Zasto Hobit ne bi bio lektira u OS

[DevouredSoul]

Nije to osnovna potka svakog romana. EF u sebi ima tu vodilju, mislim, hajde da uzmemo Tolkina za primer, poshto je on glavna tema. Dakle, imamo druzhinu, imamo quest i imamo tachku A i tachku B. Imamo i "zlu druzhinu" koja treba da sprechi pozitivce da stignu do tachke B i ispune svoj quest.

Ne znam kako mi ovo pade na pamet, ali ajde da tu prichu poredimo sa Crvenkapom. Ona je pozitivan lik, njena kucja je tachka A, bakina je tachka B, korpica je quest a vuk je negativac.

Kada ovo govorim ne ismejavam Tolkina, naravno da ne, samo pokushavam plastichno da objasnim vezu. Ako te zanima, uzmi Propovu knjigu [Vladimir Prop] "Morfologija bajke" i svaticjesh da sve bajke [narodne bajke pre svega] funkcionishu po istom principu, samo postoje razne varijante negativaca, oruzhja, pomocjnika i slichno. Kada sam ja drzhala ovo predavanje sve vreme mi je na pameti bio GP i tada sam pochela da uochavam direktnu vezu.

Pojedini zhanrovu uopshte nemaju takvu linearnu radnju. Na primer, Dostojevski, Bulgakov, Fokner i slichni. Eto, neka primer protiv bude sam Fokner i "Buka i bes" - roman toka misli jednostavno nema veze sa osnovnom idejom romana. Dostojevski i Bulgakov se vishe koncentrishu na filozofiju i psihologiju nego na samu "putanju".

Mozhemo ih sve spojiti u isti kosh sa tim "puteshestvijama", ali onda uzmimo u obzir da je i chovechiji zhivot putanja od tachke A do tachke B gde nalecjemo na razne prepreke. Isto kao shto su zhivoti razlichiti, razlichiti su i romani i isto kao shto je pristup individua zhivotu razlichit, tako je razlichit i pristup pisaca romana.

Ako cjemo da se zadrzhimo bash na klasichnim romanima, ni Svift, ni Volter, ni Didro, chak ni Defo nisu pisali po tom principu. Kad kazhem chak ni Defo, mislim na Robinzona Krusoa, koji iako je pisan kao kvaziputopis uopshte nema ideju dolaska na cilj i reshavanja zadatka, niti postoji opozicija dobra i zla, ista stvar i sa Mol. U pitanju su prvi pristupi psihologiji u romanima. Jedini konflikti su u samim likovima. Dok Filding i Richardson postavljaju temelje epske fantastike [po nachinu pisanja, ne po fantastichnim motivima].

Slazhem se da postoje romani koji izlaze iz okvira, ali to nema toliku vrednost koliku joj ti pridajesh. Originalnost jeste postala cilj knjizhevnosti. Da nije tako chitali bismo samo varijacije na temu Fausta, Zlochina i kazne i josh par romana.

Valjda nisam nishta preskochila (:

[Vanya]

[Hama]

Pa, znas kako, je bas i ne bih poredio murakamijeve romane sa nekim starijim psiholoskim....covek za raztliku od njih ima zanimljiv stil...

[Vanya]

Pa i ne poredim, dajem primer za psiholosko putovanje od tacke A do tacke B, koji mi je jos svez u pamcenju. Dobra knjiga, unatoc groznim prvim stranama, koje zamalo da me odvrate od citanja. Al, opet, kad se setim, i prve dve-tri strane Silmariliona sam s mukom sazvakala prvi put...

[DevouredSoul]

Nisi me ugnjavila, ja volim da pricham o knjizhevnosti i nije mi problem da objasnim sve shto mogu. After all, to sam izabrala za struku

Ali i dalje mislim da nisi razumela tu putanju AB koju sam navela. Primer Crvenkape sam dala bash da bi stvar bila shto banalnija. Oni romani koje sam navela kao protivargument nemaju tu AB strukturu, naprotiv. Bukovski nema AB strukturu [iako nije u kanonu, ja mu dajem veliku vazhnost] i josh gomila pisaca, takodje.

Phiholoshko i fizichko putovanje nisu ista stvar. Ne mogu se knige porediti samo na osnovu toga shto nas svaka vodi od korice do korice. Da je tako ne bi bilo ni zhanrova ni rodova.

