GOSPODAR ELEMENATA

[Drakus]

Mislim da nemam pojam ko je to... Pretpostaviću da je neko ko je kasnije značajniji lik

[Storm leader]

DAnela je jedna od sestara koje su pomogle da se svrgne Sijuan tako što je dovela vojnike pod izgovorom da su zidari.


Evo još jedno poglavlje

Gospa Damiana


„Ostalo je svega tri dana do festivala momče,nadam se da će sve biti prebačeno do tada na livadu,ne bih voleo da ljudi ostanu bez pića zbog tvoje nemarnosti.“Po ko zna koji put istrpeo je pridike Gazda Sima.Debeli čovečuljak je davao sebi za pravo mnogo toga,a među njima je bilo i to da opominje njega ili Kirila kada god mu se za to ukaže prilika.Ono malo snežno bele kose što mu je ostalo na glavi je bilo mokro kao da je zamočio glavu u bure sa vodom.Njegove crne,blago zakošene oči su ga odmeravale sumnjivo,na šta se već navikao.Sim Borit je svakog posmatrao ispod oka kao da očekuje da će neko pokušati da ga pokrade,a da on to ne primeti.Najbogatiji čovek u selu a verovatno i u okolini.Zbog svojih dobrih konja koje je uzgajao postao je poznat i u Portumu,gde je neretko boravio poslom.Nije imao nikoga ko bi nasledio njegovo bogatstvo,uvek je govorio da nema vremena za ženu ili decu većinu novca je trošio po hramovima počevši od seoskog pa do onih u Portumu.Glavni razlog zbog čega je sveštenik tako lagodno živeo je bio upravo Gazda Sim.Nesrećna budala je verovala da će mu bogovi podariti duži život ako vide da je darežljiv prema njihovim sveštenicima.
„Sve će biti spremno do početka festivala“,rekao je trudeći se da ne proreži zadnje reči.
Sim ga je pogledao ispod oka a zatim odmarširao u pravcu gostionice.Žalio ga je unapred,majka je ovih dana bila prezauzeta da bi se bavila njegovim zanovetanjem.
Vratio se istovaranju bačvi sa vinom i pivom.Radio je sam ikao mu je Logan nekolikoputa nudi da mu pomogne.Trebala mu je tišina,da razmisli o snovima koji su ga mučili još od vremena kada je ugledao onog stranca.Sećanje na taj događaj mu je bilo živo,kao da se desilo juče,a ne skoro nedelju dana ranije.Razgovori sa Loganom ili Nikolom nisu doveli do nikakvog rešenja,samo su ostajali sa još više pitanja nego na početku.Što je još bilo gore,gubio je kontrolu nad Silom Elemenata,iako nije znao zbog čega.Pre dva jutra se probudi u šumi ispod starog četinara,a nije znao kako je dospeo tamo,ma koliko se trudio da se seti.Jutros je izvalio vrata iz šarki,kada je krenuo da ih otvori,a tren potom je primetio da su mu prsti leve ruke poprimili drvenu nijansu i blago se izdužili.Kada je trgao ruku sa vrata,prsti su mu se vratili u normalu.Još nije stigao da razgovara o tome sa Loganom ili Nikolom,ali je nekako imao osećaj da se njima ne dešava ništa slično.Svetlost dala da Logan ne izgubi kontrolu,sa njegovim neobičnim sposobnostima,lako je mogao da razori pola sela u treptaju oka.
Još se sećao onog dana kada im je Logan pokazao šta ume.Bili su tek nešto više od dečaka,godinu pre toga su jedan drugome otkrili da nisu isti kao drugi dečaci u selu.Nikola im je odmah nakon toga pokazao svoje umeće sa vatrom,on je odbijao duže vrme da im otkrije bilo šta,nije mu se uopšte sviđalo što Nikola i Logan znaju za njegovu tajnu,ali oni su mu bili najbolji drugovi.Nakon dužeg oklevanja,na kraju je popustio i priznao im da mu njegove sposobnosti omogućavaju daleko veću snagu nego što priliči nekome njegovih godina.Logan je punih godinu dana odbijao da otkrije kakve su njegove sposbnosti,uprkos Nikolinom stalnom izazivanju i čikanju.Jednog dana su bili na livadi kada je Nikolino detinjasto začikavanje prevršilo granicu.Pogodio je Logana u leđa malom vatrenom loptom,ne dovoljno velikom da izazove naku ozbiljniju štetu,ali dovoljno da mu oprlji najbolji kaput koji je dobio od njegove majke kao dar na dan Aelmonovog rođenja.
