Tišleraj

[draganče]

Pripeklo ga, dete mu jebem. Turao sam malopre lemezovi na stog, a seno vrelo, samo što ne plane. Misleo sam dok sam se držao za onaj kolac na vr' stoga - jebo mi bog oči, ako se sad zapali ima izgorim ki neki veštac što su gi tamo u srednji vek spaljivali na lomače. Nisam, na svu sreću, izgoreo, al mi zato sunce udarilo u glavu, pa se sad zanosim po ulicu ki pijan.

Krenuo sam na drugi kraj selo, kod onog šuntavog Mileta, zvao me da mu pomognem da istovari neki polovni tišleraj, doterao mu ga neki bratanac iz Beograd. Da jebem ja i njega i njegovog bratanca iz Beograd što baš po ovu vrćinu mora istovaruju ta govna, a i sebe glupog što sam pristao da mu pomažem. Glupljeg od mene na ovaj svet neće nađeš! Navatao me sinoć, pijani smo bili, u kafanu dolazila ona pevaljka iz Donji Bučić, sisata Žaklina. Popela mi se ona na sto, maše sa sise, ja se raznežio, raspevao ki gugutka, a i šuntavi Mile pao u sevdah, počeo da me ljubi, da me balavi, unosi mi se u lice i govori mi iz ona bezuba, smrdljiva usta da sam mu kum i jedini drugar. Zamolio me tad i da mu pomognem to da istovarimo, a ja mu reko da oću, samo da se otkačim od njega jer će me uguši s onaj bojni otrov što mu izlazi iz grlo. I kajem se što sam to uradio.

Već sam prilazio njegovoj avliji, a unutra ćuti parkirano kamionče, mercedes benz. Mašina i po, bog te vid'o! Ispred kuće, sedi Mile na tronošku, a ispred njega njegov bratanac iz Beograd. Posadio ga Mile domaćinski, na plastičnu stolicu s naslon. Širok u ramena neki čovek, vidi se da se pumpa u teretanu, neka rozikava majica mu se stisla uz telo, a sise mu muževne nabrekle, samo što ne puknu. Dete mu jebem, pravi Rambo. Između njih stoče, a na njega čašice s rakiju, dodušu prazne. Uđoh u dvorište, nisam još ni zatvorio kapiju, kad skoči Mile, oduševio se, viče "Desi kume!", misleo da neću dođem, upoznaje me s onog njegovog bratanca iz Beograd. A ja tek kad sam se približio video sam kakva je to njuška. Namazao onu retku kosu s neko ulje, pa odozgor stavio cvikeri neki jebački. Gledam i mislim se, će ti se zapali ta šuplja tikva na ovo sunce, će plane neka dlačka kad uleti u žižu od sočivo, pa će ripaš bratanac s užarenu kosu u bunar. Neće znaš šta te snašlo.
Gledasmo se tako par sekundi: i on se u mene, somina, takođe zagledao, ko zna šta mu sve prolazi sad kroz tu mirišljavu beogradsku glavudžu kad me vidi ovako podrpanog u balegljivi opanci i u od znoj pobelelu majicu.
Ja mu pružih ruku, da prekinem ovo gledanje, jer sam osetio da ako to ne uradim ima ga zviznem s nogu među muda, koliko me iznervirao njegov majmunski izgled.

- Ja sam Dragan - rekoh - poljoprivrednik.
- Ćao - reče - Danijel.

Bratanac Danijel iz Beograd mi stis'o ruku nekako mlitavo, ko da je ženica s leukemiju, a ne onolka volina, al' ja sam ga zato stego ki sa hidrauliku, da vidi da sa mnom ne mož se zajebava. Malko mi se i namrštio, ki da htede nešto da prozbori uvređen, al' odustade.

- Dragane - reče Mija - ovo je moj bratanac iz Beograd. Mnogo dobar momak, radi ki špediter u nemačku kompanju?
- Ki šta radi?
- Ki špediter.
- Šta mu je to špeder?
- Špediter be Dragane, ne špeder. On prevozi tako šta zatreba s njegov mercedes benz.

Klimnuh s glavu, znao sam ja šta je to špediter, al sam namerno hteo da izgledam ki glupadžija, da pecnem malo ovog šPEDERa, iznerviralo me kad sam čuo da radi za švabe, a siroti moj deda Marinko poginuo s njima ratovajući.

- Može rakija, kume? - upita me Mile.
- Nemoj, nemoj, do sad sam postavljao lemezovi na stog, sunce me udarilo, isto sam ko pijan.
- Samo ako možeš...
- Ne mogu žimi ti. Ima da mi se smu...
- Ni ja nemogu to - bezobzirno me tad prekide u sred rečenice bratanac iz Beograd - Nemogu rakiju, neznam kako vi seljaci možete da pijete tu šlj klasu od pića. Ja samo preferiram viski. Ponekad i uzo ili redbul vodku.

Pocrveneo sam od muku. Jedva sam zadržao ruku da ga ne udarim, majke mu ga bezobrazne. Brže bolje rekoh Miletu - daj da istovarimo ovo, žurim se, imam obaveze kući. Mile me pogleda ko da mi se čudi, al' se ipak složi, pa krenusmo polako, a ovaj ostade da sedi.

