GOSPODAR ELEMENATA

[Iris]

Haha, ali drugo je to kad je imam u rukama, pa citam lepo redom. A ne ovako, citam pricu o Elementumu, pa tek onda o njemu dok je jos bio u selu. I tome slicno.
P.S. Pa nam onda malo nas SPOJLER na SOPSTVENOJ temi, isprica sta ce se dalje desavati, a to tek KASNIJE procitamo u prici!

[Storm leader]

ja ne znam kakvo je spojlovanje pa ako si čitala priču Učenici odma si skapirala ko je on,nisam ti ja neki majstor misterije.Hah koliko ja toga imam napisano malo je verovatno da ću ikada uspeti sve da prekucam a kamoli da stavim na forum.A za izdavanje,pa to neće biti skoro,jer treba para za to a ja toga nemam

[Iris]

Zar ne bi mogao da popricas sa... viewtopic.php?f=14&t=23218
Cisto da razmenite iskustva? Usput, knjigu sam kupila i poodmakla sa citanjem, super je.

[Storm leader]

e hvala na preporuci

[Iris]

kad god trebuje

[Storm leader]

Žetveni Festival

Ljudi su se veselili svuda gde bi se okrenuo.Žene su razdragano plesale, a široke suknje su se okretale za njima.Livada je bila more šarenila, iako je sunce tek počelo da zalazi.Darak je nestao negde sa devojkom koja je bila dovoljno razdragana da ne obraća pažnju na njegovo mrgođenje.Nekoliko starijih žena je pokušalo da ga povuče da pleše sa njima, ali im nije uspelo, uz ljubazne osmehe izmakao se i nastavio dalje.Pijuckao je dobro južnjačko vino, slatko letnje, mada nije mogao da odredi od čega je.Gazdarica Aras je njemu uvek ostavljala malo najboljeg i uvek bi ga iznova oduševio ukus.Iako je proputovao dovoljno gradova i probao mnogo vina,nijedno nije bilo ovako ukusno.
„Budalo matora,nije tebe vino dovelo ovde“ promrljao je za sebe.A morao je i da prizna da je to istina.Svake godine je dolazio sa istom nadom i svake godine je odlazio a da nije imao hrabrosti da pita.Ove godine će biti drugačije rekao je sebi.Neće otići dojk ne dobije odgovor.
Primetio je jednog od svojih šegrta, visokog suvonjavog momka čiji mu je otac bio prijatelj, kao pokušava da nagovori Beku da pleše sa njim.Momka su bogovi osudili da bude ružan, te klempave uši i nekoliko puta lomljen nos bi svaku ženu oterali, ali je momku nekako uspevalo da izvuče poljubac ili više od sluškinja od Portuma pa do Damana.Međutim Beka se nije dala tako lako, a nije mogao da se ne naceri.Po onome što je čuo, devojka nije bila nimalo naivna.Momak nije znao u šta se upleo.
Kada ga je primetio, momak je brzo sakrio iz sebe kriglu sa pivom i trudio se da izgleda kao da nije popio bar tri pre te.On je kao i ostali znao šta Tamas misli o pijanicama a neki su čuli od Daraka da je bio vojnik pre nego što je postao trgovac, što je dovelo do toga da postanu još obazriviji u njegovom prisustvu.Prošao je pored momka, ne obazirući se na njegove jadne pokušaje.Žetveni Festival je bio predviđen za veselje a nijedno veselje nije prolazilo bez vina ili piva. Mada to nije značilo da će im dati do znanja da se slaže sa njihovim pijanstvom.Sutra će ih psovati i kritikovati, ali ništa više od toga.Momci su dobro slušali njegova naređenja, nisu pokušali da ga opljačkaju niti prevare, što je samo po sebi bilo čudesno.Nije mogao da nađe bolje šegrte ni da je hteo.Pogled mu je lutao po okupljenima.Tražio je Aras, ali je nigde nije video.Reči koje je hteo da izgovori su ga činile nervoznim poput momčića koji se prvi put iskrada da se vidi sa dragom.Verovatno je ostala u Gostioni da se postara za prohteve Gospe Damiane, ona se lično brinula za gospine potrebe od pre dve noći kada je uhvatila jednu od devojaka iz Eralina kako prisluškuje na vratima.Nije znao da li mu se pričinjavao ili je i u svojoj sobu čuo devojčino zapomaganje kada ju je gazdarica prebacila preko kolena.Sledećeg jutra, devojčina majka koja je došla da se žali je umalo završila kao i devojka.Ovo ga je navelo da se nasmeje.Bogovi mu pomogli, da je žena rođena u Feigolu, do sada bi svaki vojnik hodao na prstima.Aras i Mudra bi verovatno i Ba'alore naterale da skaču kada bi im se one obraćale.Nije mu nimalo smetalo što je ona takva, to će mu život samo učiniti slađim.Kakava je bila žena koja barem dva puta dnevno nije pokušala mužu da rascopa glavu.On nije tražio pitomu golubicu koja bi mu sedela na ruci, da je hteo takvu, oženio bi Berdenku i pitao se svakog trena da li će mu zabiti nož u leđa ili ga otrovati.
Ljudi su se okupljali oko njega, mnogi od njih nisu čuli ono što je ispričao u Gostionici, ali on nije bio raspoložen za priču.Umesto toga zaobilazio ih je, što je izazvalo par uvređenih pogleda ali ništa oko čega bi se brinuo.Ovi ljudi su bili dobrog srca i laki na oprostu iako je bilo onih čije je srce bilo gvozdeno, pomislio je ogorčeno kada je video Sveštenika pored jedne od lomača.Njegova odežda je zasenjivala većinu onoga što su žene nosile, a na licu mu je zbog nećega poigravao zadovoljan osmejak.Nekolicina žena i muškaraca ga je sledila uokolo poput štenadi, pa bi neko ko ga nije pozanavao pomislio da je u pitanju neki lord sa svitom, a ne seoski sveštenik sa gomilom budala oko sebe.Primetio je da ga sveštenik posmatra ispitivački pa je namestio svoj najbolji osmeh i naklonio mu se, što je bilo dovoljno da budala prestane da zuri i uzvrati mu klimanjem glave.Budala je umislila da je sam Visoki Sveštenik po načinu na koji je očekivao da se ljudi ponašaju prema njemu.Bolje mu je bilo da nikada ne sretne Visokog Sveštenika jer će tada shvatiti svoj položaj u hijerarhiji a nimalo nije sumnjao da će to shvatanje doći veoma grubo.Sveštenici su bili podmukla sorta koja je držala do protokola i ceremonija jednako kao svaka Orijanska gospa ako ne i više i hijerarhija je bila sve.Visoki Sveštenici su bili poput kraljeva za ostale sveštenike.Najniži među njima su bili monasi poput ovog koji su slati zabačena sela da osiguraju da plamen vere ne prestane da plamti, što je zapravo značilo da osiguraju da i oni u najzabačenijim selima daju svoj doprinos hramovima.Tokom svoje službe imao je prilike da se sretne sa mnoštvom sveštenika različitih božanstava i svi su bili isti, pohlepni na zlato i proždrljivi.Kada bude sreo časnog sveštenika tada će sunce izaći na zapadu.Ni Elantirovi sveštenici koji su navodno i sami bili ratnici nisu bili ništa bolje.Koristili su svoj položaj da se obogate i pomogućnosti da se uvale nekom budalastom lordu koji je očekivao da će mu svo to ulizivanje omogućiti bolje mesto u dvorani večnosti.Nadao se da mu bogovi neće zameriti što tako misli o njihovim zastupnicima na zemlji, ali je sve bila istina.Ako će zbog istine izgubiti svoje mesto u dvorani večnosti , onda ti bogovi nisu bili ništa bolji od svojih zastupnika.
Zalazeće sunce je davalo crveno zlatni preliv livadi punoj ljudi,pa se na trenutak činilo kao da se ovo mesto nalazi u gradu bogova a ne u zabačenom selu.Nasmešio se kada je video Aras kako se približava.Nosila je jednostavnu zelenu vunenu haljinu, ipak na njoj je to izgledalo bolje nego najfinija svila i čipka na nekoj gospi.Krenuo je ka njoj odlučno, u tom trenutku mu se činilo da bi se radije suočio sa armijom Ba'alora nego sa pogledom žene koju je voleo.
„Previše si ti mator za ljubav“,rekao je zadnji put, pre nego što je prišao.