Njegov bes je bio nešto čega se nerado sećao i danas.Tokovi koji su potekli iz njega u tom trenutku su bili nešto što on ni danas nije umeo da koristi.Nebo se u trenutku naoblačilo a vetra se podigao kao u vreme zimskih mećava.Munje su kolale nebom a jedna je udarila u stari hrast i izvalila ga iz korena.Vazduh je postao čvrst oko Nikole kada ga je odigao deset stopa iznad tla.Na kraju je morao da nokautira Logana da bi ovaj prekinuo tokove.Nikola je završio sa polomljenim rebrom i nogom ali je bar ostao živ a selo ne ozleđeno.Oluja koju je Logan prizvao kao da se hranila njegovim besom jer je krenula da se širi ka selu.
Stresao se zbog crnih misli i nastavio da radi,nije želeo da natovari Gazda Sima sebi na grbaču ponovo.
Vratio se u podrum i nastavio da bira među bačvama.Nije bilo razloga da najbolji brendi i vino budu popijeni za festival,ma koliko se Gazda Sim nadao tome.Prihvatio se jednog oveceg bureta vina i poneo ga ka taljigama.Sunce je već prošlo pola puta preko nebaa bilo je još toga da se uradi.Obećao je Mudroj da će pomoći oko zadnjih lomača koje su odavno trebale da budu postavljene ali je zbog Seta Eranjina sve kasnilo.On je bio šumar iz susednog sela,ali je očigledno bio i pijanica,koja nije redovno kontrolisala svoje šegrte.Momci su bili spori,a Nikolin otac nije mogao da stigne sve sam.Sudeći po mudrinom raspoloženju,Set neće proći dobro kada uspe da ga nađe.A ni njegova Mudra.
Iako već nekoliko godina nije pokušavala da ga natera da radi po njenome nije sumnjao da bi osetio njeno nezadovoljstvo da je odbio.Krajem oka je primetio Emu,kako stoji na ulazu u dvorište.Posmatrala ga je,mada to ne bi radila da je znala da ju je primetio.Njena riđa kosa se presijavala na jutarnjem suncu.Uvek spremna na osmeh,Ema je bila prva devojka koju je zaista voleo,a verovatno i jedina,jer ju je i dalje voleo ali ne sa takvom žestinom kao pre nekoliko godina.Njegova majka je znala to,zbog toga je Ema pre skoro godinu dana naprasno počela da radi u Gostionici.Majčin izgovor je bio da ona više nije tako mlada kao nekada i da joj treba pomoć iako on nikada nije primetio da je za trunku sporija u obavljanju dužnosti ppo gostionici nego ranije.Ema je tu bila da ga zadrži,on je to znao još prvog dana,ali je isto tako znao da ni taj pokušaj neće uroditi plodom.
Kada je utovario jednu od poslednjih bačvi,dopustio je sebi malu pauzu,dovoljnu da pozdravi Emu.Kada joj je prišao,nesvesno je poravnala svoju belu kecelju i nasmešila mu se.
Uzvratio joj je osmeh.
„Jutros te nisam videla“,rekla je ne skidajući osmeh sa lica.
Ema je uvek bila prva koja je ustajala,dočekivala je majku i njega sa gostionicom otvorenom,a nekada i sa par ljudi koji su sedeli za stolovima.Vodila ju je jednako dobro kao što je to i majka radila.
„Ustao sam rano,da bi završio sa buradima ranije.Mudra mi je tražila pomoć.“
Sela je na klupu,poravnavajući suknje.Seo je pored nje,iako ni sam nije znao zašto.Bilo je još par bačvi koje se neće izneti same.
„Žetveni festival će ove godine da bude veličanstven.Čula sam da je trgovac doneo noćne cvetove za festival.“
Klimnuo je glavom da joj pokaže da se slaže.Noćni cvetovi su bili izuzetna retkost i veliki povod za priču.Video ih je svega jednom,kada je bio dete,nakon rata,kada su se preživeli vratili u selo i još ga je pamtio.
