Gospodar (ze parody)

[Miliowilix]

Negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu Narednik Krompir je zadovoljno, pun entuzijazma, ispunjen nekim predivnim osećajem, brao maslačke i mazio mačiće:
*mjau*
"Da, slatka mala zveri, jednog dana glumićemo u velikim epskim filmovima! Sreća je u malim stvarima."
Po prvi put u životu bio je doista srećan. A onda mu se mače popišalo na nogu i odlučio je da za male slatke stvari nema mesta u njegovom životu, i vratio se klanju varvara. Holivudskih kostimiranih varvara.

A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE

DEO XI
DRUŽINA VIJETNAMACA

Odlučno je sa svojim drugarima stupio u "Berberina koji se napinje".

Toliko veselih, glatkih i mortus pijanih lica ova mlada grupica nije imala priliku da vidi. Svi gosti bili su tamo iz dva razloga: da se obriju, a posle toga uroljaju. Kao što bi za ovakvo mesto bilo očekivano najviše je bilo metalaca koji su se, bez obzira što su bili nezainteresovani za proces brijanja, neprestano rojili oko jeftinog "Britiškog Tamnog", najkiselijeg piva zapadno od mesne zajednice Rivosavljevci. Kako je svaka ugostiteljska, opštinska ili bilo kakva druga ustanova u mesnoj zajednici Britište imala berbernicu u svojoj ponudi, tako je bilo i u ovoj uglednoj birtiji. Za šankom su u udobnim foteljama sedele mušterije voljne da svakodnevno rizikuju svoje živote zarad uredno obrijane brade. Problem je bio održati berberine treznim, jer je za to bio zadužen berberin koji je brijao druge berberine, poznatiji pod umetničkim pseudonimom Vrhovni Brica. A on se letvio gore od svih. Što se drugih komada nameštaja tiče ko je imao sreće mogao je naći kakav drveni tronožac, bušni tabure, dasku ili plast sena. Stolovi su bili stilski ukrašeni avangardnim šustiklama najrazličitijih oblika i dezena. Bilo je kockastih, petougaonih, okruglih, sa zvezdicama, pahuljama, cvetićima, flekama od čaja, piva, rakije, karmina, krvi. Na stolovima biste u najvećem broju slučajeva mogli videti bezbrojne krigle, a kada bi mušterije ipak uspele da baš sve porazbijaju do neprepoznatljivosti, iz rezerve za crne dane bi bile zamenjivane plitkim šoljama sa braon ili češće plavom crtom na obodu. Uz sve ovo služilo bi se i kakvo meze među kojem bi se obavezno nalazio britiški parizer, uzrok i posledica većine kafanskih nesuglasica, tuča i srčanih udara. Bio je to najmasniji parizer zapadno od mesne zajednice Rivosavljevci. Sve u svemu, trenutka kada biste ušli unutra, osećali biste se kao kod kuće.

"Ah, osećam se kao kod kuće."
Reče Perica, a Veselin na to zaplaka od radosti:
"Doista je kao kod kuće. Brate realno."
Fića se nije mogao složiti sa svojim drugarima. Nije mogao da se seti da je imao toliko šustikli niti se sećao kakve stolice za brijanje, mada su mu šolje delovale poznato. Privučen prizorom neobičnog šanka, odlučio je da odatle počne sa razgledanjem. No, njegovu turističku narav poremetiše Perica i Veselin koji su ipak u ovu birtiju ušli sa misijom. Već su bili na šanku i drali se na gostioničara:
"Alo, čovek! Ima li ovde kakav batica što..."
"Momci! Dobri malecki momci! Prvo piće ili britva pa tek onda formacije! Hoću reći ovaj farmacije! Informacije, jebem li ga."
"Ali batice..."
"Ne, ne, insistiram!"

