EF/SF/H scena u Srbiji/Jugoslaviji

[Opus]

Ирис, хемој да се љутиш. А ја сам свакако хтео да напишем нешто о подели еф на поджанрове, акко их старији схватају, ѕбог тебе и Ориона, само имам тренутно обавеза, чим стигнем хоћу. Циљ је да можете још више да уживате и волите фантастику у свим њеним појавим обличјима. Као и да Армадилу помогнемо да буде још бољи аутор.

Перине, ниси требао баш списак, ха ха ха.

[Iris]

Mozda se zbog elektronike stice utisak da se ljutim, ne ljutim se.

viewtopic.php?f=14&t=23159
Za pisanje podele.

@Perin, Hvala

[Opus]

Драго ми је да се не љутиш. Подела је везана не за ову теоријску расправу коју видим да воите на теми за коју си дала линк. Конкретно се тиче овог што је Армадило написао. Желео бих да му покажем како има еф код нас кроз приказ како ја рецимо схватам поджанрове. Да би видео моје становиште. Исто тако није ми циљ - и извињавам се ако тако делује, посебно њему - тврдити како сам попио сво знање и да сви треба мене да слушају. Слободно је да останете свако при свом ставу, ако вас макар мало заинтригирамо оним што је писао Перин и ја, да тражите и откривате све фацете жанрова који чине фантастику, већи успех нико не може тражити.

Колико дрвим могао сам написати све што сам желео...

Узгред на Периновом списку настала је пермутација најбитније књиге. Ономе ко се сети која је, све ће постати јасно.

[Perin]

Džin Volf, EGZODUS SA DUGOG SUNCA

Jesi na to mislio?

Što se priče o žarnovima tiče, oni se brišu, prepliću, stvaraju - to je neraskidiv krug. Tako i mejnstrim autori polako eksperimentišu sa žanrom (Kronin sa "Prolazom," Murakami koji piše magični realizam eksperimentisao je sa "Okorelom zemljom čuda i kraj sveta" i "Kafkom na žalu") i to mi je drago, jer to pokazuje da žanr izlazi iz tame na svetlost, nestaju predrasude o "ništavnoj" žanrovskoj literaturi kod šire populacije.

[Opus]

Када сам написао да се ја држим Живковићеве дефиниције еф, мислио сам на термин као алтернативу, опозицију нф. Пошто изворно фентези би се код нас преводио као фантазија или фантастика. Тај термин код нас подразумева сва три поџанра. Живковић се елегантно одлучио за термин епске фантастике указавши на основицу тог поџанра која проистичемотивима како из традиције народног стварања тако и из уметничких и средњевековних епова.

Ако погледате списак онога што је објавлено у Рунама, видећете главне тематеске категорије еф. Имате почев од урбане фантастике до артуријанске. Има и такозване високе фантастике или фантастике портаге или епске фантастике како је Армадило схвата. Тако да он идентификује цео еф са подкатегоријом поџанра. ПО његовој дефиницији наравно да сем њега нема аутора еф. Само он има виле, але и бауке згужване у миље псеудофеудалне средњевековне европске селендре што је главно поприште 90 посто такових дела. Косингас онда није еф јеер је историјски фентези, Авен и Јаyопас у земљи Ваука јер је мач и магија, Вукадиновић исмева толкина па је пародијска фантастика и слично. Дела којима је радња смештена у садашњост одмах буду дисквалификована. Заборавлена гора има атипичну форму није роман па иако је чисти еф у његовом смислу И то мачку о реп.
Поделама и ислучивањем само губе читаоци и домаћи аутори.
Ја не волим еф у Армадиловом смислу, дакле фантастику потраге. Свака част њеним ауторима. Шта ћу кад видим прекопирану историјску читанку на 8500м страна са ликовима у другом универзуму који се зову Томас Питер Џон ври[тим.Али да би се неко окушао у њој, мора имати предиспозиција које домаћи аутори махом немају. Не говорим о традицији народног стваралаштва која се може оробити за инспирацију, тога имамо на претек а увек се може позајмити од неког. Не говорим о традицији литерарне културе јер имамо писцам који је толкиновским стилом писао још док овај није био сјај у оку свога оца. Говорим о времену и новцу.

