Slovenska mitologija

od **de Hammo** u Pet Maj 02, 2003 12:36 pm

E, da. Ako je igde pravoslavlje pokazalo levantinsku prilagodljivost, to je u adoptiranju starih kultova i običaja, i u tome se približilo katoličanstvu. Mislim, napraviti od kulta Svetog Save zaštitnika stada i vukova (!) i tako uvesti supstituciju za slovensko božanstvo koje je nekada određivalo koliko će ovaca vukovi da pojedu te godine je ravno katoličkim slikama Hrista blago kosih očiju kako se sa suncobranom šeta između rascvalih stabala trešnje ili možda meslinastoj boji kože Device iz Gvadalupe!! A ako malo promislite, pa vidite da se to dešava u XIII-XIV veku, kada se kult Svetog Save kao duhovnog Oca nacije/vere uvodi, jasno je da je tada staroslovenski kult još uvek snažan, da se stari Bogovi još poštuju, mada verovatno kradom, pošto se za njihovo istiskivanje koristi teška artiljerija: Arhanđeo Mihailo, Sveti Jovan, Sveti Ilija, Sveti Sava... Velika šteta je što pravoslavna crkva nije imala osećaj da sve to pozapisuje, kao što su to katolički monasi uradili u Irskoj, već je smao gazila i uništavala.
Sva ona stabla-zapisi, svi običaji o Božiću, slave, kumstva, kuvanje žita, sve to nema blage veze sa Svetim pismom, obe verzije. Ako mi neko nađe cerić za Badnjak u Palestini, a da pritom ne zađe u zabran neke botaničke bašte ili prirodnjački muzej, svaka mu čast. A još ako ume da objasni kakve veze Hrist ili Bog Otac Starog zaveta ima sa hrastovim drvetom, zvanično ga priznajem za Master of the Game.
A ako ste ikada slušali vračare, OBAVEZNO počinje imenom Božijim i Svetim Jovanom, tako da hristijanizuje jednu toliko očigledno magijsku, šamansku radnju.
E; a povodom popova, naročito zanimljivo izgleda litija za kišu, kad se krene pod punom ratnom opremom pa se radi neki dil sa Bogom edabi pustio malo kiše :-)

od **Bazdigooz** u Pet Maj 02, 2003 2:13 pm

До сада сам «мудро» и са дистанце пратио ваше разговоре без жеље и намере да се мешам пошто је цео разговор текао у једном изузетно лепом и паметном тону. Међутим, овај последњи пост који је поставио de Hammo али и онај претходни од black dwarfa натерао ме је да кажем неколико речи искључиво ЗБОГ ИСТИНЕ!!!