Anijela se smešila oduševljeno dok se okretala pred ogledalom, zelena svila joj je pristajala kao što je gazdarica Nilin rekla da hoće.Žena je možda bila mnogo toga, ali je i dalje bila krojačica sa dobrim okom i veoma dobrim ukusom.Još bi i mogla da poveruje u neke od gazdaricinih priča kako je bila Gospina služavka na Orijanskom dvoru dok je bila mlada.Niska bisera, porodično nasleđe je blještala oko vrata, doprinoseći lepoti haljine.Biseri su išli sa svilom.Još joj je bilo neobično kada bi rukama dotakla kosu koja je ukovrdžana.Malo rada sa puderom i ugljenim štapićima je dovelo do toga da joj oči budu istaknutije a jagodice rumenije.Po ko zna koji put poželela je da ima malo ružinog praška o kojem joj je gazdarica Nilin pričala, pa bi njene usne izgledale punije, ali morala je da bude zadovoljna i sa ovim.Volela bi da ima usne pune kao Lara Katin, ali nije mogla da ima sve.Hvala Bogovima pa je imala poprsje koje je nadmašivalo sve što je Lara Katin imala da ponudi,pomislila je zadovoljno pogledavši izrez na svojoj haljini.
„Ne budi budala“ promrljala je sebi mada to nije pomoglo da se oseća bolje.Lara Katin je čula za njenu svađu sa Loganom, pa je ponovo počela da ga odmerava.Nije ta časila časa, već ga je jutros dočekala sva u osmesima i dodirima laganim poput pera.Ruke su je svrbele od želje da dograbi Larinu kosu i nauči je par stvari, ali to nije bio način.Odrasle žene se nisu tukle kao devojčice, mada to Lara izgleda nije znala, pomislila je sa osmejkom na licu dok je poravnala zelenu svilu.Kada su Mudre proglasile njenu majku za najbolju domaćicu, ona se potukla sa majkom, mada po onome što je čula nije dobro prošla.Znala je Larinu majku, žena je bila punačka ali čvrsta kao stena.Kada je presavila Laru preko kolena, ova je urlala kao Nikola pre nekoliko godina kada ga je gazdarica Aras uhvatila sa prstima u medenjacima koje je pekla za festival.
Znala je da ne bi trebala da oseća zadovoljstvo zbog toga što je Lara tako osramoćena, ipak njene želje nisu umanjile sićušno zrno zadovoljstva.
Kada je odlučila da je konačno sve na mestu, odmakla se od ogledala i obmotala šal koji je tonirao haljini, oko ramena.Letnja noć je umela da bude prohladna, kao što je večeras bio slučaj, a uostalom ono što je haljina otkrivala nije bilo za svačiji pogled, ma koliko smela ona ipak nije bila pohotljiva Orijanka koja je svakome pokazivala ono što je samo muž imao pravo da gleda.
Majka ju je čekala na ulazu, odevena u svoju najbolju haljinu od dobre tamne vune prošarane vezom na okovratniku, kako je i priličilo dobrostojećoj trgovkinji.Dorotea Imasin nikad nije bila žena koja se razmetala.Njena zlatna kosa podignuta u visoku punđu je sjala pod plamenom sveća kao da je načinjena od čistog zlata.Retkost među Kaldarancima, ali ne i među ljudima u Portumu, odakle je majka poreklom.Sa strukom poput devojačkog i tek nekoliko bora i dalje je privlačila poglede, ali je njeno srce kucalo samo za jednog čoveka, koji ni večeras nije bio ovde.Namrštila se na tu pomisao.Otac je morao hitno da ode za Portum a nije se trudio ni da objasni zbog čega.Primetila je da i majka razmišlja o tome, nije mogla da dozvoli da večeras budu tužne.Uhvatila je majku pod ruku i povukla je na dobro osvetljenu ulicu.Selo je bilo pusto, tu i tamo bi čula smeh ili muziku, ali inače nije bilo nikoga.Mogla je da čuje svoje korake kako odzvanjaju.
Nisu odmakle daleko pre nego što su se susrele sa Gospom Damianom a Anijela je shvatila sa sićušnom trunkom zavisti da žena izgleda veličanstveno.
Haljina od žute vile se pripijala besramno uz telo otkrivajući daleko više nego što bi ijedan izrez to uradio, mada žena to kao da nije primećivala.Zlatna ogrlica izrađena u obliku rascvetalih ruža se spuštala skoro do izreza.Sitne ruže su izrađene od rubina, mada nije znala kako je ijednom majstoru uspelo da oblikuje rubin tako da izgleda kao ruža.Niske mesečevog kamena su joj bile upletene u gavran crnu raspuštenu kosu.Oči su joj bile iscrtane ugljenom a usne je sigurno istakla prahom,nijedna žena nije imala tako crvene usne,poput zrelih jagoda.
Gospa joj se naklonila a zatim se nasmešila.
„Izgledate veoma lepo gazdarice Anijela“, uputila joj je kompliment.
„Takođe Gospo Damiana, žuta boja vam divno pristaje.“.Žena joj je uputila još jedan od onih osmeha, od kojih se osećala kao devojčica koja se igra u blatu.
Bogovi, a ona je mislila za sebe da je lepotica.Naspram ove žene izgledala je neugledno, a njena svilena haljina nije bila ni upola dobra kao ono što je ova besramnica nosila.
Prekorila je sebe zbog takvog razmišljanja.Ova žena je bila plemkinja, plemkinje su mogle sebi da priušte haljine od najbolje svile i nakit o kojem je obična devojka mogla samo da sanja.
Kao i uvek, gospu je pratio u stopu zapovednik odreda koji ju je pratio do Damana.Čovek je bio dovoljno star da joj bude otac, ali to je nije sprečilo da ga dobro odmeri.Bio je više nego zgodan muškarac uprkos svojim godinama.
Primetila je majčin pogled i pocrvenela, nadala se da se to u mraku nije videlo.Nikad ne bi podnela da je ova žena vidi da crveni poput deteta.Bogovi ona nije bila napadna, ali ova žena ju je terala da pravi gluposti.Nadala se da će Logan videti nju pre Damiane, ne bi podnela da vidi kako ova besramnica pleše sa njim, kada je bolje razmislila, nije je želela uopšte u Loganovoj blizini.Zbog nečega ova žena joj se nije sviđala, a to nije bilo samo zbog njene haljine, ne u potpunosti.
Žena je razmenila par reči sa njenom majkom, da bi se zatim još jednom naklonila, mada ne previše duboko, ipak je ona bila gospa, a zatim je produžila dalje.Počela je da priča sa onim neobičnim muškarcem čim su bili dovoljno daleko da ih njih dve ne mogu čuti.Plemstvo je bilo čudna sojta u najmanju ruku, iako se ova žena nije ponašala ako što je očekivala da će se plemkinja ponašati.Čula je od Eme da je gospa jela sve ono što je gazdarica služila ostatku gostiju i da je dobar deo vremena provodila pričajući sa ljudima u glavnoj prostoriji ili sa Mudrom.Često je išla na jahanje sa vojnicima, što nije priličilo gospi.
„Ovoj ne treba verovati“, izustila je u istom trenutku kada i majka.Pogledale su jedna drugu začuđeno.Obično su njih dve bile te koje se oko ničega nisu mogle složiti.

