Drekavac

[Voldemir Séretur]

Imao je obicaj kojem su se svi cudili - razuzdano bi se okretao, mlatarao rukama, jurcao zatvorenih ociju I poskakivao uz usklike, vise se zabavljajuci sam sa sobom nego sa drugom decom. Nekad,dok bi cuvao stado na ispasi bi toliko zbunio druge cobane, toliko da bi se prvo smejali, pa potom I uplasili njegovih osobenih pokreta. Onda, kad bi se umorio, pruzio bi se u hlad, cvrkucuci pogledom po krosnji, miran, najvise bi uzivao da mu ovce pridju, da cuje pucketanje njihovih zuba, ubrzano uzdisanje, da ga okruze, da ga se ne boje. Tad je on bio stena ili drvo, nepomican, bio bi priroda. I dok bi komsije pitale Milana sta mu je sa detetom,prepredajuci po dobrom starom obicaju traceve po selu, deda Radovan bi se samo nasmesio I mirno odgovarao kako ce mu unuk biti veliki covek, pisac mozda, u Beograd ce on njega, skole da uci. Narod ne bi smeo jos agilnom Radovanu da protivreci,ali moze se samo pomisliti kako su mu se podsmevali,pomalo ljubomorni-pa zar njegov mali je bolji od drugih…I on cuva ovce,kao I ostali,zar ne?
A Djuradj je uistinu bio po recima I najzajedljivijih divno dete-uvek spreman da pomogne,uvek poslusan,lepo vaspitan I sto je Radovanu bilo najmilije pun nekog duha,koji je tako odudarao,tako zivahno se odupirao I ralu I stali I ugovorenom zivotu,prokletoj kazni seljakovoj.Posle,kad malo odraste,mozda ce I Djuradj shvatiti koliko mu je Milan povredio dusu kad se vratio iz grada,prerano I nerazumljivo povukao u selo,one avlije iz kojih je sam deda svojim znojem I primerom ga terao.
Ima sest godina.Misli su mu neuhvatljive,tanane,leprsaju I nestaju u momentu,sa daskom vetra,kao zreo maslacak.Ne voli da cuva ovce sa drugom decom,vec kad se zavuce u gradinu,nadje neku stamenu bukvu,zavali u njen hlad I sam masta,gadja vrapce kamencicima Ili skuplja pecurke oko pospanih panjeva.Omorina,neko vreme se sprema,tako tata uvek kaze kad je previse vruce,kad se muve u vazduhu lepe za obraze,a psi nemo uvlace ispruzene jezike.Nebo je plavo platno,jarka pozadina koja se pomalja kroz sitne otvore krosnje.Najvise voli ovaj hrast-deda mu je pricao jednom da su se ispod njega sastajali hajduci,a posle tih vremena devojke se skupljale na prela.Svaki put deda mu je pricao nove dogodovstine,obracajuci mu se kao prema odraslom,sto je posebno voleo.I ako je mnogo ljudi izbegavalo dedine pripovedi,jer pune behu pojedinosti I novih prisecanja usred price,odugovlaceci glavni tok,zaboravljajuci poentu I iznova se prisecajuci,onako kako stari ljudi pricaju,on je bas to obozavao.Osetio bi dedin zar kad bi rukom polako milovao izboranu koru hrasta,dok mu glas podrhtava.Mnogo kasnije shvatio je da je to zal,koji ljudi kriju duboko u zenicama,zakljucan od drugih,od sramote,kao slabost,zal za proslim vremenom.On nije imao proslo vreme,te tad to nije razumeo,ali znao je da su dedine price vaznije,ma koliko zvucale usputne,od svih drugih saveta I lekcija njegove rodbine.