Ema je zurila u njega,mislila je da je ne gleda.Znao je šta je čekala.
„Da li imaš nekoga s kime ćeš plesati prvi ples na festivalu.Nadam se da nemaš“,nastavio je,pre nego što je stigla išta da mu odgovori,
„jer sam se nadao da ćeš plesati samnom.“
Oči su joj se raširile u neverici a zatim joj je osmeh,najlepši koji je ikada video zamenio nevericu na licu.
„Biće mi zadovoljstvo rekla je i poljubila ga u obraz,pre nego što je ustala i krenula ka gostionici.Umesto da krene da radi nastavio je da sedi na klupi zamišljen.Preispitivao je svoju odluku da ode odmah nakon festivala.Možda bi bilo bolje da ostane još malo,da pomogne majci sa gostionicom,da se postara da će moći bez njega.Odmahnuo je glavom i ustao.Znao je da su to sve izgovori,ako ostane još malo,kada bude trebalo da krene naći će novi izgovor da ostane,a na kraju će dopustiti majci da mu nađe ženu,što će najverovatnije biti Ema i da mu prepusti vođenje gostionice dok ona pazi na unučiće.Zavaravaće samog sebe da mu je dobro.Nije mogao to da uradi,naročito sada kada je počeo da gubi kontrolu nad Silom Elemenata.Mogao bi nekoga da povredi,ili još gore da završi obešen na seoskom trgu kada sveštenik sazna šta je on.Ovaj put Starešina neće moći da ga spreči,stekao je dosta uticaja mešu ljudima u selu i oni će ga podržati ako odluči da ga obesi.Nije se bojao smrti,ali se bojao šta će se desiti sa majkom i Emom.ostaće bez ičega.Šta bi bilo sa Loganom i Nikolom,sveštenik bi brzo saznao šta su oni.Logan bi možda dobrovoljno otišao na vešala ali ne i Nikola.Iako nije bio moćan kao Logan,opet su njegove sposobnosti bile zastrašujeće.Lako bi mogao da spali pola sela i pobije sve one koji pokušaku da ga uhvate.Nije smeo da dopusti da se to desi zbog njega.Znao je šta treba da uradi i to će uraditi.Ples sa Emom je bio poslednji poklon koji će joj dati pre nego što ode.Poslednji trenutak nežnosti.
Čuo je topot kopita pre nego što je video konje.Dolazio je iz pravca Portumskog puta.Oblak prašine se podizao za konjanicima,što ga je navelo da bliže posmatra.Na kraju su se iz prašine pomolili oblici.Vojnici,oko dvadeset njih je jahalo u kružnom rasporedu štiteći jahača u središtu kojeg nije uspeo da vidi.Sunce se odbijalo od uglačane kacige zvonastog izgleda sa izvijenim vrhovima sa strane.Približavali su se velikom brzinom ,pa je uskoro raspoznao plave plaštove koji su se vijorili na vetru.Napustio je zadnje dvorište i krenuo ka spoljašnjem dvorištu da javi majci za dolazak stranaca i dočeka ih.
Ujurio je u gostionicu kao da mu je sam mračni za petama,što je dovelo do toga da Ema prestrašeno cikne.Nije imao vremena da joj objašnjava.
„Nađi majku,javi joj da će mo imati goste iz Orijana.Oči su joj se raširile u iznenađenju,zaustila je da nešto progovori ali joj nije dozvolio,što je dovelo do toga da joj se lice smrači.
„Samo učini to što sam te zamolio,sve ću ti objasniti kasnije.“Klimnula je glavom i nestala u kuhinji,a on je izjurio napolje da dočeka vojnike.Čim je ugledao kacige,po obliku je znao odakle su jahači,jednom je u Portumu video vojnike iz Orijana,a plavi ogrtači su značili nekoga važnog,jer su samo vojnici plemića nosili obojene ogrtače.To mu je rekao vojnik kojeg je tog dana upoznao.
Prvi vojnici su već ujahivali u dvorište kada je on izašao.Predvodio ih je visoki muškarac kamenog lica.Konačno je uspeo da vidi ko je bio jahač koga su štitili nakon što je nekolicina vojnika razbila formaciju.Bila je to žena,ali joj nije video lice zbog duboke kapuljače koju je nosila.Naklonio se muškarcu.
