Gospodar (ze parody)

[Black Rider]

[Draugdur]

[Nenemusha]

Slažem se
Sem toga, i svi mi imamo imbecilnu želju da vas ispratimo sve do kraja

[Miliowilix]

E pa ispratili ste nas, ovo je kraj. Odlučili smo da obustavimo projekat.

Šalim se naravno. Oni među vama koji su dobili i preživeli srčku nek nam pošalju račun na adresu. Epileptičke napade, nervne slomove i šlogove ne pokrivamo.
Samo da javim da smo živi i da uskoro možete da očekujete nastavak koji će, nadam se, biti bolji ili makar jednako dobar kao prethodni.

Stay tuned.

[Dirael]

[Nenemusha]

Predpostavljam da ne pokrivate račune ni za čašu koju sam razbila od iznenađenja?

[Miliowilix]

Ne.

[Miliowilix]

Negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu Narednik Krompir je otvarao poštu u udobnosti svoje izbe. Pošto je odložio nož za otvaranje koverti počeo nesigurno je da sriče pismo:
"Poštovani Krompir N.
Ovim putem želeli bismo da Vas pozovemo na jednu audiciju. U pitanju je kasting za ulogu neustrašivog generala vojske zlikovaca, izuzetno neuglednu gnusobu sa neravnim crtama lica i bez jednog oka. Stoga, posle razmatranja onih par desetina fotografija kojih ste nam poslali, došli smo do zaključka da ste možda baš Vi osoba koju tražimo. Očekujemo blagovremen odgovor.
U iščekivanju prijatne saradnje,
New Line Cinema"
Sa sjajem u očima i čirom na želucu, Narednik Krompir proplaka:
"Glum... glumiću generala."

A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE

DEO XII
DRUŽINA VIJETNAMACA

Arsenije, sin Artemijev, spodoba u žutoj kabanici poznatija pod nazivom "Zalutali", odlučno je zalutao u masu prisećajući se reči:
"Na vrata ove birtije ući će dva omanja čoveka. Jedan od njih nosiće jaknu, a drugi će biti diskutabilne seksualne orijentacije. Ako Bil i ja ne dođem do tad odvedi ih u Rivosavljevce i tamo nas potražite."
Izgubio je petnaest minuta prisećajući se ovih par rečenica, te je morao da uloži dodatni napor u opipavanje unaokolo. Kada je i čulo dodira počelo da ga izdaje zbog upražnjavanja istočnjačkih rituala, oslonio se na sluh, prativši pištavi glasić visoke frekvencije negde u daljini. Na njegovu neizmernu sreću zvuk je počeo da se približava i postajao je sve glasniji. A onda je osetio kako mu glava bruji i uši počeše da ga bole. Znao je šta treba da uradi. Stegao je bledu šaku svoje desne ruke i udario što je snažnije mogao oko sebe time izazvavši novi talas šutke. U narodu je poznato da šesti talas niko ne preživi, a upravo je izazvao peti. Morao je da bude oprezan. Udario je još jednom, ovaj put levicom, i oseti kako mu se šaka lomi o zid. Ispustio je urlik. Urlik Arsenija Zalutalog poremetio je talasno prostiranje telesa i tako omogućio malo prostora za osmatranje. Iz poremećenog talasa izletelo je nešto maleno, besno, dezorijentisano i još uvek kamuflirano. Pištavi glasić koji je dopirao odatle lupi Arsenija u potkolenicu. Arsenija su stalno ćuškali, te mu ovaj neobjašnjivi potez nije privukao paznju, ali kada je glasiću u transu neočekivano spala Vijetnamka, ukazala se patetična prilika koja ga je ispuštala:
"Kako sam kuuuul!"
Zalutali uštinu Fiću za uvo i poče da ga vuče od gužve šutirajući unaokolo, krčivši im tako put ka bezbednom.

Sima ugleda jednu visoku priliku u demode žutoj kabanici sa kesom na levoj nozi kako vuče njegovog omiljenog drugara van opasnosti. On odahnu:
"Kako ima dobrih ljudi na ovom svetu."
Utom pristigoše Perica i Veselin koji, videvši atmosferu koja je zavladala birtijom, prokomentarisaše:
"'Oćemo li brate Veseline?"
"Jok ti ćeš."
Krenuo je šesti talas uz ratni poklič dve male prilike:
"Za Donje Hobiće i otadžbinu!"

