Oluja

[Drakus]

Шетао је брдом изнад села, посматрајући околину. Чинило се да у даљини има неких олујних облака, али није било извесно хоће ли се појавити и изнад овог места. Већ неколико година је стално путовао, задржавајући се у местима не више од три недеље. Ипак, за све то време није разумео зашто су људи поред свих добрих и благонаклоних змајева, који су живели са њима од давнина, морали да измисле и разне аждаје и але које су их мучиле непогодама и разним наметима.
Наишао је на један пропланак и спазио пањ преостао од неког огромног дрвета. Сео је на њега, укрштајући ноге испод себе и оставивши штап преко њих. Штап је била једна од неколико ствари које је нашао на својим путовањима. Требало би да омогућава змајевитим људима разговор са природом. Затворио је очи и усредсредио се на штап. Требало му је дуго, али је на крају ипак успео да се повеже са једном веверицом из шуме. Прво је била престрашена, а када се представио, чинило се да јој јако годи овај разговор. Присетио се шта му је одавно рекао отац у вези са односом природе и змајева и како је природа увек радосна да види змаја који би је штитио од ала и града.
Ускоро се у ову везу умешало и неколико дрвета из шуме која су пренела да њихови рођаци из даљине кажу како их удара град и ломи им гране. У једном тренутку му се уму појавила слика неколико телеса која путују кроз облаке. Видео је најмање две аждаје и уплашио се. Још увек се није опоравио од претходног сукоба, а никада до сад није имао два противника. Ипак, древна је обавеза змајева да чувају село у коме се нађу од сваке врсте непогода, без обзира на цену. Успавао је самог себе, јер је само у таквом облику могао да се бори са њима.
Било му је необично како се нека осећања мењају када се претвори у змаја. Као човек, плашио се огромних змија са којима ће се суочити, а као змај је само осећао презир према изопаченој слици своје врсте и ишчекивао је тренутак у коме ће се упустити у борбу са њима.
Пошто је потпуно прекинуо везу са физичким телом, пошао је према градоносним облацима, призивајући ветрове да се удруже са њим против аждаја. На самој ивици села је наишао на први облак. Већ је почео први напад и град је немилосрдно уништавао стабљике пшенице и кукуруза. Обрушио се и раширио крила тако да се исправио одмах изнад стабљика. Ватром је топио град, претварао га у пару. Касније ће ту пару искористити да изазове кишу која је овом крају била преко неопходна. Замахнуо је крилима и пошао навише, крећући се ка самој средини облака. Тек што је ушао у њега и почео ригати ватру како би се облак распршио, дуги зуби су му се зарили у ногу и повукли га навише.
У облаку није јасно видео свог противника, али му се чинило да је већи него оне аждаје које је видео. Изашавши из облака створење га је бацило ка падини оног брда. Повратио је контролу и погледао против чега се бори. Први пут је као змај осетио страх. Пред њим је стајало огромно змијолико тело са паром великих крила и репом који се пружао тик до кровова кућа из села. Никада се није сусрео са алом. Неколико пута је видео једну у даљини, и слушао је приче сељака и неколицине змајевитих које је упознао током путовања. Ништа што је чуо или видео није ни изблиза одговарало створењу које га је гледало.
Са дугих зуба је још капала његова крв. Креста на глави је била боје плавог леда и чинило се као да је од њега и начињена. Очи су јој биле боје усирене крви и чинило се као да га уопште не виде. Знао ја да са њом не може да се бори. Сада је видео и оне две аждаје, предводиле су облаке који су уништавали село. Мислећи да га ала не види, пошао је ка аждајама. Утом се обрушила на њега. Оборила га је на литицу. Покушавао је да побегне, да се измигољи, али га је њена телесина приковала за земљу. Угризла га је за основу крила, ломећи носећу кост. Бол је био јак толико да се умало онесвестио. Када је пошла за друго крило, успео је да ухвати њен врат између чељусти.
Бесан због онога што му је урадила ригао је ватру, али није је чак ни опрљио. Уместо тога, обухватила му је врат и главу репом и почела да га дави. Замахнула је крилима једном, одигла се од земље и даље га држећи тако. Када се подигла довољно једним оштрим покретом репа га је треснула о земљу. Осећао је како му кости пуцају од ударца. Спустила се поред њега и главом кренула ка његовом врату. Раширила је чељусти и спустила их преко његових артерија и вена.
Помирио се са смрћу и затворио очи. Није било ничега што је онако сломљен могао да уради. У следећем тренутку је сенка која се надвијала над њим нестала. Отворио је очи и потражио алу погледом. Лежала је на земљи прикована од стране огромног змаја. Са гађењем на лицу и презиром у очима, зарио је канџе у њен трбух и повукао од ребара наниже, пресекавши читаву унутрицу. Одскочио је од леша истог трена, а крв која је шикнула је остављала трагове мртве траве где год би пала.
Са још једним змајем који се појавио је растерао аждаје. Онда се вратио до изломљеног змајевитог. Други је отишао негде изнад и вратио се брзо, носећи људско тело у канџама. Спустио га је поред змаја на земљи. Огромни змај је додирнуо чело змајевитог на земљи и људског тела. На земљи је остало само једно тело. Оба змаја су сада преузела свој људски облик. Старији човек, огромни змај, рекао је млађем да направи носила. Онда је клекао поред змајевитог и проговорио за себе:
„Имао си среће да смо ову дружину спазили раније, змајевити. Ниједан од твојих није способан да се носи са алом“. Млађи се вратио и заједно су однели змајевитог у село.