Tata mu je rekao da donese vode sa starog bunara I proveri da li nov djeram radi.Mrzi da napusta ovce-neki trnci se podvuku kad pomisli da mogu da mu pobegnu.A ova vrucina…Mada,ako prodje pored plota Ignjatijevica luga,mozda vidi Nadju.Nadja je lepa.Nadja ima oci boje meda.Mirise lepo.Nadja,kakvo je to ime? Svako ime ima neku boju,miris,oblik.Nadja….stani,na sta pomisli?Na dunje,na miris starog ormana punog semenja koje se susi?Na cilime?Ma,ona je smesna.Kako mu je uplasila Rodju kad je vijao komsijskog macka!Uh,kad nije skocio tad na nju!Macak taman ostao u cosku,Rodja laje,prvi put ga vidi takvog I ona uze kamen,gadja njegovog psa I dade priliku da se ovaj zbuni a macak smugne uz gredu,na senjak.Joj ta mala….e nece ici tim putem,nece je pogledati,nece!Ako predje one njive,pa kroz kukurzno polje,cicinom avlijom,stice pre- razmisljao bi dok se kosulja sve vise lepila za plecke.Krenuo je pored Ignjatijevica kolebe.
Skupljao je kamencice usput,da ubaci koji u bunar,voli da slusa kako se razbija tiha tmina usamljenog bunara.On je bio na drugom pasnjaku,nesto dalje od parcele sa koje je krenuo,zemljanim putem do cika Misinog luga,pa levo,kroz sumski put sa travom koja je bila na mestima visoka kao I on sam,pa onda izbija na cistinu,zavrce desno I onda ce mozda morati da prolazi pored kolibe starog Avrama a slobodnom rukom da mase debelim stapom da otera besne kerove koji stalno tuda se motaju.
Bunar je bio iskopan ispred drvoreda mladih borova iza kojeg se nalazila njegova kolibica,video mu se djeram kako ponire iznad krosnja mladih sljiva.I dalje je vruce,nepodnosljivo dune pakleni povetarac koji susi oci,tako da ima osecaj da mu kapci struzu povrsinu oka.Gvozdena kanta za mleko sa olabavljenim poklopcom tandrce duz celog puta ,dobro mu je posluzila da otera one kerove sto nemaju pametnija posla nego da ga teraju ali sad je razmisljao kako ce se sa punom vratiti,cime ce ih oterati.Kako se priblizavao,beli kamen objasanim delovima bi igrao pod zamirujucim hladom,glava mu teska kao I kanta u desnoj ruci, prebaci je tek u jednu tek u drugu ruku.Nesto se cuje! Kao neki uzdisaji,kao da vodenica lupa svojim kamenom,kao da sablasno kuca na vrata u ponoc.Pa kako sad da pridje,kako vodu da uzme,kako djeram da spusti,u bunaru je nesto,mora biti,cuje se nesto,siguran je.Da nije drekavac,da nije kakva zivuljka?Cuo je price o drekavcu-neki kazu da je to dete,vrag ga odneo seca se da bi rekli,koje cuju samo oni koje ce umreti skoro.Jauce nepodnosljivo u noci punog meseca,kmeci,kristi,doziva.Drekavac! Noge mu klecaju,pusti onu kantu,uze drvo.Mora prici,mora videti,kuda da trci?Da pobegne,sta ce recu ocu?Noga pred nogu,stiska stap u rukama,znoje mu se prsti,dah je tezi.A ako je nesto drugo?Iskoci,pojuri ga,vec je umoran,moze samo da se nada da nece ga primetiti.Krv pecka kao mraz,kao inje, u zilama.Izdize se na prste da proviri u bunar.Tama.Nista.Tisina.Baci koji kamencic dole,on pljusnu,nista ne iskoci.I dalje se cuje.U boricima je,nije u bunaru,gluperdo,pomisli.Sad smelije krenu ka tankom sumarku,sigurnije,srce mu prestade da tutnji,smiri se mislju da je umislio.Neko vrisnu!Odjuri iza bunara,leze,samo sto ne zaplace.Da me vidi otac sad? Skupi kolena ,glavu sroza medj njih I pokri usi.Opet vrisak.Zenski.Ma oticice I hvaliti se drugovima kako je video drekavca,kako da je porazio!Nije jednom to ucinio u mislima,toliko puta mahao bi stapom dok cuva ovce sanjareci ovakvu bitku.Covek I zver.Obican protiv magicnog.On protiv vriska.Onda se prenu-iza je njegova koliba,sta ako je neko tamo,ako je u problemu? Ustade,zadenu za pojas onu toljagu sto je vukeljao za sobom I ne ustuknu pred borovima koji vristahu.Korak po korak,ponavlja u sebi.Sumarak je bio prazan.Krenu dalje I vidi kako se nesto mrda na travi pored potoka.Sagnu se,sakri iza jednog izvaljenog bora.Deda? Sta to radis?