Fića je osećao kako bol od stiska popušta. Obreo se u jednoj mračnoj prostoriji. Još se mogla čuti buka šutke. Bio je uplašen. Suza mu zaiskri na levom obrazu:
"Bobane uvek si me upozoravao da se ne igram ovih igara. Stvarno ne znam šta mi bi. Bobane!"
"Je*o te Boban."
Ovo vređanje probudi rezervicu snage koja je preostala u Fići, te novopečeno huliganče odlučno cijuknu:
"Ko ste vi? Zahtevam da znam!"
"E mali aj tišina."
Fića za trenutak umuknu, a zatim nastavi:
"Gospodine, izvinite ali vi ste uvredili mog heroja! Zahtevam satisfakciju!"
"Klinac, dobićeš po nosu, ćuti."
Fića se ukoči od straha, ali mu misli lutaše najrazličitijim sokacima podsvesti:
"Ko je ovo? Šta je ovo? Šta želi od mene? Da li ću biti spašen? Šta me čeka posle smrti? Zašto mladi nemaju budućnost u ovom surovom svetu? Da li ću ikada biti voljen? Da li sam ugasio šporet?"
Prilika u kabanici upali uljanu lampu koja osvetli prostoriju. Bila je to jedna od soba birtije. Zidovi su bili od drveta, ukrašeni slikama konja i sličnih zveri. Na plafonu je visio luster-ventilator koji se lenjo okretao. Na sredini se nalazio romboidni gvozdeni sto nakićen šustiklama i podmetačima sa znakom "Britiškog Tamnog". Pored južnog zida, na kojem je zjapio otvoren prozor, bila su poređana tri kreveta, svaki sa čokoladicom i britvom za ličnu upotrebu na jastucima. Pored jednog kreveta stajao je pribor za upražnjavanje istočnjačkih običaja, komplet "Ne ljuti se čoveče" i knjiga "Kako postati i ostati opušten". Blizu severoistočnog zida, na naigled kvalitetnoj stolici za ljuljanje nalazio se ošamućeni, preplašeni Fića.

Umazani, sa par modrica i pokojim slomljenim rebrom, Perica i Veselin pratili su Simu uz stepenice razmenjujući utiske:
"Brate treba ovde češće da dolazimo."
"Da brateee."
"Kao kod kuće. Ko onaj put kada nas je ćale gađao stolicom jer smo zapalili obor."
"U da. Nikad više neću jahati krmaču."
Sima ih prekide:
"Stanite."
Ova dvojica posle dužeg teturanja uspostaviše nekakvu ravnotežu sa ostatkom sveta, te uspešno stadoše. Sima prisloni uvo na vrata i oslušnu. Perica i Veselin slediše njegov primer. Međutim, njihove tehnike prisluškivanja su se bitno razlikovale od suptilnog Sime, te su kolekciji ožiljaka na licu dodali i šarmantni otisak kvake u koju su se zakucali.

