od Finglofin u Pon Apr 05, 2004 1:26 pm
Ok. Utvrdili smo da jeste realniji i uverljiviji, ali upravo to je i najveca mana knjige, jer ako uverljivost i zanimljivost cine jednu knjigu vrednu paznje, onda se ovaj svet lagano krece ka propasti. Pa, ceo nas zivot je u sustini nista drugo do borba izmedju mediokriteta i izuzetnih. Borba prosecnosti i fenomena. Martin ima svojih kvaliteta ( i ja to ne sporim), ali to nisu prave vrednosti, i ja ne ocekujem da vecina shvati sta govorima ( bez uvrede), ali oni koji se bave literaturom ozbiljnije, videce na sta mislim.
Elem, SoIF ima prednosti ali samo za nesviklo oko, ako bismo dublje proucavali ova dela, WOT odnosi pobedu.
I na kraju, aspekt jednog citalaca koji zeli da se razonodi i opusti svakako mu dopusta da ocenjuje Martina visoko i ja to postujem ( npr. Blah), ali ponavljam, knjiga nije kvalitetna samo zato sto je realna...
Ako nekoga interesuje na sta sam mislio moze da procita moje uvodne postove. Ja ih nisam nastavio jer neki nisu hteli da diskutuju na tom nivo i ja to postujem.
Stade sve, samo zivot prodje,
Sine, moj, oci njene plave,
Doso dan da u vojsku podjes,
Lumpuju usijane glave,
Sine moj,kako da te pustim,
Ti si sve sto mi od nje osta,
Di ces stim trepuskama gustim,
Zivot bas i ne zna sta je dosta,e
Djordje Balasevic: Regruterska