Čuo je majku kako jeca u drugoj prostoriji iako je ona mislila da je niko ne čuje.Mudra je bila sa njom, ali nije mogao da razazna o čemu su pričale, vrata su prigušivale zvuke ali ne u potpunosti.Nakon svega nije se usuđivao da priđe i prisluškuje.Još mu je u glavi zvonilo od onog šamara koji mu je Mudra opalila jutros.Žena je imala tešku ruku.Uzdahnuo je i uputio još jednu bezglasnu molitvu bogovima da ocu podare zdravlje.
Iako se trudio da to sakrije, uhvatio ga je bol u grudima.Napokon je to priznao majci koja mu je dala da popije smešu koju je Mudra ostavila prošli put kada mu se slošilo.Činilo se da mu je bolje, ali se onesvestio pre nego što je stigao da uzjaše.Pomogao je majci da ga premesti u postelju, da bi zatim skoro ubio pobednika zbog tempa koji mu je nametnuo da bi stigao do mudre što brže.Žena je živela na izmaku iz sela, njena jednostavna kuća prekrivena škriljcem je odstupala od novopodignutih kuća sa crepnim krovovima u blizini.Čim je čula o čemu je reč, bez reči je pokupila svoju korpu sa biljem i dozvolila mu da je povuče u sedlo iza sebe.
Provela je skoro sat vremena zatvorena sa ocem pre nego što je izašla i rekla ima da će mu biti dobro, ali ovaj put ne sme da se kreće i napreže bar dva meseca.Nije mogao a da ne odahne nakon što je to čuo,mada nije znao kako će ubediti oca da miruje.Nešto će morati da smisli, a ni sam nije znao šta.Čim mu bude dovoljno dobro da može da ustane iz kreveta, on će ponovo početi po starom.Uvek je govorio da će se odmarati kada umre, večeras je došao veoma blizu toga.
Izašao je napolje da bi razbistrio glavu i najviše da ne bi slušao majčino jecanje.Iako je mudra rekla da će otac biti dobro, na nije prestajala da plače.Želeo je da je uteši, ali nije znao šta bi joj rekao.
„Ti treba da budeš jak za oboje, čuo je mudru pre nego što ju je video.Glas joj je bio blag, što ga je iznenadilo.Ovo je verovatno bio prvi put da je čuje ovakvu.
„Tvoja majka neće moći sama da se nosi sa njim, kada odluči da je bilo dovoljno ležanja.Trebaće joj tvoja pomoć.“
Klimnuo je glavom,bila je u pravu, znao je to.Nasledio je dovoljno od oca da zna da je ovaj svojeglav i uporan.Kada on odluči da je ozdravio ni bogovi ga neće moći zadržati u krevetu, ukoliko ga ne ubedi da je on dovoljno sposoban da preuzme brigu o imanju i poslovima sa trgovcima na sebe.
Hteo je da se nasmeje ali nije imao snage ni za to.Preuzeti brigu o imanju, da mu je neko rekao pre dva dana da će o tome i razmišljati, mislio bi da ga zafrkavaju.Ali nije bilo drugog načina, ne ako je želeo da mu otac ostane živ.
„Da li znaš šta mu je, Mudra? Zbog čega dobija bolove u grudima?“
Žena je uzdahnula i na trenutak je izgledalo kao da se razmišlja da li da mu kaže.
Lagani vetar se podigao donoseći iznenadnu svežinu, što ga je navelo da se strese a Mudra se jače umotala u lagani ogrtač.Iznenadio se kad je ispod ogrtača video plavu haljinu od dobre vune.I ona se bila spremila za festival, verovatno je trebala da krene kada je on došao.Bogovi su mu se smilovali pa ju je zatekao kod kuće.Da je morao da je traži među mnoštvom koje se okupilo na livadi,nije bio siguran da li bi otac izdržao toliko.
„Njegovo srce je slabo“, progovorila je napokon. „Svaki put kada se napreže njegovo srce se napreže takođe. Možda bi ti iscelitelj iz Damana to objasnio bolje, ali u suštini sve se svodi na to da se on napreže daleko više nego što bi smeo sa tako bolesnim srcem.Ukoliko ne prestane da se ponaša kao da mu je i dalje dvadeset godina umreće, a ja tu ništa neću moći da učinim.“ Uzdahnula je, a noć se najednom činila hladnijom nego što je bila.Nikad nije mislio da će čuti Mudru kao priznaje da nešto nie u stanju da uradi.