Zvuci šutke zamreše. Koji trenutak kasnije Arsenije, sin Artemijev, poznatiji pod nazivom "Zalutali", ču tup udarac još tupljih glava o kvaku vrata. On priđe vratima, izbroji do tri, i snažno ih otvori. Kroz ram vrata uletoše tri prilike čija su lica tren kasnije došla u blizak kontakt s patosom. Sima se prvi pridignu:
"Ko ste vi i šta ste... Fićo!"
On potrča prema voljenom drugu i poče da ga grli:
"Fićo dobro si! Hvala nebesima."
Fića se nije pomakao. Glava mu se tresla, kao i desna ruka kojom je opipavao konture Siminog lica. Usput je napipao i Vijetnamku, koja mu se udobno šćućurila ispod leve ruke. Vrisnuo je pokazavši na nju. Potom, pošto mu se zenice proširiše od radosti, konstatova Simu:
"Simo? Simo! Druže! Prijatelju! Spasio si me!"
"Ne brini se, sve će biti u redu! Sima je tu."
Arsenije se češkao po glavi. Odustao je od toga kada primeti da češka kabanicu. Pogledao je prvo u onesvešćeni tandem pokraj vrata:
"Au je*ote, matori nije ništa rekao za ovu dvojicu... "
Potom se okrenu ka dramatičnoj situaciji koja se odigravala pokraj severoistočnog zida. Tiho prokomentarisa:
"Ovaj je buljaš. Znači nisam pogrešio."
Arsenije, sin Artemijev, poznatiji pod nazivom "Zalutali", više je voleo dela no reči, te ga je ova patetična neprilika u kojoj se našao zgražavala. Odluči da okonča festival gluposti sledećom rečenicom:
"Alo bre šabani, koj' će vam k**ac ova dvojica?"
Fića oseti sigurnost blizu Sime i nastavi sa verbalnim obračunom:
"Oni... oni su naši prijatelji ti... spodobo! Hoćeš i njih da vređaš kao što si mog Bobana i... Simo, vređao je Bobana! Kuku Bobanee!"
*šljus*
"Hvala SImo."
Simi se mogla videti ljutnja u očima. Neko je rasplakao Fiću. Taj neko će platiti. On se okrenu ka Arseniju:
"Ti! Ti... ti... manijače! Kako se usuđuješ da nešto tako uradiš Fići?"
Arsenije oseti neverovatnu potrebu da mu zavali jednu sočnu šamarčinu, a onda se seti vežbe za smirivanje živaca iz "Kako postati i ostati opušten" koju mu je Čika Laza poklonio za rođendan:
"Jen' dva tri. Jen' dva tri. Jen' dva tri. Ma dodjavola!"
*šljas*
Sima se prizemljio tri metra od predjašnje lokacije.
"Ja sam spasao ovog klinca kreteni mali! Majku vam nenormalnu! Na koga li ste tako krivo nasađeni!"
Fića i Sima ga zbunjeno posmatraše. Arsenije se smiri i progovori umilnim glasićem koji je smatrao prigodnim za smirivanje situacije:
"Ja sam Čika Lazin drugar. Čika Laza mi je rekao da vas čuvam. Okeeej?"
Fića se obradova:
"Pa on je Čika Lazin drugar! Divno. Simo čuješ li to? Svaki Čika Lazin drugar je i moj drugar. Kako se zoveš, drugar?"
"Nazovi me još jednom "drugar" i rasporiću ti utrobu."
Fića ga pogleda sa nevericom u očima.
"Ma šaaalim se ja malo sa vama."
"Haha. Baš smešno. Ja mislio za trenutak da si ozbiljan drugaru naš."
"Ne, ovaj put ozbiljno, zavrnuću ti šiju."
Fića proguta knedlu.
"Ja sam Arsenije, sin Artemijev, poznatiji u narodu kao "Zalutali". Ja sam vaš vodič i otpratiću vas do Rivosavljevaca gde ćete se naći sa vašim voljenim Čika Lazom."
Sima se odvaži i progovori:
"Pa to je divno nije li Fićo?"
"Da, jeste doista."
Veselin se utom pridignu i osvrnu oko sebe. Onda reče:
"Brate ko je ovaj kralj?"
Arseniju se um smrači i tračci ludila mogli su mu se pročitati u dužici oka. Uhvati Veselina za kragnu i odignu od zemlje:
"Kako si znao? Ko ti je rekao? Gde se to priča?"
Veselin se zbuni:
"Šta to?"
"Pa da sam kralj!"
"Ti si kralj?"
Arsenije je delovao da je na ivici razuma i iskoči mu jedna mala simpatična vena na čelu. Poče manijački da se dernja:
"Kraaaalj! Kralj. Ja sam kralj. Da, kralj. Haha! Kralj..."
On pusti Veselina da padne na pod i povuče se u ćošak koji su zaklapali južni i severoistočni zid i sede u turski sed zarivši glavu u ruke. Šaputao je:
"Kralj. Kralj. Hihi. Kraaalj."
Veselin se ozbljno zagleda u dotični ćošak i pun sebe prokomentarisa:
"Ovaj bre nije norm..."
Fića mu brzo stavi ruku na usta i prošaputa:
"Nemoj, povrediće nas."

Sima, umoran od svega, stavio je mrežu na svoju negovanu kosu i izvalio se na krevet:
"Jutro je pametnije od večeri, prijatelji. Pustićemo ovog finog Čika Lazinog poznanika da se malo opusti. Hodi Fićo."
"U pravu si Simo prijatelju stari! Ali ja ovaj, mislim da ću ipak paziti na gospodina, a ni Peja se još nije osvestio..."
Sima promrmlja sebi u bradu:
"Bestraga."

(TO BE CONTINUED)

[Black Rider]

На нивоу, људи, на нивоу...

[Nenemusha]

Pa vi stvarno niste normalni

[Sherif Gile]

xaxaxa ovde se ne zna ko je ludji, likovi ili pisci

[Dirael]

[Miliowilix]

Narednik Krompir je bežao od ljudoždera negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu, urlajući:
"Bež'te od mene beštije!"
I beštije pobegoše.

A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE

DEO XIII
DRUŽINA VIJETNAMACA

Sima promrmlja sebi u bradu:
"Bestraga."