„Dobrodošli plemeniti gazda u Srebrnog Jelena,kao vam mogu pomoći?“
Muškarac ga je okrznuo pogledom,a zatim se okrenuo ka ženi koja je još bila u sedlu.Ponudio joj je ruku,koju je ona prihvatila i graciozno sjahala.Skinula je kapuljaču,ispod koje se krilo više nego lepo lice.Smeđa kosa joj je slobodno padala niz leđa,ukrašena niskama bisera i dragog kamenja.Zelene oči su ga posmatrale sa neobičnom zainteresovanošću,dok je srcoliko lice samo doprinosilo njenoj lepoti.Bila je dovoljno visoka da može da ga gleda u oči,što je bilo retko među ženama.Bila je nešto starija od njega,ali te oči su izgledale kao da pripadaju daleko starijoj osobi.Kretala se uz blago šuštanje žute svilene haljine sa elegancijim koja je jasno govorila da pripada plemstvu.Njen ogrtač je isto kao kod vojnika na sebi imao izveženog crnog zmaja,iako nije znao koja je to kuća njeno držanje je sve govorilo.
U međuvremenu je i majka izašla i duboko se naklonila pred gospom,posvećujući malo pažnje vojnicima.Naklon je bio dublji od svega što je čak i plemić zasluživao,što ga je navelo da zbunjeno zuri u majčina leđa.
„Dobrodošli Gospodarice u moju skromnu gostionu,nadam se da mogu da vam pomognem.“
Žena je skrenula pogled sa njega i posvetila pažnju njegovoj majci.
„Zahvaljujem na dobrodošlici dobra Gazdarice,nadam se da imaš par soba za mene i moje vojnike.“Glas joj je bio melodičan i sa akcentom kakav nikad nije čuo zbog čega mu se činilo da brzo govori.
Majčine oči su se raširile a znao je i zbog čega.Skoro sve sobe u gostionici su bile pune.Možda će uspeti da nađe sobu za Gospu,ali će vojnici morati da spavaju u staji.
„Gospodarice,za vas ću naći sobu,ali vaši vojnici će morati da spavaju u staji.Gostionica je zbog festivala puna.“
„Vojnicima neće smetati da spavaju u staji,zar ne Kapetane Daniel?“,obratila se visokom čoveku koji je blago pognuo glavu. „Naravno da neće Gospo“,odvratio joj je kratko.
„Konjušari će se pobrinuti za tvog konja Gospo“,rekla joj je majka kada su vojnici poveli njenog pastuva ka staji.“
„Bez uvrede tvojim konjušarima Gazdarice,sigurna sam da su od najbolje vrste,ali više volim da se moji ljudi brinu o Igraču,on nije navikao na strance,ne bih želela da povredi nekog od tvojih ljudi.“
Majka nije ništa rekla,samo se naklonila ponovo i pokazala Gospi da je prati.Krenuo je za njima noseći Gospin prtljag.Majka ju je ispitivala svo vreme dok su se peli uz stepenice,naravno dovoljno diskretno da ova to verovatno nije ni primetila.
Zvala se Damiana i putovala je iz Orijana za Daman.Nisu putovali brodom jer je ona žurila da stigne u Daman što je pre mogla.Putovali su uz reku ali su se juče udaljili od puta jer su sazanali za prečicu kroz obližnja sela.
Na drugom spratu,povela je gospu prema sobi na kraju hodnika.Znao je ovu sobu,ali nikada nije video da ju je majka nekome izdala.Svaka gostionica je imala sobu za plemstvo,pa i Srebrni Jelen,to je bila tradicija stara koliko i Carstvo.Uvela ju je u dobro osvetljenu sobu,tek nešto veću od ostalih u gostionici.Veliki krevet sa baldahinom je dominirao sobom,razmešten kao da je majka očekivala Gospu već nekoliko dana.Jedan orman je stajao u uglu,skoro neprimetan,ali od finog drveta,sa vratima toliko uglačanim da su se sijala.Jedan kristalni bokal napunjen vodom je stajao pored umivanika pored kreveta.Sitnice su bile ono što je ovu sobu izdvajalo od svega ostalog u gostionici.Veliki kovčeg u dnu kreveta se uklapao sa ostatkom nameštaja.Smestio je gospine bisage i omanji kovčežić pored kreveta pre nego što se naklonio i izašao-Pre nego što je izašao,primetio je osmeh na gospinom licu za koji se mogao zakleti da je bio namenjen njemu.Odmahnuo je glavom na ovo i izašao iz sobe.Bilo je budalasto i pomišljati na tako nešto.Ipak pre nego što je izašaopsvrnuo se ka Gospi.Kao što je očekivao,nije obraćala pažnju na njega.Plemstvo je bilo samo po sebi čudno,a bogovi su znali kakvo je tek Orijansko plemstvo.