„Vojnici su još od juče na oprezu“, raportirao joj je Daniel kratko. „Izvestili su me da su primetili Ba'alorske tragove nedaleko od ruševina.“Čovekov glas je bio ravan, ali ona je mogla da oseti njegovu uznemirenost.Provela je dovoljno vremena u njegovoj blizini da je mogla da pročita i ono što nikom drugom ne bi zapalo za oko.
„Koliko?“
„Izvidnici kažu da ih nije mnogo, ni pola čopora, sudeći po vatrama a ni traga od Fromrijana.“
To ju je navelo da lakše diše.Pola čopora nije bilo mnogo, njeni ljudi su sasvim lako mogli da izađu sa njima na kraj, ali ju je i dalje uznemiravala činjenica da su Ba'alori otkriveni na drugoj strani kontinenta od Feigola i Elbe.Čitala je priče o čoporima Ba'alora koji su živeli u planinama i koji naizgled nisu bili pod uticajem mračnih bogova, ali u njih je još manje verovala od onih o rođenju Gospodara Elemenata.
Primetila je poglede koje je njena haljina privukla i nije mogla a da se ne nasmeje.Ono što je u Berdenu bilo normalno bilo je skandalozno u mnogim drugim zemljama.Neke od žena su joj uputile mrke poglede, naročito one mlađe, a nije mogla da se ne seti pogleda koji je ona devojka Anijela upućivala ka njoj.Devojka je bila dovoljno lepa da bi na njoj i krpa izgledala veličanstveno a haljina je bila fino krojena, očigledno ju je šila žena koja je svoj zanat dobro znala, a devojka se opet ponašala kao da joj je Damiana konkurencija.Sa onakvim izrezom, nijedna žena u selu se nije mogla takmičiti sa njom, svaki muškarac na koga baci oko će skakati na svaki njen mig.Damiana sigurno nije imala nameru da se ljubi u mraku sa seljačićima, iako su neki od njih bili veoma lepi,pomislila je pogledavši u kicoša koji je stajao pored jedne od vatri.
Haljinu je obukla jedino da bi videla Danielov izraz lica kada je vidi u nečem drugom sem putnog ogrtača.Nije mogla da ne bude razočarana kada joj nije uputio ni pogled, ali tada je već bilo kasno da se presvlači.Na spremanje je utrošila dobra tri sata.
„Ukoliko zatreba ja mogu da pomognem.“
„Da li si sigurna da je to mudra odluka?Videla si šta sveštenik misli o Magovima.“
Nasmešila mu se, a njegove crne oči su i dalje bile bezizražajne.
„Sveštenik neće znati šta se dešava.Pripremila sam se još pre zalaska sunca.“
Klimnuo je glavom sa razumevanjem.
Pre zalaska sunca oblaci su počeli da se gomilaju a i vetar se podigao.Ništa neobično, ne nakon kiše od pre nekoliko dana.Niko nije mogao znati da je ona koristila Silu Elemenata da bi navukla oblake nad selo.Kontrolisanje vremena nije zahtevalo puno Sile Elemenata, bilo je dovoljno da otpočne, a ostalo se odvijalo samo od sebe.Ona je bila bez premca u kontroli vremenskih prilika.Mogla je da izazove kišu u sred najveće suše ili da je svede obima padavina na svega milju ili dve.Njeni učitelji su bili zapanjeni talentom koji je posedovala.
Primetila je korpe ispletene od pruća, ispunjene glinenim krčazima i hranom koje su ovi ljudi bacali u vatru.Zvali su to darovima za Atona, što je bilo veoma neobično.Nije čula da se ovako nešto radi bilo gde u carstvu ali je čitala o narodu koji je upražnjavao slične običaje za vreme Doba Ratova.Vrlo interesantno selo, sa onim paklenim ruševinama tako blizu i tri veoma moćna mlada maga.Pitala se šta li će još pronaći na ovom zabačenom mestu pre nego što nastavi svoj put za Daman.

„Nikola“, čuo je majku da ga zove. „Vreme je da kreneš“
Mudra je i dalje stajala napolju ogrnuta u svoj plašt.Ništa nije govorila.Odbijala je da mu odgovori na pitanje da li je uspela da ubedi sveštenika da ih ostavi na miru.A on je stajao i zurio u nju kako budala.
Ušao je u kuću i zatekao majku u kuhinji.Tri velike pletene korpe su bile napunjene darovima za Atona.Ove godine je odlučila da bude darežljivija nego inače.Nadala se da će Bogovi to primetiti i uslišiti njene molitve.
Oči su joj bile crvene od plakanja, ali on se pravio da to ne primećuje.Bolelo ga je da je vidi ovakvu, ali on nije mogao ništa da uradi po tom pitanju.Mudra je odlučila da ostane na imanju noćas.Uzdao se u to da će ona ubediti majku da će se otac u potpunosti oporaviti.Zamolio ju je da joj tako kaže, iako ga je prostrelila pogledom i pitala da li on stvarno očekuje da ona laže, ali je na kraju pristala.
Prihvatio je korpe sa ponudama i poljubio majku pre nego što je izašao.Pobednik je čupkao travu ispred glavnog ulaza.Kada je došao sa mudrom nije se ni setio da ga rasedla.Pomazio ga je po gubici i dao mu šargarepu koju je izvukao iz kuhinje pre nego što je majka primetila.Izjahao je sa imanja, nametnuvši Pobedniku lagani kas.Nije želeo da ga preforsira a do Loganovog imanja je trebalo dobrih sat vremena jahanja.