Beše oko četiri sata izjutra. Mesec je bledo sijao, zečevi su skakutali po proplanku, pijanac je spavao ušuškan pored kontejnera, a sa druge strane kontejnera devet trotineta, praćenih sa ukupno stotinu pedeset i tri najpoganija mirisa koje možete zamisliti, beše parkirano. Vlasnici dotičnih bejaše u maloj kockastoj sobi koju su ukrašavale slike konja i sličnih zveri, luster-ventilator i jedan romboidni gvozdeni sto sa šustiklama. Naime teško je bilo reći šta su ove spodobe imale na umovima jerbo krvnički pretucaše tri kreveta kod južnog zida zarđalim, iskrivljenim kišobranima. Pošto izobličiše primernu posteljinu "Berberina koji se napinje" kvrcnu im u izmučenim glavama da prekontrolišu plodove svojega rada. Ispod ne više tako primerne posteljine nalazile su se rasute figurice igre "Ne ljuti se čoveče". Utom se čuo stravičan krik:

"Neee! Moje figurice! Gde su? Šta ste uradili s mojim figuricama?"
"Jeee brate čoveče, nemoj da se nerviraš toliko..."
"Da, kao, Peja i ja smo se malo igrali i on se naljutio pa je cela igra izgubila smisao jebem li ga."
"Da, vidiš, postepenom dedukcijom, odlučili smo da je igra glupa i počeli da se gađamo figuricama jer za bolje i nisu, a znaš šta bi Đura reko na to."
"Brate Veseline, kakav bre Đura?"
"Đura brate Pejo, ona budaletina što je uspela da se digne u vazduh neispravnom gumicom za kosu i kofom izbeljivača, bogdamudušuprosti."

Ovaj dubokoumni razgovor dopirao je do spodoba preko prozora na južnom zidu sobe, jugozapadno od romboidnog stola sa šustiklama. Spodobe pogledaše kroz prozor i u raspirenom gnevu posmatraše jednu udžericu od kafane, zapaćenu pacovima i ukiseljenim mlekom od koga je doslovno zastajao dah. U toj prvorazrednoj šupi naši junaci pronađoše utočište dostojno Siminih kriterijuma o posteljini i dezenu čaršava, koji su u "Berberinu koji se napinje" bili na razočaravajućem nivou. Sima je stoga spokojno spavao sanjajući kako šeta poljem cveća u zalazak Sunca sa jednom veoma dragom osobom. Nećemo vam otkriti koja je to osoba, ali definitivno ima najtužnije plave okice koje su ikada pustile suzu. Za razliku od spokojnog Sime spodobe su bile u velikom nespokoju. Videvši da se njihov plen vešto sakrio u rupetini od kafane od koje je svako normalan digao ruke, a nenormalan noge, odlučiše da ne kroče u to prljavo, prljavo mesto, te da će za sada neobjašnjivu misiju nastaviti neke plodnije noći. Iako bi takva rupa puna pacova, vaši, stenica, poganih mirisa i prašine bila pravi raj za njih, jutro se bližilo, a svi znamo da klošari ne trpe blagu jutarnju svetlost Sunca. Jer od blage jutarnje svetlosti Sunca dobijaju gasove. Na biolozima će u vekovima koji dolaze biti velika odgovornost - da ovu pojavu objasne i pojasne, i po mogućstvu saseku u korenu pre nego što dođe do ozbiljnih konsenkvenca.

Jedno malo, mršavo, nama dobro poznato tamnoputo stvorenje lizalo je lizalicu koju je dijaboličnim planom otelo iz kolica jednog malog nesrećnog hendikepiranog dečaka kojem beše ostalo još tri minuta i četrdeset dve sekunde života, jerbo mu je u potrazi za pecivom pao šećer. Divio se svom podvigu:
"Haha! Oteti lizalicu maloj spodobi!"
*lic lic*