Za "igraj x3" ne mogu nishta da kazhem jer knjigu nisam chitala. A da smo preplavljeni beletristikom, jesmo, to mozhda zato shto se niko ne usudjuje da napishe neshto malo tezhe, vecj pisci krecju od ideje da treba pisati ono shto bi narod chitao. Ja bih uvek kretala ideje da cje narod chitati ono shto ja napishem.
Ne znam u chemu je problem sa ljudima i knjizhevnoshcju uopshte, razmishljala sam dosta na tu temu [ako nekoga sluchajno zanima u potpisu je link za blog, tu sam pisala "chitalachka publika nekad i sad" - malo reklame ], kao i o chinjenici da je danas poezija neshto shto pochiva na ideji izrichito mrtvih ljudi i josh par srecjnih individua - tj.l da se poezija odavno ne ceni.

[Legolas]

Zasto Hobit ne bi bio lektira u OS?
Pa zato što je naš obrazovni sistem uzasno glup.
Mi čitamo gluposti koje niko normalan ne bi čitao. Narodne epske pesme, Banović Strahinja....

[DevouredSoul]

Ovo uopshte necju ni da komentarishem. Mislim, upushtanje u ovakvu raspravu je ispod svakog nivoa.

[Hama]

Poredjenje...par nas vodi zucnu raspravu oko toga cija je svemirska stanica bolja a dolazi neko i kaze kako ima do jaja kuglagere na trotinetu :D

[Black Rider]

2Леголас: Прочитај задњих 10 страна па онда причај.
2Хама: Одлично поређење.

[Vanya]

Ja sam vec jednom sebe nazvala čitaocem - amaterom. A pod tim podrazumevam da knjizi prilazim sa jednog ipak površnijeg aspekta nego neko kome je književnost struka. Neke od rasprava na ovom forumu bile su veoma obrazovne, i van foruma sa Nimrodel, Alcestom i de Hamom imala sam podosta dodatnih časova. Kao čitalac amater, tehničke struke, teško da ću se, dok čitam, mnogo baviti strukturom romana, i time da definišem detaljno šta je ono što me kod neke knjige privlači. I naravno, često ću progutati i beletristiku, nismo uvek raspoloženi za teške teme ili veće uključivanje mozga. Ali mislim da ipak, instinktivno, umem da prepoznam dobru knjigu, i da napravim neku razdelnu liniju u pogledu kavaliteta. I kad je EF u pitanju, u stvari ga ne čitam puno, jer smatram da žanr nazaduje - zapravo nisam skoro uzela neko novo izdanje, više volim arheološki rad na Tolkinu.
Usudila bih se da kažem da je taj trend beletristike samo ogledalo opšteg stanja u društvu, ne samo našeg - živi se prebrzo da bi se ulagali veći napori i u pisanje i u čitanje. O brzoj lovi autora i da ne govorim. Poezija je prva žrtva, ona zaista pripada prošlosti, jer za nju treba i najviše vremena.

[DevouredSoul]

Sa poslednjim pasusom se apsolutno slazhem. (:

To shto studiram knjizhevnost uopshte ne znachi da nekad ne prochitam neku knjigu iz mora beletristike. Bash sam skoro prichala Dainu kako sam se primila da chitam neku knjigu koja je na foru Da Vinchijevog koda, samo shto je glavni lik Dante
Knjiga je stvarno katastrofa, ali prochitala sam je, ko zna, mozhda je mogla biti zanimljiva [a i volim Dantea, pa rekoh, da vidim kako ga vide ljudi kao detektiva ].

Kada neshto chitam ne opterecjujem se mnogo strukturom i slichnim stvarima, jednostavno pushtam da me knjiga nosi, shto i jeste primarna uloga iste. Ali, verovatno zbog prof. deformacije mozak nesvesno obradi i te informacije, shto je s jedne strane dobro, s druge strane ne, jer u ovakvim raspravama znam da budem teshka i dosadna.

[Orion]

Sa uvodjenjem Hobita kao lektire, za osnovnu skolu, se slazem. Mozda i GP za srednju, ali problem je u obimnosti
dela, ipak mozda bi se mogao naci neki nacin.Silmarilion nikako.. jer je pisan vrlo teskim stilom.
S tim sto bih ja uveo jos neka dela fantastike za lektiru, recimo Beskrajnu pricu od Endea.
Ono sto po meni cini Tolinova dela pogodnim za to, jesu pre svega neke poruke iz tih dela. Tolkin jasno razgranicava sta je dobro, a sta zlo. Promovise vrednosti prijateljstva, odanosti, pravde, a jasno je protiv pohlepe,
izdajstva, mrznje. Promovise prastanje- setimo se kada Frodo odbija da presudi Sarumanu, i postedjuje mu zivot.
Pa recimo, mislim da pokazuje koliko su pojedina neprijateljstva i mrznje samo rezultat predrasuda. Legolas i Gimli se gotovo mrze na pocetku, zbog neprijateljstva njihovih rasa, a kad se bolje upoznaju, kad predrasude padnu, postanu jako dobri prijatelji. Dalje, mislim da njegova dela razvijaju mastu, kreativnost..