Iz kovčega je izvukao kaput koji mu je Anijela poklonila prošle godine na njegov rođendan.Bio je daleko kitnjastiji nego išta što je do sada imao prilike da nosi a i neobičnog kroja jer je sezao svega do struka, nimalo nalik kaputima koje je do sada nosio.Visoki okovratnik mu je sezao do brade a po njemu je izvezeno trnje belim koncem.Bilo je to delo majstora, nije želeo ni da pomišlja koliko ga je platila.Napokon iz kovčega je izvukao mač koji je nasledio od oca.Kitnjaste korice od veprove kože su odgovarale onome što je nosio večeras.Kada ga Nikola vidi, neće prestati sa zadirkivanjem do narednog festivala.
Čuo je kucanje na vratima taman kada se spremao da opaše mač, umesto toga spustio ga je na sto i krenuo da otvori vrata.Iznenadio se kada je video Mihaila da ulazi, nije bilo nikoga napolju sem njega.Svaki njegov korak je odisao nadmenošću a odeća mu je bila kitnjastija i od Loganove ako je to ikako bilo moguće.Svileni kaput se sužavao u struku a zatim se ponovo širio i padao skoro do kolena.Kosa mu je bila nauljena kao i kratka bradica koju je puštao od kada je boravio u selu.
Od svih ljudi koje je znao, nikad nije očekivao da će Mihaila videti na vratima.
„Pozvao bih te da uđeš, ali vidim da si ti to već uradio“, rekao je hladno.Nikad mu se ovaj momak nije sviđao, bio je previše samouveren za svoje dobro.
„Nema svrhe da se smrzavam pred vratima dok se ti predomišljaš da li ćeš da otvoriš ili ne, mada mislim da si me video ranije ne bi me pustio unutra.Njegov osmeh je bio iritirajući, želeo je da ga udari, ali se suzdržao, večeras nije bilo veče kada se stvaraju neprijatelji.Večeras je bilo veče oprosta i pomirenja.
„Tvoj prijatelj Galad me je poslao do tebe da popričamo.“
Ovo mu je izmamilo osmeh.Galad je znao da se njih dvojica ne podnose.Zašto bi rizikovao da se poubijaju šaljući Mihaila ovamo.Ali odlučio je da igra njegovu igru za sada.
„Koliko se sećam nas dvojica nemamo o čemu da pričamo.Ili se nešto promenilo u međuvremenu.“
Mihail mu se nacerio i zavalio se u fotelju pored ugašenog kamina.Prebacio je nogu preko noge i prostrelio ga pogledom.
„Nikad te nisam uzimao za budalu Logane,pa to neću uraditi ni sada.Ti dobro znaš o čemu nas dvojica imamo da pričamo.“Glas mu je bio miran,ozbiljan, bez malo podrugljivosti ili nadmenosti.
„Ako ćeš ponovo da počinješ sa svojim pričama da je ono što smo videli Fromrijan, onda ne vidim razlog da te saslušam.“
Na njegovo iznenađenje, Mihail se gromko nasmejao.
„Počeću jer sam nakon ponovnog susreta siguran da smo videli Fromrijana.Ništa ne može da bude toliko izopačeno“
„Video si ga ponovo.“Trudio se da to više zvuči kao tvrdnja nego pitanje.
„Sinoć, kada sam završio vežbanje sa gazda Darakom.Prvo sam mislio da me oči varaju zbog umora a i sunce je već bilo skoro zašlo.Ali kada sam osetio ponovo taj talas mržnje, znao sam da ne haluciniram.Razgovarao sam sa Galadom i on kaže da nije video ništa, to mi je ostavilo tebe i Nikolu, a rečeno mi je da vas dvojica treba da se nađete pre žetvenog festivala, pa sam odlučio da prekratim put i dočekam ga u tvom ljubaznom društvu.“Na ove zadnje reči se nacerio.
„Mogu da ti kažem da gubiš vreme, ja nisam ništa video od one noći, a siguran sam da ni Nikola nije.“Mihail je polako klimnuo glavom i namrštio se.Pitao se da li je moguće da je stvor zapravo jurio njega a ne njih trojicu.Iako ga nije voleo, nije mogao da mu poželi da skonča na takav način.Po onome što je čuo Fromrijani su umeli da izlude čoveka pre nego što ga ubiju.
„Šta misliš da uradiš, ako se ispadne da su tvoje tvrdnje tačne i to bude Fromirjan.Da li misliš da ćeš biti u stanju da ga ubiješ?“
Mihail se ponovo nacerio.
„Drago mi je da imaš takvo poverenje u moju veštinu sa mačem, ali ja nisam nimalo željan da umrem.Ako to bude Fromrijan, ostaviću vojnicima koji su došli sa gospom Damianom da se nose sa njim.Čuo sam od jednoga priče, da su se već borili protiv Fromrijana i Ba'alora.“
„Misliš da će jedna plemkinja rizikovati svoje ljude zarad tebe.Verovatnije je da će se okrenuti i pustiti da te Fromrijan dokrajči.“
„Gospa Damiana je izuzetna žena, ne verujem da bi ona uradila tako nešto.“Glas mu je na trenutak bio pun divljenja.Budala se zaljubila u prokletu vešticu.Iako je Damiana bila lepa žena, sada kada je znao šta je, radije bi legao u krevet sa Anak.
Kada mu je pogled skrenuo ka maču na stolu, oči su mu se raširile.Iskočio je iz fotelje kao da ga je grom udario i u dva koraka se stvorio pored stola.Pažljivo je izvukao mač iz kanija i okrenuo sečivo ka svetlosti.
„Gde si ukrao ovo sečivo?“Glas mu je bio oštar, ali i ispunjen ljubomorom.
„Nisam ga ukrao, sečivo sam nasledio od oca.“Trudio se da ostane smiren uprkos uvredi.Budala je mislio da može tek tako da ga nazove lopovom.Možda nije imao bogatsvo kao Nikola, ali svakako nije bio lopov.
“Tvoj otac je bio farmer, a farmeri ne dobijaju ovakve mačeve.”
Izvukao je svoj mač iz kanija i dobacio mu ga veštim pokretom ruke.Na sečivu su bile po tri rune urezane sa svake strane,balačak je bio od tamnog drveta sa glavom vuka izrezbarenom na kraju.
Mač koji je nasledio od oca je bio skoro isti, samo što su rune prekrivale celu površinu sečiva sa obe strane.
„Ovakve mačeve su dobili odlikovani zapovednici koji su zaustavili najezdu Ba'lora na Feigol pre četrdeset godina.Bila je to najveća bitka koja je vođena protiv Ba'alora još od doba ratova, tadašnja Carica, Ilejnina majka je lično darovala pet najzaslužnijih zapovednika, ali ovakvo oružje je mogao jedino da dobije Gospodar Sečiva.“
Vratio mu je mač uz prezriv osmeh na licu.
„Osim ako ti deda nije bio proslavljeni mačevalac za koga niko nije čuo ovo sečivo je ukradeno.Da sam na tvom mestu ja se ne bi ponosio time.“
Nije obraćao pažnju na Mihailov komentar i pripasao je sečivo, a jasno je video žudnju u očima drugog čoveka kad god bi pogledao sečivo.
Mihail je imao prava da se razmeće, njegova porodica je po onome što je čuo nekada bila Visoko Plemstvo, mada niko nije znao šta se dogodilo, osim što su jednog jutra došli u Lieras i uselili se u kuću koja je godinama bila pusta.
Naterao je sebe da ostane miran, uprkos provokaciji.Iako je Mihail došao nepozvan, on je svejedno bio gost na noć žetvenog festivala, što je po tradiciji značilo da mu treba ponudi najbolje što se u kući može naći.
Izvukao je iz ostave vino i ponudio ga, što je ovaj prihvatio.Ćutali su svo vreme dok se Nikola nije pojavio na vratima.Nije imao pravo na ovo veče da ga istera iz kuće iako je to želeo pa mu je osetno laknulo kad je ugledao Nikolu.Mada sudeći po njegovom smrknutom izrazu lica, ni Nikola nije bio ništa bolje raspoložen.
Izjahali su sa farme u tišini, mesec je bio pun što je davalo dovoljno svetla da mogu raspoznati stazu kojom su jahali.Farma se nalazila u ovećoj dolini pa im je trebalo vremena dok su se uspeli na putić koji je vodio ka dobro utabanom putu za Kaldaran.
Noć je bila prohladna, mada to nije sprečilo farmere da se vesele i na putu do selo.Svako malo sretali su ostrvca razigranih ljudi, ali su se svi polako kretali ka selu.Nikola mu je uspeo uputiti par reči pre nego što su krenuli o svemu što mu se desilo, bilo mu je žao Nikolinog oca, on je bio dobar čovek, nije zaslužio da ga Bogovi kažnjavaju ovakvom bolešću.
Selo je bilo skoro pusto kada su ujahali, mada je muzika sa livade i smeh dopirao i do njih.Razmišljao je da ode do Anijele, ali ona je verovatno već bila na livadi sa ostatkom sela.Nije znao šta je rekla svojima u vezi svađe, ali nije želeo da se sretne sa njenim ocem ili majkom dok se ne pomire.Iako je ona bila tvrdoglava, oni su bili njeni roditelji i za očekivati je bilo da je podrže.
Mihail ih je napustio bez reči i krenuo ka hramu, pogledao je u Nikolu koji je samo slegao ramenima i nastavio dalje.Konjska kopita koja su odzvanjala u praznoj ulici su imala sablastan prizvuk.
Kada su se približili livadi morao je da sjaše zbog reke ljudi koja se gurali ka livadi ili sa nje.Mnogi od njih su došli samo da prinesu darove i još večeras će početi povratak na svoja imanja.I dalje nije razumeo zbog čega je ove godine organizovan zajednički festival, a kada je pitao od Mudre je dobio mrk pogled a od starešine nejasno mumljanje o tradiciji.
Nikola ga je ostavio samog i prišao najbližoj lomači koja je bila pusta.Želeo je da prinese darove i ponudi molitve u tišini, to je mogao da razume.
Na trenutak je ugledao Anijelu blizu jedne lomače, razgovarala je sa Mudrom koja se ubrzo okrenula i otišla.Ovo je bila prilika koju je čekao celo veče.
Pre nego što je stigao do nje, Lara Katin ga je presrela, haljina u kojoj se pojavila je bila od dobre vune, a izrez je otkrivao daleko više nego što bi Mudra smatrala pristojnim, a ako ona nije nešto smatrala za pristojno, ubzo bi se našlo još deset žena koje su se slagale sa njom.Smešila mu se kao mačka koja je ugledala miša.
Kada je krenuo da progovori, ona mu je stavila prst na usne i odmahnula.Povukla ga je u gužvu ljudi koji su plesali.Uspeo je tek titrajem oka da primeti Anijelu koja je sada stajala dovoljno blizu da može da vidi kako joj je licem prvo prešao bes a zatim i razočarenje.Okrenula se i nestala u gužvi.
Lara je pokušala da ga ga zadrži, ali on je bio dovoljno besan da ne obraća pažnju na njen ljutiti izraz kada se otrgao.Kasnije će biti vremena da se nosi sa Larinim osećanjima.Sada je Anijela bila najvažnija.Ipak nije mogao sebe da natera da krene za njom.On nije bio kriv, Lara je ta koja ga je presrela, ako Anijela to nie uviđala možda je bilo najbolje da se ne pomire.On ju je voleo, ali to nije značilo da će se ponižavati svaki put kada se ona naljuti na njega.Ako ga je volela imalo kao što je tvrdila onda će razumeti i oprostiti mu.
Progurala se kroz gomilu i našla se na čistini između livade i prvih kuća u selu.Morala je da se nasmeje kada je pomislila na Logana.Nije ni sumnjao da je glumila.Ona je očekivala da će Lara da ga uhvati, čitavo veče je krstarila od lomače do lomače u potrazi za Loganom, iako je odbijala da to prizna.Nije htela da se spušta na njen nivo i započne tuču nasred livade, ova je to očekivala.Neka Lara misli da ju je nadigrala, ali shvatiće drugačije kada Logan krene za njom.Anijela nije volela da se igra sa osećanjima čoveka kojeg je volela, ipak to je bio jedini način da Lari pokaže da nikad neće imati šanse kod njega.Logan je ipak bio mušakarac, a muškarci su se lako prepuštali svojim strastima, to im je bilo u krvi.Zbog toga je bila ženina dužnost da se postara da neće morati da se takmiči sa još jednom ili dve kada se uda.
Osvrnula se oko sebe, Logan bi trebalo da ju je već stigao ali nije ga bilo ni blizu.Da li je moguće da se on na nju naljutio.Uzdahnula je iznervirano, i krenula ka mestu gde ga je zadnji put videla.
Oštar bol joj je prostrujao telom, kada je sagnula pogled ugledala je vrh strele kao joj štrči iz grudi.

