Osmica, Ketrin Nevil

[Perin]

Sta ja znam...magicni krug sam prvo citao, i nije mi bila toliko losa...ok likovi su suplji,ali mi se opet svidela...uglavnom, vise od osmice, ako cemo iskreno. al' svakom svoje

[alcesta]

Ja sam uspela potpuno da zaboravim Magični krug, osim da mi je Hitler u njemu bio totalni promašaj i da sam se skroz pogubila s porodičnim vezama.

Pročitala sam i Osmicu sada. Verovatno sam izabrala najgore moguće vreme za to, posle par knjiga vezanih za Napoleona i Francusku revoluciju. Kad sam počela istorijska poglavlja, prvi utisak mi je bio "O zaboga, zar opet! Zašto neko ne piše o istoriji Dalekog istoka, za promenu?"
Sviđa mi se šahovski zaplet, ali nisam bila nešto raspoložena za braunovske momente, mada je Nevilova za Dena Brauna izmislila književnost. Nije mi se dopao akcioni deo, suviše mi je naivan a junakinje se neočekivano lako izvlače iz svih opasnih situacija. Kraj još gore, posle onoliko peripetija kroz vekove, prisilnih brakova između crnih i belih u višem cilju i tolike priče o uništavanju figura na kraju se vratismo odakle smo krenuli, trt, ništa. No dobro, verovatno je to bilo potrebno da bi mogla da napiše nastavak. Inače i savremeni deo bi mi se mnogo više dopao da nije i tu ugurala rodbinske veze, ali je ipak podnošljivije nego u Magičnom krugu. Epizoda s Gadafijem mi je bila osveženje. (Iz nekog razloga, za sve vreme čitanja onih delova u Kazbi nije mi iz glave izlazio Pepe Le Pew ).
Likovi su nikakvi, osim Lusi i kučeta, da njega ne zaboravim. Solarin je toliko stereotipan da je to strašno, a svi oni agenti raznih tajnih službi ispadoše prave dobrice.

Knjigu sam davila jedno dve nedelje, posebno prvi deo, kasnije se lakše čitalo. Dopada mi se zaplet sam po sebi, u smislu zagonetki, rebusa, šaha i povezivanja svega toga, ali dopada mi se uglavnom na apstraktnom nivou, a ne i kako je konkretno ostvareno. Meni lično je strašno da kažem da je knjiga predebela, ali knjiga ovakvog tipa, koja pre svega treba da zabavi, nikako ne bi smela da ostavlja takav utisak. Jedno vreme mi se činilo ko da čitam lektiru, u stilu "ajde kad sam već počela sad da ne ostavljam", ali srećom kasnije se popravilo. Poseban štimung napravio je jezivi povez, u startu sam jurila strane prve polovine knjige, a kasnije kako sam koju okrenula i ona bi otpala, tako da sam više pazila da mi se baš sve ne raspadne nego što sam se udubila u tekst. Na kraju sam nosila sa sobom samo zadnju trećinu knjige a ostatak čuvala na sigurnom mestu, da se ne izgubi.

Sve u svemu, nisam sigurna da je vredelo truda. Možda dam šansu još nekoj njenoj knjizi, ali ovaj put se stvarno neću gnjaviti do kraja ako mi se odmah ne svidi. Razume se, mnogo je bolja od Magičnog kruga, to stoji.

[Orion]

Ja isto imam Osmicu kojoj se raspadaju korice . I pored svih mana, meni je ta knjiga jedna od omiljenijih, ima neku magiju kojom zaokupi citaoca. A deo sa Francuskom Revolucijom, i pocetkom Terora je bas ostavio jak utisak na mene. Knjiga zahteva paznju, ne moze se na brzaka citati i ici kroz te sahovsko-istorijske zavrzlame . Magicni Krug je dobar, ali je preterala s tim nerazumljivim rodjackim vezama, a i provlace se neke stvari koje smo vec na neki nacin videli u Osmici. Vatra me je kostala 1000 dinara, i to mi je jedan od vecih promasaja s knjigama. Moze se citati, nije to lose, ali za nastavak Osmice ocekivao sam mnogo vise. Proracunati rizik nisam citao, sama tema me je odbila, nesto nisam lud za bankarima i bankarskim sistemom..
Osmica je imala svoju originalnost, a osnovni problem njenog pisca, tj. Ketrin Nevil, je sto u Magicnom Krugu i Vatri primenjuje potpuno istu matricu, sve je manje vise slicno, i likovi i situacije i tajne.. prosto gubi originalnost.
Mislim da bi za nju bilo najbolje da s tim zavrsi, i da napise nesto potpuno drugacije.

[Shieldmaiden]

Iako sam sve ove godine priželjkivala nastavak Osmice, sad mislim da je nolje da se Nevilova nikada nije bacila na pisanje nastavka. "Osmica" je bar uzbudljiva i iako su akcione scene pomalo naivne ima radnju. U "Vatri" samo razni totalno nerazvijeni likovi prepričavaju istorijske činjenice i događaje iz prošlosti, kao da čitaš vikipediju. Na kraju mi uopšte nije jasno šta im znači podela na crne i bele i po kom kriterijumu neko bude primljen u ekipu, kad je sasvim sve jedno (ili joj je to baš ideja: nema dobrih i zlih, crnih i belih hajde da svi vodimo ljubav! Jej!... fuck off).

[Talija]

U potpunosti se slazem, Nevilova nije trebala da pise nastavak Osmice. Vatru kao da nije osmislila vec se bacila na laku zaradu na osnovu stare slave. Ni meni nije jasna ta podela na crne i bele igrace. Osmica je prvi roman koji sam procitala od nje i knjiga mi se jako dopala, drzala mi je paznju. Magicni krug mi isto nije los, mada sam odmah primetila da Nevilova gaji isti stil pisanja kao u prethodnom romanu. Procitala sam i Proracunati rizik koji mi se nije svideo, sva ta prica oko bankara koji zele da ukazu na rupe u sistemu da bi pokazali svojim sefovima koliko su pametni i nepravedno potcenjeni, mislim stvarno

Imam jos jedno zapazanje,malo mi je islo na zivce da se u svakom romanu glavna junakinja zapuca u nekog egzoticnog lika sa neobicnim ocima i imenom, pored toga lik je extra hot, zeli samo nju i tako. Primetice svi koji su procitali makar dve knjige.