U hodniku se susreo sa Emom,koja je žurila ne obraćajući pažnju na njega.Nosila je poslužavnik prekriven belim ubrusom sa kojeg se širio primamljiv miris.Gospin ručak pretpostavljao je.

„Ukoliko vam bilo šta zatreba,samo recite Emi,ona će se za to postarati“,rekla joj je žena trudeći se da zadrži osmeh na licu.Ukoliko želite da se osvežite,namestićemo vam kadu u sobi.Samo recite Emi kada se vrati po poslužavnik.Riđokosa devojka joj se naklonila sa divljenjem u očima.Želela je da frkne,ali se suzdržala od toga.To ne bi pristajalo slici gospe koju su ove žene formirale u svojoj glavi.
„Hvala ti gazdarice,možda ću i da prihvatim tvoju ponudu.Ali sada bi želela da se odmorim.Put je bio naporan.“
„Naravno Gospo“,rekla je starija žena i povukla devojku sa sobom.Naklonile su se na brzinu ostavljajući je samu u sobi.Morala je samoj sebi da prizna da bi joj topla kupka prijala nakon nedelje provedene u sedlu.Ali to je moglo da čeka.Po njihovom ponašanju,sudila je da nikada nisu srele plemstvo pre nje.Šti I nije bilo čudno,iako je Carica imala jednog od zemaljskih Lordova kao Guvernera u Portumu,grad je bio važan za trgovinu da bi bio prepuštem nekom od lokalnih plemića,taj verovatno nikada nije obišao sela koja su spadala pod njegovu upravu.Carstvo je bilo isuviše veliko da bi se svakom oblasti upravljalo direktno sa dvora ali su neki od guvernera očigledno zapostavljali svoje dužnosti.Pogledom je prešla sobu,bila je skromna,ali opet daleko bolje od onoga gde je spavala zadnjih par dana.Isprekidano kucanje ju je prenulo iz misli.Otvorila je vrata i pustila kapetana Daniela da uđe.Muškarac joj se duboko naklonio,kao i svaki put kada mu ne bi naredila drugačije.
Vojnici su inače bili neobična sorta ljudi,čast i ponos su im bili iznad svega,a kapetan Daniel je bio jedan od onih koji su bili najneobičniji.Iako nije bio mnogo stariji od nje,ponašao se kao da ima daleko više godina.Sedi pramenovi oko slepoočnica su samo doprinosili tome utisku.Ovaj čovek je bio tvrd poput kamena i jednako nepopustljiv.Iako je ona bila plemkinja,njega to u pojedinim slučajevima nije mnogo doticalo ako bi smatrao da ona sebe izlaže opasnosti nekim naređenjima.Nekoliko puta joj je to spaslo život,zbog čega mu je bila zahvalna i spremna da ignoriše njegovo ponašanje.
Ipak u nekim slučajevima poput ovoga,ponašao se kao da su na dvoru u Orijanu,poštujući protokol do najmanje sitnice.To je umelo da bude iscrpljujuće.
„Gospo moji ljudi su osigurali okolinu,ništa ne može proći a da ga oni ne opaze prvi.“Usne su mu se stegnule u tanku liniju kao i uvek kada nije bio zadovoljan nečim.Umesto da ga pita prišla je prozoru.Ako bude hteo da joj kaže zbog čega je uznemiren reći će joj.
Selo je bilo puno,skoro pa je pucalo po šavovima,ulica je bila zakrčena kao da je u pitanju neki grad.Koliko je razumela ovi ljudi su se spremali da proslave žetveni festival a zbog neke stare tradicije ove godine su se okupili iz svih okolnih sela ovde.Sunce je pržilo nemilosrdno,kao da kiša nije padala uopšte,ovaj dep carstva je bio jedinstven po svojim vremenskim prilikama.Osetila je titraje u nekolicini koji su prošli,toliko male da ih neko drugi ne bi nikad zapazio,ali njen talenat je uvek bio daleko istančaniji.To su bili oni koji su mogli da nauče da koriste Talenat.