Pomislio je na majku i oca kada je ubacio ponude u vatru.Nadao se da će ocu biti bolje, mada nije verovao da će bogovi čuti njegove molitve, kad bi bogovi provodili vreme slušajući molitve svakog seljaka svet ne bi mogao da funkcioniše.Sve je više verovao da je to istina.Prešao je pogledom preko ljudi koji su se veselili, i pronašao Logana u zagrljaju Lare Katin, mada nije delovalo kao da uživa, iako on nije razumeo zašto.Lara nije bila ni izbliza lepa kao Anijela ali je to nadoknađivala drugim stvarima.Mada je izgledalo da ona ima oči samo za Logana, jer svaki put kada bi joj se Nikola nasmejao ili uputio kompliment ona uzvratila ledenim pogledima.Galada nie bilo nigde na vidiku, mada je moguće da je već otišao.Video mu je sestru kada su došli na livadu.Katarina nikada nije volela ni njega ni Logana,uvek je smatrala da su oni odgovorni za sve nevolje u kojima bi se Galad našao.Odlučio je da ne prilazi, jer bi se lako moglo desiti da zaradi ribanje kakvo je inače dobijao od Mudre a večeras nije bio nimalo raspoložen da se ceri dok ga devojka tek nekoliko godina starija od njega naziva budalom.
Neko ga je dodirnuo po ramenu, kada se okrenuo video je Betsi kako mu se smeši.Crne misli su nestale u trenutku.Nacerio se a zatim se naklonio.
„Boginje mogu da ti zavide na lepoti“, rekao joj je na šta je ona pocrvenela.Nikada nije mislio da će videti Betsi da crveni.Odlučio je da je njabolje da okuša svoju sreću.
„Jutros nismo imali prilike da završimo ples.Da li bi...“
„Bilo bi mi zadovoljstvo“, odgovorila mu je pre nego što je stigao da završi rečenicu.
Poveo ju je ka jednom od podijuma predviđenih za ples.Nekoliko parova je već plesalo, prepoznao je neke od momaka iz sela, među njima i Vila koji se znalački smešio dok je plesao sa nikim drugim do Damianom.Nikad nije mislio da bi gospa htela da pleše sa seljakom, ovoj to izgleda nije smetalo jer se oduševljeno smejala svakoj Vilovoj doskočici ali je vešto izbegavala njegove pokušaje da je poljubi.
Hteo je da se nasmeje, iako je Damiana bila više nego lepa žena, radije bi poljubio zmiju nego nju, i smatrao bi da je dobro prošao.
Muzičari su svirali neku veselu pesmu kojoj nije znao ime mada mu to nije smetalo, uhvatio je Betsi oko struka na šta je ona iznenađeno ciknula i okrenuo ju je u krug.Vešto je pratila njegove korake zbog čega je bilo još veće zadovoljstvo plesati sa njom.
Muzičari su počeli sa novom pesmom, a iznad muzike se izdiglo užasnuto vrištanje.

Momak je znao da je lep i to je koristio dobrano.Očekivao je da će ona pasti na par osmeha, bio je dovoljno lep da bude Sajih nekoj Orijanskoj gospi.Ona je već ranije imala prilike da bude u društvu jednako lepih muškaraca, ali svi su bili tašti poput gospi čije su igračke bili.Ovaj momak je sa svojom iskrenošću i neveštim pokušajima da je zavede bio pravo osveženje, pa je odlučila da mu popusti malo.Prihvatila je da iga sa njim i nije zažalila, momak je bio dobar igrač, skoro kao da je rođeni plemić.Muzika je bila jednostavna ni nalik komplikovanim notama koje je imala prilike da čuje, bila je vesela i to joj je bilo dovoljno.Nakon nekoliko minuta pokušao je da je poljubi, što ju je iznenadilo ali i oduševilo.Momak nije imao pojma u šta se upušta, a večeras je bila dovoljno raspoložena da ga nauči par stvari.Možda će to konačno uspeti da izazove neki izraz na Danielovom kamenom licu.Iako je momak uporno pokušavao da je poljubi ona se izmicala ali uvek sa osmejkom i pogledom koji je obećavao.
Iako su vojnici izvestili da nije bilo Ba'alorskih tragova miljama uokolo a oni koji su kampovali oko ruševina su nestali u planinama, nešto joj nije davalo mira.Nosila se sa mišlju da naredi vojnicima da još jednom pregledaju celu oblast, ali se odlučila da to ne radi.Već sutra ili prekosutra planirala je da krene dalje na svom putu ka Damanu, vojnici su zaslužili barem na ovu noć da se provedu.Iako je sumnjala da će Daniel dozvoliti pijančenje i raskalašno ponašanje, opet bolje će se provesti pored vatri i za stolovima nego da provedu pola noći u uzaludnoj patroli.
Kada se Nikola pojavio na podijumu sa zlatokosom devojkom koja se oduševljeno smejala, njen partner se na trenutak ukrutio poput kipa i prostrelio momka pogledom koji je u sebi nosio dosta zavisti.Poželela je da se smeje zabavljeno, dečko je mogao da ima bilo koju devojku u selu, a opet je želeo onu koju nije mogao da ima.Po pogledima i osmesima lako se moglo zaklučiti da je devojka do ušiju zatreskana u Nikolu.Vil se okrenuo ka njoj i uputio joj takav osmeh od kojeg bi svakoj praznoglavoj glupačici kolena zaklecala, mada nije mogla a da ne prizna da joj je srce malo brže zakucalo.Bogovi stvarno je bio lep.Pokušao je ponovo da je poljubi, ali se ona izmakla ovaj put tek neznatno, dozvolivši da im se usne na kratko dodirnu.To će biti dovoljno da ga zadrži na podijumu još malo, a posle će mu pokazati zbog čega su Orijasnke gospe bile na glasu.
Vrisak koji se probio iznad muzike je bio dovoljan da shvati da su se njeni najgori strahovi ostvarili.

