Omiljeni TES

[Draugdur]

Da, tu si u pravu, i meni se taj momenat jako svidio. Iako mi je priča u Oblivionu ukupno loša, najviše zbog toga što je dobrim dijelom vještački produžena (u stilu španskih serija), a nije ni pretjerano originalna, Martin je lik i pojava koja se ipak ne viđa tako često u igrama.

Priča u Morrowindu mi je nekako bila bolje ispričana, mada je u principu isto "chosen-one" kliše.

[Julius]

Haha, na početku negde, u Skajrimu neki lik kaže: "Nikad ni jednog Septima nisam voleo. Osim onog Martina, taj je bio cool guy." Tako nešto slično. Slažem se da priča jeste po malo španarija. I da, sad se setih, deo kada ideš po neke kojekakve predmete koji njemu trebaju za ritual jako dugo traje, a nije preterano zanimljiv, a deo kada on otvori portal kratko traje a baš je zanimljiv. I još pogotovo što on sedi i sve vreme proučava knjigu. Baš oduženo na silu.

[loveless]

Morrowind. Arenu i Daggerfall nisam igrao, ali su nažalost suviše stari da bi bili relevantni...od preostale trojke - Morrowind, Oblivion i Skyrim - onaj prvi je najkomplexniji, kako po gameplay-u tako i po okruženju. Deluje najmanje generički, ima svoj posebni šmek...svako nase5e ima svoju arhitekturu, nešto svoje šta oslikava duh tog regiona. Jednostavno, atmosfera je neprevaziđena.

Oblivion je zanim5iv, kao pokušaj da se TES modernizuje, našminka...mnogi ga kude kao najgoreg od "velike trojke", ali meni je mnogo bo5i od Skyrima, koji je najobičniji konzolaški cash grab.

[Julius]

Skyrim je od njih igra sa najviše akcionih elemenata, najmanje RPG elemenata. Poprilično pojednostavljen, ali i dalje veoma igriv. I kažu ljudi, ja nisam probao, da sa DLCjevima može da se poprilično popravi svaki loš prvi utisak. Nije da im 100% verujem, ali kada sam video da može da se jaše zmaj u nekoj od ekspanzija, počeo sam da se premišljam