili ljudima iz urbane sredine, onda ce dugogodisnji trud na ovim prostorima da postignemo pismenost izgubiti smisao. neki dan sam gledala anketu na tv, koliko ljudi ne zna sta je analni otvor. sigurno si gledao dosta takvih anketa kad se zaprepastis sta ljudi ne znaju. to su nasi ljudi, to je nas narod, to smo dakle mi. sto veci bude jaz izmedju drustvenih grupa i jezika, rijeci, koji upotrebljavaju, to ce drustvo, po pismenosti i uopste mogucnosti da kvalitetno komunicira, biti na nizem nivou. ako je to novi cilj, ako je to cemu tezimo, onda neka bude tako.

kazes da se jezik gubi kad nestane narod ili se aslimiluje. kako bi opisao asimilaciju naroda?

turcizmi - toliko o tradiciji? sta toliko o tradiciji? pa turci na ovim prostorima i jesu nasa tradicija. poslije toliko godina u nashim venama tece pokoje tursko krvno zrnce, ali nisam sigurna da tece englesko ili americko.

dakle, na kraju, da ponovim. smatram da se mijenjamo na mnogo polja, pa i u jeziku, ne zato sto su te promjene prirodne i neminovne, vec zato sto je decenija i po krize na ovim prostorima rezultovala zeljom da zivimo negdje drugo, da smo neko drugi, da radije jedemo bezukusnu rukolu od ukusne salate...zato sto se stidimo svog pasosa, svoje drzave, svoje mladosti, nacionalne politike, prljavih ulica...zato sto bi radije bili neko drugi.

[Elu Tingol]

Ovo me podsetilo na legendarnu sriju "Na slovo, na slovo". Sećate li se toga? Mića, lutak Aćim i onaj Ostoja iz bureta koji sve govori na O.

[alcesta]

Jao, zašto sad nemam vremena da o ovome pišem onako opširno koliko bi trebalo...
Slažem se sa Sunčicom, ali mislim da je preterana upotreba stranih reči samo jedan od mnogih simptoma opšteg stanja jezika u nas, koje se menja nagore svakim danom. Vratiću se kasnije da obrazložim...

[sunshine]

[Aqarius]

[Kornjacin Vrac]

[Neosisani]