jedna ozbiljna tema o jeziku

[Aqarius]

Imas poentu,tj.bar je ja uvidjam.Prihvatanje stranih reci je logicni postupak pojave novih,neoznacenih pojmova.Problem je kad se ide u krajnost(to je uvek problem-prim.zdrav.raz.).

Pod krajnost ne podrazumevam samo unosenje,vec i "jezicke cistunce".Poznat je slucaj onog engleskog profesora i njegovog saveta.

[sunshine]

komentar:
Aquarius - ne ispravljaj jer nije tako. u pitanju je bosanski jezik a bosnjacki narod. bosnjaci su bosanski muslimani i svi koji se tako osjecaju, a ti ljudi nisu zeljeli da pricaju ni srpski ni hrvatski.

neosisani - gedzet je sprava, naprava, elektronski uredjaj, uglavnom manjih dimenzija ... za naziv magazina gedzet je zgodna rijec jer mi usitinu nemamo pogodnu rijec koja obuhvata mobilne telefone, pda-ove, raznorazne plejere...

[Neosisani]

Gedzet cak i ne zvuci srpski. Ako se ne varam trebalo bi da dz predje u c (kao cinija) ili bese tako nekao zaboravio sam :crveni: To je jednacenje po zvucnosti ako se ne varam. Dajte ljudi malo razumevanja. Ako vec uzimamo tudjice da ih prilagodimo gramatici,

[iceman]

[tesladin]

[Nimrodel]

Jezik jeste frekventna kategorija, u stalnim promenama, no, to ne znači da je preterano unošenje pozajmljenica zbog tehnološkog, ekonomskog, ma kakvog god hoćete, zaostatka opravdano. Ne može se poreći činjenica da već dugi niz godina imamo prisustvo srpsko-engleskog novogovora, koji se više ne zadržava više samo na nivou profesionalnog žargona.

Sasvim je legitimno za programera ili nekoga drugog ko se bavi računarima da kaže hardver i softver, flopi ili link... evo, toliko godina i Srbi i Hrvati pokušavaju na tom polju da stvore neologizme, ali jednostvano, oni se ne mogu primiti i to je sasvim uredu, jer u okviru socijalnog raslojavanja jezika profesionalni žargon se i odlikuje specifičnim terminima za tu profesiju. Ali... veoma je opasno kada takav vid komunikacije pređe granice toga i uđe u okvire razgovornog funkcionalnog stila, novinarskog i eventualno bez poetskog opravdanja u književni. Danas ćete čuti jednu Snežanu Dakić, dok reklamira svoju emisiju, kako govori bez i malo stida: ... aktuelne stvari, kao što su fešn, velnes, film... Koliko znam, još uvek 90 i više odsto stanovništva koje koristi srpski ili hrvatski jezik će za fešn reći moda, a za velnes – zdravlje.

Činjenicu da je jezik u stalnoj promeni ne sme niko zloupotrebljavati. To jeste stalna osobina jezika, ali samo u pravcu onoga što jeste u njegovom duhu i njegovoj suštini. Pozajmljenice nisu loša stvar, štaviše, vrlo često obogate leksiku jednog jezika i pruže mogućnost povećanja broja sinonima, koji su neophodni za značenjsko nijansiranje u jeziku (sinonimi nisu reči različitog oblika, a istog značenja, oni nose slično značenje), ali to ne znači da je dobro i legitimno zarad neke popularnosti forsirati u svom govoru reči koje potiču iz dominirajućeg engleskog jezika... skaredno zvuči, ružno, a mnogo ljudi jednostavno i ne razume ono što se kaže.

No, krivicu treba potražiti u onima od kojih zapravo ljudi uče jezik:
1. Škola i ovakav nakaradni sistem osnovnog i srednješkolskog obrazovanja već decenijama šalju poruku da je ok biti polupismen, dok god roditelji mogu obezbediti peticu ili četvorku na kraju godine, dok god se svi pretvaramo da je nastava jezika i književnosti sasvim primerena mladim naraštajima. To što ne postoji nadzor nad kvalitetom nastave i onoga što učenici zaista znaju nije nikakav problem građanima naše drage zemlje... bitna je ocena, uostalom, to je ionako maternji jezik, podrazumeva se da se već zna, a to što će se omanuti negde u pisanju i nije toliko strašan problem... ionako će profesor srpskog dati unapred teme za pismeni ili matruski ispit, te će se naći neka komšinica ili rođaka koja je završila neki filološki, koja će i napisati sastav na tu temu, sa sve dva prsta uvučenim počecima pasusa i sa po PS-u uvodom, razradom i zaključkom. Ko je još video da se maternji jezik uči i da bi to učenje zapravo moglo biti veoma zabavno i lepo... ’ajmo još jedan krug ispisivanja na tabli zavisnih rečenica po obrascima iz knjige...
2. Mediji... šta reći na ovo, kad svi već jako dobro znamo šta sve možete čuti ili videti napisano. Hajde da pokušam da vam malo bolje ilustrujem čitav idiotluk i neznanje ljudi koji su sada uzeli u ruke to polje komunikacije u Srbiji.

