Hazarski Recnik, M. Pavic

[Dain]

[GilGaladriel]

[Varda]

[Lekica]

Ne volim da citam Pavica.
A Hazarski recnik sam 3 puta probala da procitam, i uvek odustanem na istoj strani. I to je jedina knjiga koju nisam nikad dovrsila, nikad nisam ni bila blizu toga, a toliko sam zelela, i toliko sam sebe terala na to..ali dzaba..ne mogu.

[sinfe]

[Acko]

[Artemis Faul]

[uzurpator]

Izasla je skoro jedna zanimljiva knjiga pod naslovom "Unutrasnja strana postmoderne", cini mi se da je vredi prelistati...
Neko pomenu Koelja? Bas mi nije jasno kakve ta dva pisca imaju veze jedan sa drugim... Koeljo je pisac za siroke narodne mase, na liniji nekakve osiromasene i pomalo vulgarizovane mesavine Sent-Egziperija i npr Ricarda Baha... najbolja stvar u njegovim knjigama, iskreno, mislim da su ilustracije Moebiusove u jednom od izdanja Alhemicara!
S druge strane, a nije da branim Pavica, vec pokusavam da budem realan, gosn Milorad je ozbiljan pisac, profesor knjizevnosti i proucavalac stare srpske i ruske tradicije... i tu je stvarno mnogo uradio, "otkrio" je Gavrila Stefanovica-Venclovica npr, pisao sjajne pregleda barokne i predromanticarske knjizevnosti...
Na zalost, mislim da je 30 godina bavljenja 18 vekom kod Paivca prouzrokovalo da malo skrene... "Recnik" je, koliko znam, krenuo da pise jos na studijama (seminarski na temu Konstantina Filozofa bio je inicijalna kapisla)... i pisao i pisao i pisao on tu knjigu... pa nije ni cudo sto je vecina stvari koje je napisao posle nje sama auto-citatnost i auto-parafraziranje, vrtenje istih tematsko-motivskih sklopova itd...

[DevouredSoul]

Prochitala Hazarski rechnik (ja se izvinjavam shto offtopicharim PP ) i mnogo mi se dopao. Ok, to shto je u formi rechnika vishe-manje, ali isprepletanost dogadjaja i likova je sjajna. I pojedini citati, prosto da se najezhish.
Elem, koliko sam ja chula Hazari jesu postojali u to vreme ali ne znam nishta o njima (i bolje da ne se ne udubljujem sada...), koliko sam shvatila detalji su uglavnom pishcheva mashta, ne?
Simpatichno mi je kako se religije ponashaju jedna prema drugoj (dodushe nishta novo), ali mi se chini da zelena knjiga sadrzhi najvishe racia, ne?
Kapiram da ste prichali o svemu ovome, ali 5 strana je previshe

[BelGarion]

[Saerwante]

Ma, meni se čini da taj ženski primerak ustvari ne postoji, da je pisac to napisao u predgovoru (ili beše pogovoru?) samo da bi zainteresovao publiku, da kreneš da razmišljaš, raspituješ se...itd. Nisam nikad naletela na tu ''drugačiju'' knjigu i nešto ne verujem da bi pisao dve, slične ali ipak različite. Ne znam. Ako se neko stvarno sreo sa oba primerka, neka prijavi, volela bih da čujem da nisam u pravu.

A inače, knjigu sam prvi put probala da čitam sa nekih 12-13 godina; naravno da nisam uspela. Ali, pročitala sam je koju godinu kasnije i svidela mi se. Interesantan način za prenošenje priče čitaocu, više viđenja istog događaja, razne legende, isprepletane priče... Sviđa! Kasnije sam saznala da Pavić u suštini voli da piše na način koji se teško čita; nešto u obliku lavirinta, ukrštenih reči, šta li...

[Dain]

Hazari su jedno od bezbrojnih plemena koja su zhivela severno od Crnog Mora i oko Kaspijskog jezera. Kroz istoriju su tim prostorima zhivela mnoga opskurna plemena, od Skita, Sarmata, preko Avara, Kumana i Pechenega, poslednje od velikih stepskih plemena, Hazari su zanimljivi shto su zaista potpuno nestali iz istorijskih izvora u 9.veku. Pretpostavke su zaista da su nemachki Ashkenazi jevreji potomci tih Hazarskih plemena, ali nema jakih dokaza. Inache, Pavicj je notoran po tome shto izmishlja istoriju.

Shto se tiche Mushke i Zhenske knjige, kolko se secjam jedina razlika je valjda jedna jedina stranica u knjizi princeze Ateh.

[Maglor the Minstrel]

Ne stranica vec recenica.

[DevouredSoul]

Ja sam chitala mushko [normalno ((: ], ali videla sam u knjizhari u kojoj sam radila i androgeno izdanje. Shta s tim?

[hermes001]

Nekada su mi se svidjala njegova dela. Ali sada su ostala samo bledunjava sećanja na neke snobističke igrarije rečima u svilenim rukavicama i čini mi se da me nikada više neće privući. Da bi mene sada neko delo očaralo treba da bude od krvi ii mesa, tj. puno emocija i ljudskosti, i nečega što čovek može da ponese sa sobom.