Ludilo

[Julius]

Krvave reči,zubi i štap
Uzdah i spori umorni hod
Izlazim uvek kad padne mrak
U mojoj glavi slomljen je kod

Lovim i kradem reči od ljudi
Jedem ih,lažem i oči krijem
Jadni moj mozak se trudi
A on odavno odmorio nije

Beton i zemlja jedu mi noge
Kuće mi jedu ruke i srce
Nebo mi jede glavu lagano
A ja se smejem i čekam dan

Odavno sam prestao da postojim
Odavno sam prestao da dišem i živim
Nakazno lice nakazni pogled
Nakazni mozak telo mi krivi

Udaram sebe glavom u glavu
Žvaćem zube,kosu i nokte
Kosti iznutra nemaju ništa
Srce se razlilo po celom telu

Sunčevi zraci-ja puzim natrag
U svoju prljavu zaraznu rupu
Napolju nema ni jednog traga
Do sledeće noći se pravim da spavam