- A ovaj tvoj sivonja? Neće li da ni pomogne? - upitah Mileta.
- Pusti ga be Dragane, ti i ja ćemo to za čas.
- Šta mu fali, bre?! Vidi kakav je, volu rep da iščupa! - rekoh i okretoh se ka bratancu - Ej, bratanac, dolazi be ovamo da pomogneš! Šta si se usedeo tu, ki kvočka, pilići će izlegneš.
- Pusti ga da odmori, treba vozi za Beograd posle.
- Ništa mu neće fali, posle planiram da ga vodim i kravu da mi oplodi - rekoh tiho, samo Mile da čuje, smejući se ki kurva. Mile me samo pogledao i nije hteo više da priča. Ispizdeo.

Doš'o i bratanac da pomogne, pa stadosmo da istovarujemo. Jak more, da vi'š, nije metiljav onako kako mi se u prvi mah učinilo. Na brzaka sve iznesmo, ostao samo neki ormar od orahovinu, težak ki tuč. Dovatismo ga ja i bratanac, i taman što ga ja dovatih odozdo, bratanacu se nekako omače, ispusti ga on i meni onih sto kila pričvrljiše prste. Kuku meni, prekinu gi!

Jao, da sam samo mog'o... Da sam samo mog'o, ubio bih ga na licu mesta! Jao, da sam imao s čim da uvatim neku motku ili nož, ili makar da stegnem pesnicu! Ne bi taj više svetlo dana video! Sve mi gi je, peder, pokidao, ostali mi samo patrljci iz kojih piša krv. Dete mu jebem, da nisam u nesves od bol i od žestinu pao, s nji' bih ga utepao. Spasio se, pizda, za dlaku.

Nesvesnog, prevezli me s kamionče mercedes benz do bolnicu. Tamo mi prišili prste i izbušili mi guzicu s neke igle i inekcije. Ležim tu već deset dana, sve mi guzica utrnula, al' kažu će mi bude dobro. Zajebavu me doktori da neću da mogu sviram više armoniku. Al' zabole me patka za armoniku, samo da ja uspem da stisnem nekako pesnicu, pa da sednem na autobus za Beograd!

[Miliowilix]

E na stil sam vec naviko tako da mi je bas prijalo da procitam. Nisam ni zevnuo! Dinamicno ko i obicno.

Svidja mi se cela prica sve do samog kraja. Nisam shvatio. Mislim jel samo prica radi price ili treba da napravi neku poentu... Ili mozda nastavak "Poljoprivrednik Dragan u velegradu"? Ili su jednostavno seljaci zlopamtila?

[draganče]

Ma jok bre. Ja sam ovo zamislio kao priču o liku koji se u trenutku oduševljenja vezao rečju, a posle se pokajao i pizdi zbog toga. Plus zavist prema ovom strancu, alfa mužjaku iz BG-a, zaodenuta u mržnju i netrpeljivost. Kraj je bespomoćno inaćenje i ništa drugo. Možda je moglo i drugačije i bolje, al' mi je pred finiš nestalo piva, jebi ga.

[The Forester]

[The Forester]

I da ne greshim dushu sjajno i *ebeno istinito.

[Orion]

Ja pokušavam skontati Draganče jel se zezaš, ili je priča ozbiljna.
Ako je ozbiljna, iskreno ne liči ni na šta. Ako je humor, onda je otprilike na nivou Kursadzija.
No, dobro, možda prođe na Pink

[caliburn]

Izbaci "srednji vek", "sevdah"; ubaci apostrofe.
"Već sam prilazio njegovoj avliji, a unutra ćuti parkirano kamionče, mercedes benz."
Možda je ovo bolja varijanta:
"Već sam prilazio njegovoj avliji, a unutra ćuti parkirano kamionče, s kraj piše "mercedes benz", lele mečke, prava švapska mašina."
Ubaci još koji izraz tipa: taraba, pendžer, itd.
Zameni "rakija" sa: lek, domaća, mučenica, travarica, zelena, prepečenica, krstionica, itd.
Izbaci Rambo.

Priča nije loša, iskrena je.
Samo poradi na emulaciji srpskog seljaka.

[draganče]

Dobar komentar. Najkonstruktivniji otkad pišem priče na ovom forumu. Što veliš za Ramba, tu je bila neka rečenica, ali mi se nije dopala, te sam je u trenutku nabrzaka zamenio "Rambom".

@Orione, pa zar i prolaz na Pinku nije uspeh? Možda, nekada, kada budeš gledao svoj omiljeni kanal i u omiljenom terminu prepoznaš moju priču, uzdahneš i kažeš: "Eh, draganče, uvek sam te voleo, al' to sebi nisam priznavao..."

[Orion]

Dragance, opusteno, nisam stavio komentar da bih uzvratio zbog kritike svoje price, vec sto mi se zaista nije dopala.
Sto se mene tice svima zelim uspeh ovde, a Pink bas i nije moj omiljeni kanal .
A tamo koliko znam, slabo mare za knjige i price, uglavnom je ljuljaj, udri, tresi..

[caliburn]