-umalo mu se ne ote iz suvih usta.Znoj udri,noge drhte,nista mu nije jasno.Na dedu je navikao kako ne nosi leti bluzu otkrivajuci svoje misicavo telo I musku maljavost po grudima,ramenima ledjima.Samo sad I pantalone su mu bile smaknute,pomerao se cudno,ljuljao,kao da ga muce,dok nesto je jaukalo ispod njega.Da se ne rve sa necim? Da li sme da izadje,da vikne? Zar on ne treba da ide u varos danas,sta radi ovde?Da li mu je dobro,otac je pricao kako dedu cesto boli u prsima…Ovako oznojeno telo njegovog dede je ubrzano,pojacanim tempom se ugibalo nad zelenom travom,dok je zubor potoka zamro u sceni koju ne razume.Pomerio se u stranu,vidi jos neke noge,zenske,cini mu se! Anicino lice,njegove dojilje,komsinice,udovice pomolilo se ispod plecatih ledja,zgrceno.Dedine ruke,snazne,grube,tamne,pritiskale su bele Anicine grudi.Anica je I njemu davala,kad su sami,dok mu sedi u krilu,iako vise ne sisa,da pipa njene grudi.Nije znao da I deda to voli.
-Ah,Rajko,ah-zapomagala je Anica.Na to ne odgovori deda,samo je nastavio da je stiska celim telom,da je pipa,njegove noge bile su duboko medju njenim preponama.Gola su joj bedra,kosa se prostrla po travi,ne ispusta onaj grc u licu.Deda,sta to radis?-odzvanjalo je u mislima.Sta?Sta?Sta?-ritmicno,dok ju je davio pod njom.Pa ona ce svisnuti,deda je muci,sta mu je?Zar zenu,moj deda da obori,da muci,kao da mu je lose sta ucinila?Moj deda,Radovan,on….on….Prestani!-ovo poslednje ote mu se iz usta jace nego sto je bilo potrebno da ga primete.
Anka vrisnu,Radovan se okrete prema borovima a iznad njih je sledjen stajao,zureci,osudjujuci,buljeci hladno,njegov unuk.Navlacio je pantalone,pravio se da nista se nije desilo,nadajuci se da nije video previse.Mali decak,usud,greh,opomena.Unuk,osudjujuci.Unuk I mrznja.Pece ga taj pogled.
Poleteo je,izgreban sibljem iskocio iz sumarka,zgrabio onu gvozdenu kantu,pojurio,uplakan.Cuo je kako ga deda doziva iza,daleko.Nije se osvrcao.Ne sme.
Pojurio je pored Ignjatijevica grede,Nadja je stajala tu.Nije stao,samo trci,vetar ce mu osusiti suze.Jedan ovan iz njenog stada pojuri za njim.
-Djuradje,pazi!-vrisnu rumeno lice,dunja,ormar,cilim,smesna devojka,vrisnu ta daleka prilika.
Ma koliko trcao taj ovan nije se predavao,nekad bi uistinu zastao,ali tad bi se podigao na svoje zadnje noge I izvrnuo gornju usnu pokazujuci zube I ponovo se dao u kas.Poceo je da vristi,doziva u pomoc,samo nekoliko koraka iza njega odzvanjala su zlocudno kopita razjarenog belog ovnica.I preskoci jedan plot,ali preskoci I on.Cuje Nadju.Trci vec cetristo metara sigurno.Kako je napustio njen pasnjak,ovan je zastao I vratio se stadu.On nije mario,nastavio je da trci,u mislima bljestale su demonske oci njegovog dede I zapomaganje jadne Anice.Vristao je od straha.Kad je stigao do hrasta,pao je na zemlju izgrebavsi laktove I gole vode zavalio se u prasnjavo tlo,iznemogao.Suze su tekle I on je jecao.Zeleo je da je video drekavca,bilo bi lakse.Nije znao sta zeli.