„Nismo trebali da skrenemo sa traga,Daniel je konačno progovorio,izviđači su bili sigurni da su pronašli leglo u onoj pećini.“
Na trenutak je sklopila oči da bi prikupila svaku truntku strpljenja koju je imala.Poslednjih dana ga nije imala mnogo.
„Da smo ostali,tvoji ljudi verovatno ne bi preživeli da vide još jedan izlazak sunca a ni ti s njima.“
Trudila se da zvuči smireno,najmanje što joj je sad trebalo je izliv besa.To bi verovatno izazvalo mnogo upitnih pogleda a radoznali ljudi su imali naviku da postavljaju pitanja.
„Mi živimo da služimo.“ Izraz lica mu se nije promenuo ni za tren ali je u njegovom glasu osetila da je imao još štošta da kaže.
Okrenula se ka prozoru i nastavila da posmatra ulicu.Dečak je sedeo u prašini i plakao.Nad njim se nadvijala punačka žena u jednostavnoj vunenoj haljini,verovatno njegova majka,izgledalo je da pokušava da ga ubedi da ustane.Ubrzo se pored njih našla starija žena,isto u vuni ali je na njoj ta vuna izgledala kao najfinija svila.Uputila je par reči ženi a zatim i dečaku.Dečak je ustao u trenutku i radosno odjurio.Žene su stajale nekoliko trenutaka odmeravajući jedna drugu da bi mlađa ubrzo pognula glavu i krenula za dečakom.
Nasmešila se,predpostavljala je da je starija žena neka vrsta seoske Mudrosti,svako selo je imalo jednu,možda pod drugim nazivom ali svaka je imala autoriet jednak onome koji je držao Gradonačelnik ili Starešina.
„Ovi ljudi ne znaju šta se nalazi u planinama,veruju da su uklete,volela bih da tako i ostane.“
Nije morala da se osvrne da bi znala da je klimno glavom.Postaraću se da momci drže jezike za zubima.“
Iako je znala da vojnici neće pričati ništa što bi moglo da ugrozi njen položaj,Daniel ih je lično odabrao,ali titula je sa sobom nosila odgovornost za one koji su služili pod njenom komandom.
Izvadila je par zlatnih novčića i dala ih Danielu dok je izlazio.Pogledao ju je iznenađeno a zatim se nasmejao.Ovo je bilo iznenađujuće,Daniel se retko smejao,ali kada je to radio bilo je zarazno.Mada je uspela da se suzdrži ovaj put.Bogovi joj pomogli imala je previše toga na umu da bi se smejala.
„Momci će biti srećni što je gospa zadovoljna njihovim uslugama.“
Izašao je ostavljajući je samu sa svojim mislima.Zurila je kroz prozor ka užurbanom selu,nije znala koliko je vremena prošlo.Prekinulo ju je užurbano kucanje na vratima,a zatim još jedno nakon što nije odgovorila.
„Napred“,rekla je što je smirenije mogla.Pretpostavljala je ko je u pitan ju i to ju je još više iritiralo.
Crvenokosa devojka,Ema,je ušla noseći poslužavnik sa hranom.Pokušala je da izvede naklon ne spuštajući poslužavnik,ali je to izgledalo smešno.
Ove žene su u svojoj glavi imale određeno viđenje Gospe i načina na koji se gospa ponaša,što je bilo u čistoj suprotnosti sa stvarnošću.Čak ni najrazmaženija plemkinja u Orijanu nije imala ni pola prohteva koje su ove žene umišljale da gospa ima.Jedno do tih je i bilo izbegavanje da je pogledaju u oči i stalni nakloni.Želela je da joj kaže da pretsane da izigrava budalu,ali je davno naučila da to nije koristilo.Samo bi izazvala par začuđenih pogleda u najboljem slučaju a oni bi nastavili da se ponašaju isto kao i do tada mada se najčešće sve zavrašavalo na tome da potpuno ignrišu njen zahtev.