Svake godine spremam maturante za Filološki fakultet i svake godine se raspravljam sa njima oko našeg pravopisnog pravila da se strana imena i reči prenose na naš jezik onako kako ih mi izgovaramo, najpribližnije originalnom izgovoru, s tim da se u zagradi može staviti i napisano u originalu. Pošto po običaju svi misle da je engleski jezik jedini na svetu, na to odmah prsnu i kažu da je glupo... Glupo? pitam ja. I onda napišem sledeće stvari:
Charles Perault, Petöfy Sándor, Villahojosa, Aung Sung Sun Kyi... A potom ih zamolim da mi pročitaju ovo. Oni se tada izbeče na mene i kažu – ali to nije na engleskom! Vrlo često ih samo upitam – a, je l’ engleski jedini jezik na svetu?

Da ne govorim o pisanju grafema. Ono što sada moram reći svima je sledeće: ni u srpskom, ni u hrvatskom jeziku ne postoji oblik Dj za Đ... ćirilično rešenje Ђ, ђ je napravio Lukijan Mušicki po glagoljskoj grafema đerv, a Đuro Daničić je po ugledu na ovo napravio latinični grafemu Đ, đ... nije opasno kada se to javi ovako na forumskoj pisaniji, ali kada se javi na televiziji, u novinama, na pismenim zadacima, e, onda već imamo problem. Jako dobro znate da dj stoje kod jekavski nejotovanih refleksa ijekvskog izgovora, tipa djevojka, djed i od toga se odustalo još 1839. godine. Ili Z sa crticom se tumači kao Ž... smešno mi je bilo da pročitam da se onaj nesrećnik što je po vasceli dan zapevao „Lane moje“ zapravo zove Zeljko... stavio čovek crticu, valjda mu neko rekao da to tako treba, šta znam. No, on to sve radi „Obzirom“ umesto „Sa obzirom“ i „U vezi toga“ umesto „U vezi s tim“, a verovatno kada želi da nazuje kondomče kaže svom „voljenom“ lanetu – Dušo, trebam da odem do kupatila – ta ionako više od pola nacije odavno menja ovaj glagol po licima i po broju... trebamo, trebate, trebaju... Jebo taku gramatiku u kojoj postoji pravilo da se taj glagol ne menja... je l’ da? Jezik je frekventna kategorija i pošto se stalno menja, ta i normalno je da će se tako govoriti... svu krivicu treba svaliti na postojeću gramatiku standardnog jezika i reći: „Zajebite me sa tom pričom, jeste da ne znam ko su autori te gramatike i šta u njoj piše (znam samo da je to ona žuta knjiga i da ima neke tablice), ali naš jezik je ionako nema... tako bar pričaju.“

3. Izdavači – jeste li primetili da u poslednjih deset godina vrlo često nemate na kraju ili početku knjige napisano sledeće:
Lektor: taj i taj
Korektor: taj i taj... a i koji će, je l’ da? Ko je još video da se u Srbiji knjige čitaju? Tu bih imala čitav roman da vam napišem, ali dragi moji, ubija me lagano polenska kijavica i sada mi je zaista loše, tako je već danima. Obzirom da mi velnes nije kako treba, morala sam da stavim tonu mejk-apa, samo da se ne bi videle posledice bezuspešnog hilovanja. No, bitno je da sam dobila novi vonder-bra i da sam čula novu ziku od Gorilaz, tako da mi se baš i faka za sve njih.


I Sunce moje, de se barem ovde potrudi da mal’ koristiš i ono šift sa tastature. Sve si, draga moja prijateljice, u pravu, al’ daj i sama malo legitimiteta svojim tastaturnim ponašanjem.

[sunshine]

[Nimrodel]

[deedee]

[Nimrodel]

[Melijana]

Ljudi bi odmah prelazili na stvar sto i nije lose..

A sto se tice unakazavanja jezika zbog politickih (ne)pogodnosti ja totalno debilno.. Uniste svu lepotu u njemu..

[Urganda la Desconocida]

[Kornjacin Vrac]

i eto kako se na lep nacin upotrebljava jezik u pricaonici. pa kako vas nije sramota?

[Neosisani]

[Nimrodel]

Neosisani, Z sa crticom je starije od digitrona i računara – prvo je počelo podvlačenje Z da se u pisanoj formi ne bi mešalo sa grafemom za veliko L. No, danas ljudi misle da je Z sa crticom Ž. Zato i nije Željko, već Zeljko i nije se našao niko to da objasni onima koji su pravili naslovnicu za cd.

I još nešto – skraćeni oblik od „je li“ se ne piše kao jel’ već odvojeno - je l’. Sa tim se stalno srećemo na titlovima. U tu grupu grešaka možemo ubrojati i čuveni oblik predloško-padežne konstrukcije za instrumental lične zamenice prvog lica – sa mnom. U 90% slučajeva ćete naići da to u prevodu pišu spojeno.