Сваки писац који код нас крене да пише еф како га Армадило yамишла ако жели да постиогне позитиван исход, мора створити дело које че се моћи мерити са светским очекивањима које домаћи читаоци имају. На страну што је код нас таква културан оријентисаност, дас у писци већином били инспирисани кратким формама и краћим делима, усмерени својом изабраном лектиром, више окренути ка европи него америци и слично. Треба му времена да створи ликове устројство света који настањују одволно занимлив заплет. Тек још да пише. А за то треба финансијска сигурност која купује време одвојено на књижевни рад. Поновићу само - Србија.

Дакле прво се мало поразмисли пре него што се баца дрвле и камење. Српски јње еф здрав и прав а што не имитирају сви толкиновске романе још је и боле. Армадилу свака част и желим му све најболе у далем раду нека попстави репер будућим ауторима младим надама да се иодваже створе наше Точкове времена Мидкемије Песме леда и ватре. Желим му да испита могућности које нуде други подпоџанрови и поџанрови, само ће му помоћи у далем стваралаштву.Млади читаоци би заиста боле прошли да испрате ово што се код нас објавиливало од стране Живковића Кнежевића Бркића Скробоње Загребачке накладе него ово што им нуди Лагуна Алнари Чаробна књига изузев страве наравно.

Ако неког интересује подела поџанрова поџанра, у Рунама, јави се.

[Orion]

Sve je stvar ukusa. Ja nešto više volim klasičnu epsku fantastku, ili mač i magiju, kako god to definisali, takođe volim i horor i urbanu fantastku. Nije mi ni sf stran ( volim Asimova, Simaka, Bredberija ) ali njega manje čitam, i uglavnom mekši sf, ne volim hard sf. Takođe ni tzv.slipstrim, npr. Ian Mekdonald mi nikako nije seo.
Neka dela koja su vredna ostaće zauvek, neka će prekriti prašina zaborava.
U principu, protiv sam toga da se nešto glorifikuje kao model za sva vremena. Ne može se očekivati, niti treba, da sadašnje generacije imaju isti ukus kao generacije osamdesetih, npr. Drugačije je vreme, drugačije se piše, i to je sasvim normalno.
Menja se ukus, kao i u muzici.
Ja sam recimo sf više upoznao preko priča u Siriusu, nego knjiga. Ali to se ne može vratiti. Kao što se ovde nikad više neće masovno čitati stripovi. Današnjim čitaocima ne možemo nuditi isključivo prošlost, to jednostavno neće imati efekta.

Sa ostalim delom Opusovog posta se uglavnom slažem. Autori na Zapadu imaju ogromne prednosti : kao prvo stabilniju, i društvenu i finansijsku situaciju. Drugo jezik kojim se koriste je svetski jezik, a tržište za njega potencijalno ogromno. Mnogi iza sebe imaju čitave timove koji rade s njima. Treće, tamo se generalno fantastika više čita nego ovde. To tvrdim, bio sam nešto vremena u Kanadi pa video svojim očima.
Što se tiče kvaliteta i talenta, naši ljudi tu nimalo ne zaostaju. Čitao sam dosta priča naših mladih autora i pisaca u pokušaju, i odgovorno tvrdim da ih ima barem desetak koji su recimo mnogo talentovaniji i kvalitetniji pisci od npr. Kristofera Paolinija. Ovo izjavljujem pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću .
Sa ovih prostora su ponikli Andrić, Selimović, Pekić, Crnjanski, Pavić i mnogi drugi književni velikani. Niko me ne može ubediti da na ovim prostorima nema ljudi koji mogu pisati fantastiku jednako dobro, ili i bolje nego Amerikanac, Rus, Englez.. pri tom mislim na sve oblike fantastike, od epske do sf.

Slažem se sa Opusom da autor treba eksperimentisati sa svim žanrovima, i ne treba se ograničiti samo na jedan. Nikad ne zna u čemu se može otkriti. Meni recimo pisanje epske fantastike nešto i ne ide od ruke, iako je volim. A eto napisao sam jednu priču koja se može podvesti pod urbanu fantastiku, i prošla je jako dobro u aprilskoj radionici ZS.

Armadilu čestitam na knjizi, nije lako sesti i napisati trista i kusur strana, odvojiti vreme od posla, porodice, svakodnevnih briga. Ja sam knjigu pročitao, i sasvim je solidna i korektno napisana- prostora za napredak ima, nije sve sjajno i bajno, ali zaslužuje pozitivnu ocenu za roman prvenac.

[Iris]

[High Duke]

Sve me vise zanima da procitam Armadilovu knjigu i napisem mozda prikaz...