„Reci dobroj Gazdarici da ću ipak prihvatiti kupku nakon što završim sa jelom.Služavka se duboko naklonila i izašla.Skinula je beli ubrus sa poslužavnika,hrana je bila daleko od onoga što je servirano za njenim stolom u Orijanu,ali opet daleko bolje od onoga što je jela zadnjih par dana.Tanjir pun mrke čorbe koja se još pušila.Dve velike kriške sveže ispečenog hleba kao i nekoliko telećih odrezaka sa nekim sosom koji nije raspoznavala.Nekoliko medenjaka i vrč razvodnjenog vina su samo doprinosili obroku.

„Kažu da se zove Damiana i da je došla u Kaldaran iz Orijana.Putuje u Daman.To je sve što sam uspeo da saznam.“
Nikola je bio treći od justros koji mu je ispriao istu priču.Misteriozna Gospa koja je juče stigla U kaldaran je izazvala mnogo pažnje.Sumnjao je da je i sama znala koliko.Zadnji plemić koji je posetio Kaldaran je bio Guverner Portuma pre deset godina nakon što imenovan za Guvernera:Bio je to događaj o kojem se i danas uz vrč piva raspredalo.
Klimnuo je glavom i vratio se popravci krova na štali.Slojevi slame su na nekim mestima potpuno istrulili pa ih je trebalo zameniti,negde je trebalo samo vratiti na mesta snopove koje je vetar podigao ali nije uspeo da ih odnese.Trenutno ga nije mnogo zanimala misteriozna gospa koja je došla u selo,iako je morao da prizna da je vreme u koje je došla bilo sumnjivo,nekoliko dana nakon sureta sa strancem.
Misli mu je okupirala Anijela i dalje je odbijala da priča sa njim.Pokušao je sve čega je mogao da se seti,svako izvinjenje,ništa nije vredelo.Kada god bi ga videla okretala je glavu.Razmišljao se i da joj kaže istinu ali se na kraju odlučio da to ipak ne radi.Nije još uspeo da odluči šta je zapravo prilika koju je video bila i dok ne bude siguran da će Anijela biti bezbedna kada joj kaže nije imao nameru da to uradi.
„Kada te toliko interesuje ko je ona,zbog čega nisi pitao Galada.“
Nikola je najednom ućutao,što je bilo prilično neobično za osobu koja skoro nikad nije zatvarala usta.
Ostavio je alat na krovu i sklizao na zemlju.
„Šta se desilo?“
Nikola i on su bili prijatelji još od detinjstva,ali Galad i Nikola su bili poput braće,nikad ih nije video da se svađaju iako je Nikola zaradio par ćuški zbog gluposti kojima je bio sklon.
„On me izbegava još od trenutka kada sam ga pitao za stranca.“U glasu mu nije bilo ni traga neozbiljnosti,zapravo,shvatio je,nikada nije video Nikolu ovako ozbiljnog.
„Svu je pažnju usresredio na vežbanje sa Starešinom i par onihkoji imaju iole ikakvog iskustva sa oružjem.Nameren je da ode iz sela ,sada više nego ikada.“
Klimnuo je glavom sa razumevanjem.On nikada nije pomislio da ode odavde.Svako ko mu je nešto značio je živeo ovde,od smrti roditelja većin ljudi u selu je brinula o njemu,većinu tih ljudi je smatrao za porodicu.Koliko je znao ni Nikola nije imao sličnih razmišljanja iako se nekada hvalisao da će otići iz sela i postati plemić,to su bila samo hvalisanja.
Galad nije bio takav,on je želeo da ode već duži niz godina.U početku je gazdarica Aras uspevala da ga odgovori od toga ali zimus je postalo svima jasno da će Galad napustiti selo.
Starešina je obećao da će mu pomoći da uđe u gardu u Damanu,što je u neku ruku smirilo gazdaricu Aras koja se više od svega bojala da se Galad nikada neće vratitit ako napusti selo.Ovako je znala gde ga može naći.Ipak ona i dalje nije odustajala od pokušaja da ga nagovori da ostane.
„Pusti ga samog par dana,koristiće mu.Videćeš da će do žetvenog festivala zaboraviti na to što ga muči.Nemoj ga zapitkivati o čemu je reč,time ništa nećeš postići.“
Klimnuo je glavom.