Crveni moped bangavo je brujao na izmaku snage. Odavno ga niko nije odneo u servis. Bio je usamljen i tako polovan. Sada su i kočnice otkazale:
"A u k***c. Bile slećemo!"
Čuo se jedan fijuk, a zatim tup zvuk kakav bi nastao kada biste glavom pri brzini od pedeset jedan kilometar na čas udarili u betonski zid solitera vašeg najboljeg drugara i kolege. Srećom svi su znali da je Čika Lazina glava najtvrđa glava u kraju, što se nije moglo reći za njen sadržaj. Čika Sava i njegov omiljeni brat, crna i jedva prepoznatljiva pojava na zidu pored njega, sve to pomno posmatraše sa balkona velelepne poslovne višespratnice. On prokomentarisa:
"Ah, Vile, Čika Laza je izgleda stigao. Ponovo je promašio vrata ali je bliže nego prošli put. Ajmo dole da mu poželimo toplu dobrodošlicu kako samo mi znamo."
Čika Laza je onesvešćen blenuo u dubinu svoje podsvesti. Video je šišarke i leteću burad punu ustajalog kiselog kupusa. To mu se nije svidelo. Shvativši da u njegovom umu nema mesta za sebe odlučio je da se hitno iz njega izbavi. Po buđenju, prva stvar koja mu je bljesnula pred očima bio je pregolemi crveni neonski natpis:

"IZEM'GA ESPORT-IMPORT"

"U kakav natpis bog te maz'o. Alo bre Savo, mrcino matora, koga si ovo pokrao bre izlaz' napolje!"
"Majku ti ošurenu spalim fosilčino matora, ti još dišeš!"
Stari prijatelji i kolege oduševljeno pozdraviše jedan drugog i nastaviše još jačim tempom:
"Dišem dišem dabogda ti sveće palili ponedeljkom!"
"Pa vidim da si još uvek slep kao krtica oca ti gađali drvljem na Božić!"
"Nisam slep nego ti ova grdosija od kuće blješti da izginemo svi, kokoške ti skapale pre prvih jaja."
"Radio sam ja kao konj za tu kuću, ne diraj mi kuću magarče impotentni!"
"Ja sam bio i ostao impotentni magarac, a znaš šta si ti volino osušena?"
"Šta?"
"Ti si kaktus."

*dramska pauza*

"Aaaa matori, uvek si bio jak na rečima, hodi mi u zagrljaj!"
I oni se zagrliše kao da je sto proleća prošlo otkada su se poslednju put videli. I setiše se mladosti. Tih bezbrižnih dana kada su blejali na "ćošku" prodavajući tek pristigle eksplozive maloletnicima željnim destrukcije. Sve su radili zajedno. Zajedno su prolazili kroz sito i rešeto. Bili su nepobedivi tandem pun potencijala, koji je relativno uspešno vodio firmu "Čika Lazine i Čika Savine prefinjenje bum bum petarde - po život opasni eksplozivi za ljude mlade u srcu i duši" ili skraćeno "ČLČSPBBP™". Međutim onda je došlo do pada cene goriva te je celuloza koja se prevozila tankerima iz daleke ostrvske zemlje gde su ljudi zdepasti i kosooki stizala sa nedelju dana zakašnjenja. Pošto je "ČLČSPBBP™" bio poznat po najboljim petardama čija se patrona izrađivala od najmekše celuloze oni su bili pred bankrotom. Zbog toga je Čika Sava postao zao. Prvi čin njegove zlobe bilo je smeštanje Čika Laze u ludnicu pod izgovorom da je lud (protiv čega nikada nisu nađeni konkretni dokazi), čime je Čika Laza "Petarda" proglašen nesposobnim za vođenje kompanije, te su zajedničke akcije firme pripale Čika Savi "Bum Bumu". Kako to više sile režiraju, Čika Savi su usledili samo zasluženi uspesi, koji su kulminirali velelepnim soliterom novoosnovane "Izem'ga Eksport-Import" kompanije, nazvane po poslednjim rečima koje je Čika Laza uputio svom prijatelju, u trenutku kada je saznao da ga šalju u ludnicu. U ludnici je Čika Laza preispitivao svoje emocije iznova i iznova, da bi u konačnoj katarzi zaključio da mu je Čika Sava želeo samo ono što je najbolje za njega i Čika Savu. U međuvremenu obojica su se ujedinili sa davno izgubljenom braćom koji su im ublažili samoću. Bil i Vil, uspešno su popunjavali emotivnu prazninu u srcima dvojice staraca, ne preterano svesnih realnosti.

Ipak, kome danas pa uopšte treba realnost?

(TO BE CONTINUED)

Ostavljamo vas vašim beskorisnim malim letnjim zadovoljstvima, ali apelujemo na vaše napaćene mozgiće da pomno prate novonastalu situaciju, jer(bo) se avanturi bliži nastavak mnogo ranije nego što bilo ko od vas očekuje.

[Nenemusha]

Ulepšali ste mi dan

[The Forester]

Ijuuuuuu ili su svi na moru ili smo vec smorili za medalju, samo jedan reply

Hvala Nen, tu smo da bulaznimo