[Storm leader]

cool. Mešavina kineskih verovanja o Zmajevima i slovenskih mitova o nemuštom jeziku, do sada ni kod nas ni kod stranaca nisam imao priliku da pročitam ovako nešto.Sviđa mi se puno. Jedino imam zamrku što si upao nekako na sred radnje, ništa mi nije jasno ko je ko. Možda si trebao da napraviš mali uvod?

[Drakus]

Nema toliko istočnih verovanja. Najviše su slovenska. Ako misliš na ovaj deo sa blagonaklonim zmajevima, to su srpska verovanja. I jedinstvena u Evropi.

Što se upadanja u sred radnje tiče, morao sam. Ovo je za konkurs i imao sam ograničenje od dve strane. Pošto uskoro pišem za još jedan, možda malo pojasnim stvari.

Hvala

[Storm leader]

Da to o blagonaklonim zmajevima smo verovatno preuzeli nekada davno od kineza, jer su azijske zemlje naročito Kina poznate po tim verovanjima o blagonaklonim zmajevima, takođe oni imaju jedan pogled na zmajeve kao zveri koje su ustanju da upravljaju vremenskim prilikama, zbog toga me je podsetio tvoj tekst na njihovu mitologiju. Na žalost sa slovenskom nisam tako dobro upoznat, zbog čega sam odustao od Apokalitične High Fantasy priče smeštene u Srbiju.
Konkurs????? Pa daj još informacija čoveče, i ja bi da učestvujem ako mogu xD

[Drakus]

Hteo sam da ti javim, ali si mator. U pitanju je konkurs Filip Francuski koji organizuje Karlovačka gimnazija. Nažalost, samo srednjoškolci učestvuju...

Oko preuzimanja mitova, može biti, ali nije nužno. Slovenska mitologija obiluje čudnim pojavama uopšte. Ipak, postoje dokazi da smo ovo dovukli nekako od Arapa.

Uskoro dobijete prvo novonapisano poglavlje, Tu bude i japanskih vrovanja

[dkdnt]

Jbt. Taj progresiv metal je trebalo zatucati pre nego sto se pojavio. Upropastio je generacije potencijalnih masnih metalaca pretvorivši ih u emotivne pseudo filozofske pičkice

[Drakus]

Ovo je zapravo simfonijski power. Ali to nije tema. Reci ti meni šta misliš o priči.