Прво: О старој српској религији као засебној религији тешко се може говорити због немогућности тачног временског и географског омеђавања и због феномена који су истовремено општи и заједнички и чине основу како наше тако и многих других религија на подручју Балкана (Грка, Бугара, Албанаца...), па и шире.
Друго: Протоком времена долазило је до различитих неповољних фактора који су утицали на међусобну асимилацију култура, било од староседелаца или досељеника, и међусобног преплитања и поистовећивања обреда, обичаја, предања, веровања и религија. Можда најлепши пример за ову трдњу представљају: ЗМАЈ, АЖДАЈА и АЛА. Многи од вас ова суштински три РАЗЛИЧИТА демона поистовећујете и сматрате да је то синоним једног те истог демона, а то је, морам рећи, апсолутно погрешно мишљење!
Треће: У циљу лакшег разумевања израза неповољни фактор, нужно је нагласити да је од времена досељавања јужнословенских народа на Балкан, па до данашњих дана, често долазило до различитих неповољних фактора који су утицали на међусобну испреплетаност култура и поистовећивања многобожачких религијских веровања, посебно Грчких и Германских.
Четврто: Стари словени су били НЕПИСМЕНИ. У време њиховог досељавања на Балканско полуострво припадали су паганизму, тако да о њиховој изворној религији није остао никакав писани споменик, а та празнина ни касније није надокнађена јер је многобоштво замењено хришћанством, а стара вера више никога нису интересовала, па је тако и остала незабележена.
Пето: Из науке и религије знамо да свако божанство има своју област, свој култ, и своје легенде. Ни богови из старог српског паганизма нису били изузетак. Шта се, међутим, десило са свим тим када су Срби напустили паганизам и приступили хришћанству? Одговор је једноставан. Паганизам је продужио да живи само што је добио хришћанску интерпретацију и обележја везана за друге личности. На прво место долази наш највећи светац – свети Сава, као што је лепо приметио de Hammo. Међутим, о овоме ћу много више говорити на једном другом месту (погледајте задњи пасус)!
ЗАКЉУЧАК: «Затирању» српске митологије није кумовала Црква (као што тврди de Hammo) која се једино трудила да дискредитује врховног бога и да га анатемише и да му припише сва зла својства (смрт, болест итс.), док јој други богови (или демони) нису сметали него их је свесно или несвесно потпомагала, па чак и чинила обреде у циљу њиховог истеривања (прогон вампира, прописи против куге, болести уопште итд.).
Највећи национални бог Словена првобитно је имао вучји облик и то вучје божанство је у ствари старинско српско (можда и општесловенско) божанство доњег света. Он је био највећи «вукодлак», а вампир је само умањена копија некадашњег примитивног врховног бога. О том богу постоји још један детаљ. Тај бог је био хром у једну ногу, а та хромост се редовно наглашава не само у српској него и у бугарској и руској традицији. Шта је даље важно – наш најпознатији демон се зове ХРОМИ ДАБА – како је у предањима лепо сачувано и ИМЕ и главна ТЕЛЕСНА особина некадашњег ДАБОГА!!! Слично је и код Немаца и Француза: то је der hinkende Teufel (хроми ђаво), а подсећам да је Водан био у једно око слеп, а Тир сакат у једну руку, значи да телесни недостаци богова нису српска «специјалност».
[b]de Hammo рече: «Jedini tragovi se mogu naći u narodnim verovanjima i mitovima, pričama i legendama, kao i u dobroj meri u savremenim crkvenim običajima, te je stoga veoma značajna uloga etnologa i analitičara religije.
Са овом тврдњом се у већем делу апсолутно слажем, што насупрот томе значи да black dwarf мало греши. Обичаји су заправо религијски остаци старинског култа јавног и приватног, и с обзиром на чињеницу да се обичаји уопште, а овакви нарочито, тешко и нерадо мењају, могу се сматрати као поуздан извор за познавање и реконструкцију српских религијских старина. Ипак, укорењени обичаји и паганско веровање нису се могли променити ни лако ни брзо, па нам је захваљујући томе преостало много изворних религијских обичаја и радњи или веровања.

Извињавам се на овом посту јер ми није била намера да «делим лекције», хтео сам само да укажем на извесне грешке, а истовремено да «убацим ЕПП» и да вас позовем да прочитате научно признате детаље о српској митологији на форуму СРПСКИ ФРП / ИСТОРИЈА.

od **GilGaladriel** u Sub Maj 03, 2003 3:52 am

od **black dwarf** u Sub Maj 03, 2003 7:58 am

od **GilGaladriel** u Sub Maj 03, 2003 11:29 pm

od **de Hammo** u Ned Maj 04, 2003 3:51 am

od **GilGaladriel** u Pon Maj 05, 2003 12:52 am

od **black dwarf** u Pon Maj 05, 2003 8:32 am

od **Maidros Visoki** u Pon Maj 05, 2003 9:59 pm

od **GilGaladriel** u Pon Maj 05, 2003 10:11 pm

od **de Hammo** u Uto Maj 06, 2003 3:50 am

od **Maidros Visoki** u Uto Maj 06, 2003 9:55 pm

Ovako ljudi zasto meni svalite isroiske probleme.Cuti some svojevoljno ih objasnjavas.Varjazi su istocni Vikinzi.Vizantici ih zovu Rusima.Odatle nASoj braci to ime.Ale azdaje i slicne spododobe imaju u osnovi rudarski narodi.Razumljivo i zasto.Nadju gospoda diplodokusa i daju mu da bljuje vatru.

od **Darth SvaroG** u Sre Maj 07, 2003 8:30 pm

od **Darth SvaroG** u Sre Maj 07, 2003 8:31 pm

od **Maidros Visoki** u Sre Maj 07, 2003 9:22 pm

Slovenska mitologija

Ko je OnLine