Zamahnuo je štapom i razbio glavu još jednom stvoru.Visoko skoro deset stopa stvorenje je imalo vučju glavu sa kratkom gubicom punom oštrih zuba.Trup i noge je prekrivao pločasti oklop iz koga su štrčali metalni šiljci, neki su se komotno mogli nazvati sečivima.Smeđe krzno je virilo iz neprekrivenih delova, a nekoliko puta je uspeo da slomi ruku ili nogu stvorenjima nakon što bi štapom napao nezaštićene delove.Prvi stvor ga je presreo nakon što je izašao iz gostionice i tada je umalo ostao bez glave.Kratka srpolika sečiva su bila smrtonosna, video je leševe po ulici, ljudi koji su krenuli ka svojim kućama nisu imali sreće kao on.Čudno, ali nije bio nimalo uznemiren prizorom ispred sebe.Neka neobičan mirnoća ga je obuzela i jedino što mu je obuzimalo um je bio sledeći napad.Bio je već blizu livade, iz nekolio otvorenih rana je curila krv, ali ništa nije bilo toliko ozbiljno da nije moglo da čeka.Bio je zahvalan starešini na treningu, da nije bilo toga ne bi preživeo ni ovoliko.Verovatno bi ga onaj prvi stvor ubio.Iako je Sila Zemlje bila tu na dohvat ruke ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet da je koristi.Po onome što je čuo ova stvorenja su sasvim sigurno bili Ba'alori a ako počne da koristi Silu Zemlje, lako bi se moglo desiti da sveštenik kaže da ih je on doveo u selo.Napredovao je polako, iako ovako blizu livade nije bilo mnogo stvorenja, ljudi koji su bežali ka selu su stvarali gužvu.Čuo je psovke i plač male dece u gomili, iako je želeo da im pomogne nije mogao da se zadržava.Njegova setra i majka su bile na livadi, samo Bogovi su znali da li je Katarinin muž sa njima.On nije bio borac i veća je verovatnoća da će poginuti nego što će im pomoći.Kada je izbio na livadu izgledalo je kao da je ušetao u noćnu moru.Grupice muškaraca su se borile protiv zveri koje su ih brojčano nadmašivale tri prema jedan, mnogi od njih nisu imali mačeve, već su se borili štapovima ili zapaljenim granama.Najveća čistina je vladala oko grupice vojnika koji su formirali zaštitni obruč oko nekoliko žena sa malom decom.Primetio je majku i Katarinu među onima koji su bili u obruču.Tiho je zahvalio bogovima na neočekivanoj milosti i krenuo da pomogne najbližoj grupi.

Prvi stvor ga je presreo pre nego što je prešao pola puta do mesta gde je zadnji put ugledao Anijelu.Stvor ga je nadvisivao za dve stope a iskežena gubica se sjajila od oštrih zuba.Bez razmišljanja je posegnuo za mačem koji je nostio o pojasu, nije bio dovoljno brz.Stvor ga je udario, što je bilo dovoljno da ga pošalje klizajući nekoliko metara.Presamitio se od bola, ali je jače stegao mač.Anijela je bila tamo negde i šta god da su ovi stvorovi bili, ona nije bila bezbedna sama.Nije bio vešt sa mačem kao Galad, ali je opet znao dovoljno da odbije stvorov napad kad se približio.Zasekao je ruku stvorenju na šta je ovo počelo da zavija i napada još bržim tempom.Umesto da se povlači počeo je da napada što je iznenadilo stvora.Bilo je to sasvim dovoljno da zada smrtonosni udarac.Stvor se sručio na zemlju dok mu je tamna krv liptala iz otvorene rane na vratu.
Ljudi su polako počeli da se povlače ka selu uprkos trudu vojnika koji su oko sebe ostavljali prsten mrtvih Ba'alora gde god bi se pojavili.Ali ni vojnici nisu bili svemogući, iako su se povlačili, za meštanima je ostajao sem Ba'alora i trag mrtvih ljudi koji je sa svakim korakom bio veći.Tražio je pogledom Anijelu ali je nije mogao nigde videti, molio se svakom božanstvu kojeg je mogao da se seti da ona bude bezbedna.Iako je bio ljut na nju, sve je to prošlo kada je video ove zveri, sada je najvažnije bilo da bude bezbedna.
Prva munja je zaparala nebo kada je bio blizu izlaza.Ljudi su sada već skoro nestali u selu, ostao je samo obruč vojnika koji su štitili kolonu koja se povalačila a u središtu je stajala žena, činilo mu se da se boje kovitlaju oko nje, ali kada je trepnuo boja je nestalo.Damiana, samo je ona mogla da stoji tako neustrašivo pred plimom zveri koje su nadirale.
Munja je udarila iz vedrog neba, raznoseći zemlju pred zverima.Nekolicina ih je umrla ali se ostali nisu ni pokolebali.Nagrtali su bez milosti na vojnike koji su sve teže održavali zaštitni obruč.Munje su počele sve jače da dobuju, ubijajući zveri kao od šale.I dalje su nagtali ali se činilo kao da su se pokolebali.Napad je oslabio, dovoljno da se ostatak ljudi povuče a vojnici ponovo počnu da napreduju ka livadi.
U njemu je narasla želja da koristi Silu Elemenata, ali ju je odgurnuo.Obećao je Mudroj da je neće koristiti dok ona ne uspe da reši problem sa Sveštenikom.
„Požuri dečko, ili će te Ba'alori pojesti“ , rekao mu je jedan od vojnika, bradati čovek sa ranom preko lica koja mu je davala avetinjski izgled, a zatim se nasmejao i nastavio da postiskuje zveri.
Ba'alori, njegovi strahovi su se obistinili.Anijeli je tek sada trebala njegova zaštita, ma šta ona mislila.
Ba'alor se probio, isti onaj čovek koji mu se smejao je sada ležao na zemlji držeći se za stomak pokušavajući da zadrži krv koja je liptala iz rane.
Pokušao je da glumi ravnodušnost, ali mu nije uspevalo.Zurio je u umirućeg čoveka, dok mu Damiana nije prišla i povukla ga za rame.Njeno lice je bilo poput oluje.
„Glupavi dečače“, rekla mu je ledenim glasom, „da li želiš da pogineš.“
Uspeo je da otrgne pogled sa umirućeg čoveka i krene ka selu.Primetio je leš pored puta, žena sudeći po silueti.Crnorepa strela joj je štrčala iz grudi.Prišao je bliže, tamna mrlja se raširila po grudima zelene haljine.Srce je počelo da mu kuca brže. „Nije ona“, rekao je glasno samome sebi.Lice joj je bilo zaklonjeno crnom kosom koja se rasula u trenutku kada je pala.
„Nije ona“, ponovio je pre nego što joj je sklonio kosu sa lica.
Bol koji mu je prostrujao grudima je bio daleko gori od ijedne rane koju je oružje moglo da zada.