[The Forester]

[Voldemir Séretur]

xD....vazno je da sam nesto probudio u tebi...pa makar to bili bubrezi xD ....hajde,reci nest ovako,vezano za pricu,a?

[The Forester]

Pa bem li ga ne znam ni šta bih rekao, ako je ovo nadovezivanje na prethodnu priču onda bih već trebao da očekujem taj horor koji si najavio, mada ne vidim ništa stašno u tovarenju dojilje Ali ako si hteo da to prikažeš isključivo iz perspektive deteta onda je posao odrađen odlično, kao i opisi, kao i konstrukcija priče (ako zanemarimo frku sa pasusima).

[Voldemir Séretur]

Donekle je nadovezivanje,dobro si primetio.Hvala,jesam pokusao da prikazem iz perspektive deteta,a kakav horor iz ovoga moze proizaci.....posle ovoga,kakav god bio bi izazov....hm...nice

[TurtleEye]

A o kakvom hororu je reč? Izvini ja nisam ranije čitao ni jednu tvoju priču.
Meni se ova dopada pre svega zbog teme kojom se bavi (ne, ne mislim na pomenuto trpanje dojilje), jer traume iz detinjstva mogu biti lepa osnova za priču, u to sam se odavno uverio.
Uopšte ne sumnjam da si svaku rečenicu proverio i odmerio više puta, zato mi i tako fino zvuče dok ih čitam. Slažem se sa Foresterom za pasuse, ali to se lako da ispraviti. Po mogućstvu što pre, jer ovako sabijeno odbija ljude da tekstu posvete pažnju. Voleo bih zaista da se makar malo obistinila seoska priča o natprirodnim bićima (čitaj: drekavcu), pa makar i u vidu priviđenja koje dete ima onda kada se uplaši. Ovako nam je ostala samo dedina natprirodna kondicija... mada u selu se venčavaju vrlo mladi. Osim toga mnogo su nam draži detaljni opisi drugog učesnika u horizontalnoj radnji, mani njega.
Ko su ti bili uzori? Ako smem da pitam...

[Namo*Mandos]

Stvarno sredi te pasuse... cini se da prebrzo skaces s mesta na mesto - vise ne znam dal je na pasnjaku, pod bukvom, pored bunara, u kolibi ili u siblju.
Svidjaju mi se pojedini opisi oko cele te frke s klincem. Ima duha i mastovitosti. Imena likova su mogla biti malo promisljenija, mozda vise izvorna nego novokomponovana... a drekavac? Kapiram da je to ustvari sok detata koji je zatekao svog duboko postovanog deku In flagranti?
Interesantno objasnjenje ove nadprirodne pojave u nasem narodu.

[Voldemir Séretur]

O hvala TurtleEye....Procitaj prethodnu pricu koja se zove Vrisak....imas tu jos koju moju pricu,pa komentarisi ...u pravu si,drekavac je trebao da bude opisan ali sam ga ipak ostavio za neku kasnije pricu...Zanimljiva mi tematika srpskog drustva,ruralnog ili gradskog svejedno,pa sam poceo da eksperimentisem sa razlicitim tematikama...Inace za svoje pisanje ne prisvajam nijedan uzor,ali veliki sam ljubitelj nasih pisaca,prvenstveno Mese S.,Andrica naravno,i tako dalje...a od pesnika Jaksic,potom Rakic.....A od stranih pisaca lud sam za Tolkinom,Den Simons,nekoliko manje poznatih pisaca,pa cak i ruski klasici....pesnici...hm..rekao bih Pablo Neruda...to su samo ukratko nekoliko stvari koje volim da citam.Procitaj i ostale textove.

[Voldemir Séretur]

Izvinjenje,prica se zove Plac....ne znam ni kako mi se zovu price...bruka xD..a skacem prebrzo jer sam morao da sabijem pricu.....pusti,to ja tripujem cesto...

[GilGaladriel]

voli da slusa kako se razbija tiha tmina usamljenog bunara.

Jedino mi je ova tiha tmina usamljenog bunara parala ushi.
Isto koi za prethodnu prichu, pretera ga s pridevima.
Inache, super je. Atmosfera podsecja na leptiricu. Svidja mi se.

[Namo*Mandos]

Meni je imala vise smisla kad se zvala "Drekavac"...