Problem s nasim lektirama, je po meni sto se daju prekomplikovana dela za uzrast. Ja se secam da sam s 14-15 g.,
morao citati Na Drini cupriju. Jednu tako viseslojnu, duboku knjigu, koja govori o odnosu nacija, vjera, religija, civilizacija, prosto ne moze na pravi nacin da shvati neko u tim godinama.
Secam se kako su me gnjavili s raznim Balzacima, Gogoljima i sl . Dusa mi je na nos izlazila od njih. Srecom, nisu uspeli da ubiju moju ljubav prema knjizi, iako su se intenzivno trudili .

Sto se tice odnosa klasicne i tzv. " zanrovske " knjizevnosti ( mada ne volim takve podele ).. i u jednoj i u drugog ima divnih djela, i u jednoj i u drugoj ima sunda. No, mnogi jos podsmesljivo gledaju na fantazi, iako neki nisu procitali ni jednu takvu knjigu, ali znaju unapred da je to glupost.

Sto se tice Orlova rano leta, Vlaka u snijegu i sl., meni su to divne knjige, i ne mislim da nisu za danasnju decu, samo ih treba znati im pribliziti na pravi nacin.

[Nenemusha]

Mislim da je veliki problem i u današnjim prosvetnim radnicima, profesorima knjićevnosti koji treba da sa đacima obrade tu lektiru, malo ko zna da knjigu približi đacima kako treba. Eto, mi sad radimo "Anu Karenjinu" ( da, baš nju za koju sam toliko kukala stranama pre ) i profesorka je podelila dve knjige na osam delova ( svaka knjiga na četvrtine ) i podelila te delove na osam učenika ( svakom po jedan, ja sam bila taj "srećnik" da dobijem drugu četvrtinu druge knjige ) i tih nesrećnih osmoro moraju da prepričavaju svoje delove usmeno na času, a pismeno celu knjigu da bi dobili petice. Ostali imaju puno pravo da na časovima predodređenim za obradu knjige ne rade apsolutno ništa. E, ako bi se tako radio i "Hobit" i "Gospodar prstenova", onda je bolje da ih ni nema u lektiri...
Uzgred, da li postoji ikakva šansa da iskopam ukratko prepričanu "Anu Karenjinu", pročitala sam samo svoju drugu četvrtinu a moram za par dana da predam prepričane cele dve knjige? Ili da pokušam da za dva dana pročitam dve knjige?
2Legolas: Time što pljuješ na Narodne epske pesme, Banović Strahinju i ostalu kompaniju, pljuješ na svoju istoriju, kulturu svoje nacije i jednu od najvrednijih stvari koje mi kao narod imamo.

[DevouredSoul]

@Orion: To shto si naveo u Gospodaru postoji u pregrsht drugih knjiga. Dalje, podela na klasike i "zhanrovske" knjizhevnosti ne postoji. I klasici se dele na zhanrove.
I Balzak je sasvim ok, samo shto je malo tezhak. Treba biti u odredjenom raspolozhenju da bi se chitao i treba imati dobrog profesora koji zna da objasni pojedine stvari. Meni je fantastichna karakterizacija likova kroz enterijer. A na to se malo pazhnje skrecje.

@Nenemusha: To je ono shto sam ja prichala kad je u pitanju pristup profesora. I kod nas je bilo tih sluchajeva, s tim shto profesor da nekome ko je dobrovoljac da prochita celu knjigu i predstavi je. To cepanje knjiga je apsolutni uzhas. Shta ti mozhesh da ukapirash chitanjem sredine? Strashno. Ne znam za preprichanu Karenjinu, ali ja sam gledala film [u kom glumi Aragorn haha] i koji je bash fina ekranizacija. Pokushaj to da nadjesh, ako nishta drugo. Btw. Ana Karenjina je jedina lektira koju nisam prochitala u srednjoj shkoli. I onaj Galeb Ivan... hm, zaboravih kako se zove

[Nenemusha]

Ooo, čitanjem druge četvrtine druge knjige može da se ukapira dosta toga ( to ti je kao španska serija- odgledaš 59. epizodu i imaš osećaj da si ih sve gledao ). Glumi Aragorn?! Stvarno?! E, pa to mora da se odgleda! Samo još da ga pronađem negde... Hvala, DevouredSoul