Tačno dvadeset tri minuta kasnije naša mala družina je sveže obrijana sedela na tronošcu i dva bušna taburea. Sima, koji je sedeo na desnoj polovini jednog od bušnih taburea, progovori:
"Zanima me kakvog li je ukusa to "Britiško Tamno"."
Fića na to reče:
"Mislim da nije preterano zdravo, a Boban me je uvek upozoravao da pazim na svoje zdravlje. Bobane zašto me ostavi!Kuku!"
*šljus*
"Hvala Simo. Mada deluje primamljivo to njihovo piće. Nekako je penušavo."
Perica se uključi u razgovor. Pena "Britiškog Tamnog" mu je dodavala elegantnu bradicu:
"Nije loš... ovaj, brate, nije loše ja kad ti kažem! Kao kod kuće brate, samo bez svega ovoga, kao kod kuće brate!"
Behu to poslednje reči pre nego što mu se faca upoznala sa patosom.
Fića se prodra:
"Pejo jesi li dobro? Pejo. Pejo! Veseline, Peja se ones..."
Veselin je već uveliko spavao obeznanjen na obližnjem plastu sena.
Jedan od metalaca, videvši reakciju našeg junaka, uputi mu reči ohrabrenja:
"Mali ništa se ti ne brini biće mu dobro kasnije. To jest boleće ga glava, povraćaće, biće potpuno dezorijentisan, možda će završiti i u bolnici ali sem toga super."
Fića odahnu:
"Hvala vam na rečima utehe prijatelju. Takvi su naši drugari, hteli mi to ili ne. Znači vratiće se u normalu!"
"Hevi, brate."

Arsenije, sin Artemijev, posmatrao je veselu družinu sa daske u uglu gostionice radeći nekakve čudne rituale sa laktom svoje leve ruke. Ti rituali zahtevali su jednu kašiku, limun, nekakav prah i upaljač. Niko iz tog kraja nije znao o čemu se zapravo radi ali smatrali su da su to nekakvi uvrnuti istočnjački običaji za izoštravanje ili umrtvljivanje čula, u zavisnosti od situacije. Arsenije beše prost čovek, prostih manira i osećaja za modu. Ispod žute kabanice ukazivala se bujna masna kosa puna kojekakvih predstavnika flore i faune, kao i šarmantna brada od nedelju dana. Mnogi berberini mesne zajednice Britište pokušaše da ga obriju ali on im je odolevao nekad morajući da upotrebi i drastične mere kao što je čupanje kose, griženje, štipanje i šutiranje u potkolenicu. Svakako, njegova pojava je bila tema mnogih polemika, pogotovo zbog stereotipne karirane košulje koja mu se prostirala do kolena. Takav brz, neizvestan i šarolik način života, u Arseniju je za posledicu ostavio mnogobrojne halucinacije i nadrealna ubeđenja, zbog kojih je u narodu postao poznat kao Zalutali. Između ostalog falila mu je leva cipela koju je zamenio plastičnom kesom. Nikad nije preboleo gubitak te cipele.

Fića i Sima su se sprijateljili sa metalcem od malopre. Ponudio im je po kriglu "Britiškog Tamnog" koju nisu mogli da odbiju.
"Hvala vam. Ne bih se nikad sam usudio da probam ovo penušavo piće."
Reče Sima u kojeg su bile uperene sve oči u birtiji. Gledali su u njega kao u kojekakvog vanzemaljca. Znano je da metalci ne podnose roze boju koje je na SImi bilo pregršt. Jedan od njih došapnu Fići:
"Au čoveče, ovog tvog ortaka bi oni fensići u Rivosavljavcima gotivili samo tako. E sa'će rokanje."
Na opštu radost svih prisutnih stigoše trubaduri. Sima je sa naročitim interesovanjem posmatrao modne detalje koji su ih ukrašavali. Taj stil svodio se na mnoštvo slatkih malih šiljaka, crne majičice sa interesantnim, ne preterano veselim motivima, crne čizme i nedostižno mračni temperament iza koga se nesumnjivo krilo veselo raspoloženje. A onda su zasvirali. Čuo se brz ritam udaraljki, nekakav prodorni šum i pomahnitalo dranje glavnog vokalnog soliste koje je bacilo publiku u trans. Sima pogleda Fiću koji je izgledao srećnije nego ikad. Suza mu je zaiskrila na obrazu dok je posmatrao druga koji se neprepoznatljivo ponašao, pokušavajući da urla zajedno sa solistom. Avaj, Fićin glas nije se poklapao sa ovim umetničkim pravcem, te je zvučao kao beba napadnuta od strane mačke koju su u tom trenutku drali. To ga nije sprečilo da zabacuje svoju kovrdžavu kosicu u svim pravcima, ali ni da napravi jednu veliku grešku.

"Pogledajte kako sam kul, drugari moji!"
Vrisnuo je nepromišljeno nabacivši na sebe Vijetnamku u žaru muzičkog performansa. Fića je odjednom postao svesniji svega oko sebe, čula su mu se izoštrila i mogao je da razlikuje sve vrste alkohola oko sebe od "Britiškog Tamnog" preko razvodenjenog "Britiškog Tamnog" do "Britiškog Tamnog" sa ekstraktom limuna. Osećaj ga je podsetio na kuću i polja Donjih Hobića gde bi provodio dane i dane sa svojim drugarima konzumirajući tek pristiglu robu. Onda se okrenu oko sopstvene ose za sto sedamdeset i jedan stepen ulevo i vide da ga niko ne primećuje. Jedino je Sima iznenađeno buljio kroz njega, a onda počeo uspaničeno da skaše okolo vičući:
"Fićo! Fićo! Da li ste videli mog drugara Fiću?"