[Opus]

[Orion]

Dame inače više čitaju nego mi, pa i fantastiku, garantujem.
Domaću scenu nije potrebno braniti od mene, volim domaću fantastiku i čitam je. No, nisam slep kod očiju, i ne mislim da toj sceni činim uslugu ako prikazujem lažno stanje. Plodonosno jeste, ali veliki broj tih naslova prođe gotovo nezapaženo, praktično u uskom fandomskom krugu, od stotinjak ljubitelja.

[Iris]

[Opus]

Нисам сигуран шта Перину значи оно крема од монта али у праву је за издаваштво фантастике код нас осамдесетих и деведесетих – пратили су се и модерни трендови али и уважавали класици. Јесте било је ђубрета, поцев од Никадођије и Три срца и три лава рецимо. Циљ је био да се цитаоци образују а то не иде без познавања традиције занрова. Насравно да случајним читаоцима који наврате некад када им је досадно баш их брига за познавање лектире. Правим фановима је итекако стало да познају ако могу да је тако зовем генеаологију фантастике. То обогаћује перцепцију нових дела. Садашњост љубитељу почива на прошлим темељима. Препознају традицију мотива, узајамне референце цитате омаже и тако то.

Најважнија књига како сам је наyвао а код које је настала пермутације је Заљубљени Драдин. Када је објављена у Рунама ја сам се одушевио. То је било право освежење. Модерно актуализовано штиво које је опет настало у традицији која обухвата Раблеа, Бароуза, Муркока и Ванса трага за могућностима жанра ван како каже Штрауб уобичајених механизама фантастике. Идемо напред али не заборављамо ни старо. Нити је све што је ново смеће нити је све старо злато а оно што је некоме отров неком је чист нектар испијан с усана фантастичких муза наравно. Свако је господар сопственога читања И сноси одговорност за избор лектире.

Остатком се махом слажем. Само морам додати једну ствар пошто спомињемо и омасовљење публике. То се неце урадити делом које је потпуно фантазијско вец пре оваквим типом књига као што су Човек који је убио Теслу или Константиново раскршће. Треба се навићи на систем размишљања који омогућава уживање у фантастичном а људима то теже иде него што се мисли. Мора се лагано, бебињим корацима код неких. Читају дело које је 80 посто реално И 20 посто фантазија И миц по миц промени се тај однос а ни не примате. Ја И даље мислим да је велики успех продати макер 500 примерака ултра фантазијског дела. Армадило је имао пуно храбрости пишући такав тип романа који не може у старту наићи на неподељену заинтересованост И неочекивано много среће у томе што је комерцијално окренути Стилос одлучио да му објави књигу. И да иyдавачи треба да стану иза својих аутора И потпомогну промоцију књиге, а не да сами аутори све раде.

А Ирис се сама одала. Само плод нечијем имагинације или вештачка интелигенција настала у каквом мутираном запећку нета способна је за калкулисање И планирање неопходно да би успело кодирати толкио различитих смајлија на толико малом простору а да се Пони, то јест сајт, не уруши у гомилу задимљених пиксела. И да, мислим да лепоту неког насеља не чине зграде већ дух људи који га насељују. Могуће да би открила да је Горњи Милановац лепши град од Новог Сада. А и добро је да нас има расејаних свукуда. Ширимо круг љубитеља, свако на свој начин, диљем земаљскога шара.

[Iris]

[Opus]

Како имам нешто контаката међу писцима и издавачима смем да тврдим да је Армадило имао пуно среће што му је роман објављен, јер почесто су ми причане анегдоте о одличним рукописима који нису нашли издавача из разлога што домаћи аутори нису толико атрактивни а још ако су у неком жанру, дешава се да се објављивање услови узимањем страног псеудонима. Да му није задовољила уредника не би је објавили, а Стилос течко да би се упустио у ризик још са лошим текстом.

Нисам ни у једном моменту заиста помислио да мислиш на зграде, већ баш ово о чему причаш. Само мало паметујем када пишем. Поред логике ни хумор ми баш не иде од руке.

Ако мислиш на спику о непостојању женских љубитељки фантастике, на жалост нека америчка критичарка је скоро објавила текст о томе како жене не читају или гледају нф, еф, мф, око тога се повела читава ујдурма. А она образована начитана нагледана, просто изумиче паметноме којим је поступком дошла до тог закључка. Свакаквих ћеш се чуда начитати и наслучати око и у фантастици нарочито волим када људи који никада нису имали додира с љом доносе вредносне ставове. Буде смешно и мало жалосно.

[Iris]

Sve kako si rekao. Otprilike.