Evo da se pohvalim, moj prvenac konačno je nekako isplivao. Radi se o čistoj EF, a kako sam svojevremeno na jednom interesantnom sajtu optužen da "patim od tolkinizacije", red je da vest objavim prvo ovde.
Više informacija ima na:
http://www.stylos-art.com/stylos/Erd - Čuvar magije.aspx
Zahvaljujem na čestitkama
Što se tiče samog romana, Erd će po svoj prilici biti trilogija. Nije baš da sam ciljao na tako nešto, tako je jednostavno ispalo. Evo i kako. Priču sam pisao petnaest meseci, prvobitna ideja je bila da to bude najviše nekih petsto strana. Kako je vreme odmicalo, dosta likova se otimalo i počinjalo nekako da živi svoj život. Pojedini tokovi radnje prelivali su se iz unapred iskopanih korita i ukrštali sasvim neplanirano. Prepreke su postajale sve napornije i teže. Jeste li recimo nekad razmišljali kako bi polu-ljudi-polu-demoni, primitivni ali izuzetno snažni i ubojiti ratnici na otvorenom prostoru, mogli da napadnu i na brzinu pregaze utvrđeni grad? Faktor iznenađenja je samim tokom radnje bio iskljičen. Samo za to mi je otišlo skoro mesec dana. Prešao sam petstotu stranu i shvatio da kraj nije na vidiku. Nisam više imao snage da pišem, pa sam rešio da presečem i pošaljem nekih četirstotrideset strana izdavačima. Procenio sam da će biti još otprilike toliko ili možda malo više. Ali, kad sam posle mučno dugog perioda konačno pronašao izdavača, dobio sam mišljenje da je to predugačko. Na kraju je ispalo da prvi deo ima tristasedamdeset strana, tako da sad može da se desi da ima ili još jedan veći ili dva manja nastavka. Nisam baš prezadovoljan takvim rešenjem, ali šta se može, toliko o tome.
Nešto više o samoj priči. Klasična EF, čarobnjaci, mačevi, kraljevi i ratnici, doba davno zaboravljeno, gde ponos i čast nemaju cenu. Još je bitno i da se zna da nisam koristio nikakvu mitologiju, ni srpsku, ni stranu. Nema zmajeva, orkova, elfova i patuljaka, ali zato ima gzildi, gorgova, vatrenih demona i još koječega.
Što se prikaza knjige tiče, meni je svaka kritika dragocena, reklamu da i ne pominjem. Domaće EF knjige u Srbiji su retkost, da ne kažem da ih takoreći i nema. Pretpostavljam ipak da će bar nekoliko autorskih primeraka izbeći da dopadnu šaka prijateljima i rodbini, tako da svakako možemo nešto da organizujemo...
Još jednom zahvaljujem svima, ovde se zaista osećam neobično dobrodošlim. Možda zato što "patim od tolkinizacije"?