Metalci pored Sime počeše da zagledaju oko sebe, ispod stola, iza šanka, ispod sena, nogu, svuda gde bi mogao da se sakrije jedan mali vragolan. Ali taj vragolan našao je sebe kako uživa u ovom prizoru. Ništa mu nije bilo jasno ali za svoju okolinu Fića je bio nevidljiv. Da li je to bilo zbog izrazitih vojničkih kamuflažnih šara ili zbog opšteg pijanstva koje je u tom trenutku dominiralo prostorijom, nije mogao razaznati. Fići onda sinu jedna neverovatno glupa, vragolasta ideja. Išao je okolo i šutirao ljude u potkolenicu Izazvavši time jedan fenomen. Šutku. Šutka beše metalski običaj koji oni često upražnjavaše, jedinstven manifest nenasilnog ispoljavanja nasilja kada brat udara u brata i odguruje ga na trećeg brata dok četvrti, ukoliko je u prilici, lomi flašu piva o glavu trećeg. Uglavnom se nađe i peti, zadužen za dovršavanje prizemljene braće karakterističnom crnom čizmom. Duboki koreni ovog običaja nisu poznati ali on uglavnom nastupa kada ima mnogo buke i kada se neko saplete. Znano je da sitne osobe u šutkama padaju međ' prvima i Fića je morao biti spašen. Sima se kukavički udaljavao od gužve koja je nastupila vrišteći kao petogodišnjakinja kojoj se pocepala omiljena haljinica. Perica i Veselin su već odavno bili u toaletu oslobađajući se negativnih materija iz tela oralnim putem. Beše to neverovatno iskustvo.

Fiću je gutala nepregledna masa neuredne kose, crnih majica i šiljaka ali ga niko nije mogao videti. Neko ipak ču njegov vapaj za pomoć. Beše to prilika koja je sedela na dasci u uglu birtije.

Arsenije Zalutali, spodoba u žutoj kabanici.

(TO BE CONTINUED)

[Black Rider]

[Sherif Gile]

[Nenemusha]

Genijalno, ko i uvek

[Miliowilix]

Hteo bih da nam cestitam na najuspelijoj nasoj temi u ovom kutku foruma

Usput bih hteo da izrazim neizmerno cudjenje zbog toga sto nam nije sleteo nijedan pogrdni komentar od draganceta... Obicno nas ne zaobilazi

[Black Rider]

Драганче?
Нисам га примијетио на овој теми...ил то на пп

[Dirael]

Rivosavljevci

[Dirael]

Kad će XII deo???

[Black Rider]

Начекаћеш се.

[Dirael]

[The Forester]

Drugari, ne bih da pljujem na vase odusevljenje ovim.."projektom" ali jebem li ga, ovakve "dok trutovi dignu dupeta" recenice su em replikacija ovog nezahvalnog zadrtog naroda koji zasluzuje sve sto ga snalazi, em dokaz razmazenosti i nepostovanja cinjenice da nam OVO NIJE PRIORITET U ZIVOTU.

Uzivamo svaki put kada napisemo parce, vristimo od smeha kao naduvani idioti, osecamo se prezadovoljno svaki put kada stigne "WEEE vi niste normalni *tapshtapsh*" komentar (jer to znaci da nismo jedini poklonici Urnebesnog_Besmisla™) ali shvatite jedno: Bice gotovo kada bude gotovo! Jbt ako mozete pod tom parolom da cekate Blizzardove igre mozete i ovo.

Cimnucu coveka ali ne obecavam nista, toliko.

[Nenemusha]

U potpunosti razumem, ja se ni ne bunim Samo vas tako s vremena na vreme požurkujem da budem sigurna da niste zaboravili

[Dirael]

[The Forester]

DA ZABORAVIMO?! Pa dobro ljudi u jedno mozete da budete uvek sigurni a to je nasa imbecilna zelja da ovo doteramo do kraja, makar vi imali decu kada se to desi

[caliburn]

Nemoj tako... igrice koje pravi kompanija "Bllizzard" ni izbliza me ne nasmeju ovoliko...