Evo sada kad imam vremena uspeo sam da dovršim ovo poglavlje i nadam se još jednu priču do kraja nedelje

[vendy]

ebem mu misa plisanog... pa mi smo mislili na tuzan kraj, a ne na pocetak. To je ocekivano. Smo obicno je rijec o djedi, babi, ujaku, majci ili ocu... Ako bude zena onada je glavni lik mator... ne pridrzavas se obrazaca :p

[Storm leader]

volim da iznenadim gde mogu.Rekoh ja da ovo nie džordan iako ih je trojica u početku

[Drakus]

Mater mu. Moram da provedem vikend čitajući, zaostajem previše.

[Iris]

Ja cu veceras zavrsiti s tim. Dok sam jos ovde. Nema veze sto mi je okruzno iz hemije u subotu, niti sto u ponedeljak idem u Sloveniju.

[Iris]

[armadillo]

Pročitao "Carsko veto".

Prvo nekoliko relativno banalnih sugestija. Posle svakog znaka interpunkcije obavezno ide prazno mesto. Često bespotrebno upotrebljavaš veliko slovo, a čini mi se da ponegde treba srediti i označavanje upravnog govora. Neke reči koje se pišu sastavljeno pišeš odvojeno i obrnuto. Uopšte uzev, ništa strašno, dobar lektor odradiće to bez problema.

Stil.
- Rečenice su ti preduge, često se od jedne mogu napraviti dve, pa čak i tri (imao sam isti problem u početku, vežbom se da ispraviti bez većih trzavica).
- Nekim rečima, po mom mišljenju, nije mesto u EF. Npr: validno, konsenzus i sl. Meni one bodu uši, ali zato mi se veoma svideo naziv Sardaukari.
- Opisi su ti ponekad razvučeni, čini mi se da prilično koče radnju. Uzmi na primer opis Senata. U prvih 12 redova 12 puta si upotrebio reči Senat i senator, u devetom redu čak u istoj rečenici dvaput. Mora bolje, mislim da si uz malo promišljanja mogao to da svedeš na pola. Ne vidim, recimo, naročitu važnost vrsta materijala od kojih se prave kaputi. To baš i ne utiče na dalji tok radnje, zar ne? Izbaci sve nepotrebno, pretumbavaj tekst, rastavljaj i spajaj rečenice dok ne dobiješ bolje, pusti da odleži nekoliko nedelja, pa ponovo. Verovao ili ne, ja sam tekst romana ispravljao bar petnaestak puta, a i danas kad čitam knjigu često se mrštim. Negde su to sitnice, ali negde je moglo i prilično bolje. E tu dolazimo do količine opisa: kolika je prava mera, to veruj mi ne zna niko, moraćeš da odrediš sam. Po mom mišljenju, kod tebe ih ima za otprilike četvrtinu previše (možda zvuči glupo, ali ne znam kako drugačije da objasnim). Ipak, pre nego što bilo šta preduzmeš po tom pitanju, nabavi bar još pet-šest mišljenja.

Radnja.
E, tu je sad problem. Previše dugačko za čitanje na monitoru, a previše kratko za bilo kakvu ozbiljnu procenu. Meni priča deluje OK, ali, pošto se očigledno radi o isečku iz mnogo veće celine, ima previše nepoznatih imena. Nadam se da si ih opravdao radnjom ostatka priče, daj bože da to skorije pročitam na papiru. Meni jedino ne deluje uverljivo ispad senatora Ehnata. Tokom cele priče predstavljen je kao krajnje lukava i proračunata osoba, koja zazire čak i od sitnijeg plemstva, a onda dozvoljava sebi da u besu da povod carici da ga zbog jedne reči progna iz carstva. Kako bi takav emotivac uopšte došao do tolikog uticaja u Senatu? I da, glasnogovornik posle svega objašnjava da Vladar ima pravo da samostalno donese odluku u slučaju da nije posignut viši konsenzus u Senatu, ali Ehnat ima uz sebe većinu senatora. Čak i ako ih nema dovoljno za nekakav "viši konsenzus" (mada to nigde nije objašnjeno), kako ih onda posle caricine samostalne odluke ima dovoljno za veto? To mi je potpuno nelogično, da ista masa glasova prvo ne može da spreči donošenje odluke, ali odmah potom može da stavi veto. I da, hm, ispašću sitničar, ali može li mačka da reži?

U svakom slučaju, priča ima duha. Nastavi samo vredno da pišeš i bori se da uspeš...

[Storm leader]

E hvala na ovako opsežnom komentaru,svaka kritika je dobrodošla,naročito ovako koncizna.
Što se tiče stila,ja sam već napomenuo da sam jako loš sa gramatikom i pravopisom, ali se u zadnje vreme trudim da to popravim.
E sad radnja....
Imam jako puno opisa jer mi je Džordan veliki uzor,a on je napravio tako opipljiv svet da se na trenutke čini kao da gledate film a ne da čitate knjigu,pa bi hteo u svojim pričama i knjigama da postignem nešto slično.
Što se tiče Veta,potreban je manji koncenzus da bi se veto prihvatilo a tada ih je bilo dovoljno da se to izvede.Skoro svi senatori suu prisustvovali zasedanju.Ehnat se prevario u jednome a to je što nije dobro procenio Caricu a pri tome nije poznavao dobro ni drevne zakone.On je računao da će mu većinska podrška u senatu omogućiti zaštitu od carske vlasti.Ono što je ona učinila je pravo svakog vladara ali koje niko nije koristio još od vremena prvih careva,čak ni njen deda nikad nije išao direktno protiv senata već je to radio preko manipulacija i iz senki,a ni moć da nadglasa senat nije neograničena a u slučaju da se dve trećine senata pobunilo ona je lako mogla da ostane bez krune.
Mada priznajem da sam jako jadno složio par zadnjih rečenica,trebalo je to da bude suptilnije,ali se ja još nisam izveštio u tome.Nadam se da ću da se popravim.
E za mačku sam dobio još jedan sličan prigovor i tu moram da se izvinem.Nisam previše obraćao pažnju na izgled ili opis samo sam hteo da stvorim nešto što će da izgleda ujedno strašno i veličanstveno.U suštini to je crni panter samo veći od onih koje mi znamo.Nisam se pravilno izrazio jer nisam znao drugi izraz.Nije to režanje,već neki zvuk iz dubine grla,sličan onome kada pas reži

[Iris]

Oh, cula sam ja macke par puta da proizvode neke takve zvuke, bukvalno kao da ce da ujedu
Po mom misljenju opisa ima puno, ali taman toliko da ne bude previse. Mada bi ponegde moglo da se skrati. Armadillo, ne mozes mnogo da vidis iz Carskog veta, ali ako budes citao jos, mene su povremeno opisi prebacivali bukvalno u pricu.
@Stormy, zaboravila sam da ti cestitam na onoj prici o caricinom gradu, zaista je odlicna. Mnogo opisa, ali veoma, veoma stvarno. Ne bi ni mogao tako precizno da docaras u kracoj formi. Neko ne bi mogao ni u duzoj.

[Storm leader]

e hvala priča je smišljena uglavnom zbog toga,mada znaš ti mene nikad zadovoljan,ja smatra, da sam ja to mogao i bolje