[Storm leader]

a trebalo je da skontam da je tako nešto u pitanju, čudno da gimnazija poput karlovačke traži priče epske fantastike , mada nakon pljuvanja koje sam doživeo na sagiti, trebaće mi par dana da se sakupim i počnem da pišem dalje, a o tome da se usudim na neki konkurs da se prijavim ne želim ni da razmišljam

[Drakus]

Ynam privatno lika sa Sagite, nisam bio tam nijednom. Koliko sam čuo, nisu ništa bolji od nas.

Karlovačka ovo radi u saradnji sa fondom Filip Francuski. On je bio njihov učenik, i ovo mu je bio omiljeni žanr.

[Perin]

[Drakus]

Nisam mislio na pisanje, Perine, mislio sam na komentare koji kod nekih nimalo ne zaostaju za onima na Sagiti, na primer kuferovim. Što se pisanja tiče, ne sumnjma da ste daleko bolji.
Ali, prepravio sam priču, okačena na Sagiti, voleo bih da mi kažeš šta misliš.

[Perin]

Nisam ja dete ZS-a; ta ovde sam bio član pre nego na ZS. I na njenim radionicama ne učestvujem. Ustvari, lažem: učestvovao sam u prvoj....i bio drugi, odmah posle Bobana...ako je sudeći po glasovima (i naravno, glasao sam za sebe!)

Komentari...trenutno se zanimam novim hard diskom, ali na prvi pogled, onako, bolje je. E sad, to bolje ne znači da je dobro. Opet su ti rogobatne rečenice, uvod, tj. prvi pasus si popravio ali ostalo nisi toliko. Skalopov poslednji komentar govori o tome da ne ide DRVETA nego DRVEĆA. Znam da je bezze što je to tako izneto, ali moraš da misliš na PISANJE prvenstveno, a ne na ideju. Ako savladaš veštinu krojenja dobrih i ispeglanih rečenica, svaku ideju ćeš moći razraditi.

Nemoj misliti da je i meni bilo lako; ja nisam postovao priče na net, jer sam slab na kritike. Jedina priča na netu što mi stoji je upravo ta sa ZS radionice. I mene je mentor 'pljuvao' (teška reč, ali hajde) pa i gore nego tebe ljudi na ZS. Opušteno i uvek prihvati dobar savet. Dakle, pročitaj naglas priču kad je završiš. Potom, znam da je to bezze, ali gramatiku isto tako možeš vežbati u internet postovima: paziš gde ide zarez, tačka, veliko slovo, koju reč da iskoristiš....

Peglanje priča je zahtevan posao. Suzdrži se opisnih prideva, predloga, i ostalog - kaži što više sa manje reči i postaćeš pravi maher. Misli na uvod, zaplet i kraj. Ne kažem da moraš priču osmisliti u glavi (ja nikad ne znam šta ću napisati, pa uvek imam problem sa uvodom, zapletom, krajem) ali neku generalnu fabulu sklopi u glavi pre nego što počneš pisati, biće ti lakše.

Dakle, suma sumarum: pročitaj ponovo storiju, izdvoji rečenice koje smatraš da su rogobatne i menjaj ih. Ili izbaci. Takođe, dobra vežba bi bila da u priči, čisto iz fazona, izbaciš SVE OPISNE PRIDEVE. Kad to uradiš, pročitaj storiju ponovo; primetićeš da priča posve funkcioniše i bez njih.

[Drakus]

Znam da jesi. Još uvek negde imam Princa Krvi (nepročitanog) kog si mi ti poslao. Nisam mislio ništa loše u komentaru za Sagitu, zaista.

Za drveta. Postojeći oblik u sprskom jeziku, a ne može se reći nekoliko drveća.

Ovo sa fabulom mi jeste malo problem, pošto mi ideja ponekad malo zastrani, pokušaću sledeći put.

Ovo sa opisnima ću pokušati koliko sutra

Hvala ti.

[Perin]