„A sada bi mogao reći zbog čega si zapravo došao ovamo.Siguran sam da si več znao sve što sam ti rekao.“
Nikola se nacerio.
„Tebe nikad nisam uspeo da prevarim.Poznaješ me previše za moje dobro.“
„Možda kada bi pravio manje gluposti,bilo bi teže odrediti šta ti je na umu.“ Glas mu je bio šaljiv.Nije verovao da će se Nikola ikad promeniti.
„Gospa je odlučila da se malo prošeta selom i izgleda da se oseća veoma darežljivo.Daje zlatnu Liru svakome ko zna nešto o istoriji sela.
Starešini je nudila sto Lira za njegove knjige ali je on odbio da ih proda.
Obojici je pogled odlutao u daljinu.Sto zlatnih lira je bilo bogatstvo o kakvom su oni mogli samo da sanjaju.Niko od njih u životu nije video više od desetak zlatnih lira sve zajedno.Trgovci su uglavnom plaćali srebrnim ili u veoma retkim slučajevima zlatnim markama.Deset zlatnih marki je vredelo jednu Srebrnu liru,a pet Srebrnih Lira je iznosilo jednu zlatnu.
Primetio je da Nikola nosi svoj najbolji kaput od plave vune izvežen na okovratniku belim koncem.On je odlučio da ode u selo bez obzira na njegov pristanak.
Pogledao je u krov a kojem je radio.Novi pokrov se vidno razlikovao od starog,a nigde nije primećivao rupu.U svakom slučaju neće primetiti da li negde propušta pre prvih jačih kiša.
Iako je odbijao da prizna,neobična gospa ga je intrigirala podjednako kao i Nikolu.
A ako sretne Anijelu,iskoristiće priliku…..
Ne,odlučio je u trenu,neće je više moliti da mu oprosti,neće se više izvinjavati.Ako do sada nije shvatila da je voli,onda možda nije bilo ni vredno truda.
Bila mu je neobična ova vrsta razmišljanja,nikada se nije posvađao sa Anijelom još od detinjastva.Obično bi joj popuštao,jer je dobro poznavao njenu narav,a u većini slučajeva je bila i u pravu,iako on to nije želeo da prizna.
Ovaj put je bilo drugačije.On je bio u pravu što ju je oterao od sebe.
Prešao je još jednom u glavi listu obaveza koje je trebalo završiti.Na sopstveno čuđenje je shvatio da je prethodnih dana uspeo da završi sve važnije poslove i većinu onih koji su mogli da čekaju.Od svađe sa Anijelom,skoro svo vreme je provodio na farmi.Nije imao razloga da odlazi u selo,osima ako ga Galadova majka ili neko drugi zvao da večera sa njima.
Nikolin otac ga je zvao kada mu je trebala neka veća pomoć na farmi,insistirajući u većini slučajeva da mu plati kao i da ostane da ruča ili večera sa njima.Bilo mu je neprijatno da uzima pare od Nikoline porodice i izbegavao je to kad god je mogao.Nikolini roditelji su uz Galadovu majku i Anijeline roditelje bili među onima koji su najviše brinuli o njemu.Iako je uz oca naučio dosta toga,prvih nekoliko meseci nijedna od žena nije dopuštala da jede sam.Ako bi kod jednih bio na ručku,kod drugih bi bio na večeri.Tražio je da se oduži radom,ali niko od njih nije želeo ni da čuje za tako nešto.Nikolina majka je šila većinu njegove odeće,ulažući u njega kao da je deo porodice.Nikad se neće moći odužiti tim ljudima,znao je to.Svakog od njih je voleo kao da su mu roditelji i u slučaku da zatreba bio bi spreman da da život za svakog od njih.
Nedugo posle očeve smrti je otkrio da može da radi stvari koje niko drugi ne može.Da je ostavljen da se snalazi kako ume,bio ej siguran da ne bi preživeo.Ti meseci su mu bili najgori,od iznenadnih napada besa kada bi vatra izbijala gde god bi pogledao,do napada tuge kada je imao želju samo da se sklupča u nekom mračnom ćošku i umre.U tim trenutcima oni su mu davali snagu.Oni su bili sigurna luka u olujnom moru.
„Zainteresovao si me sa tom pričom o zlatu“,rekao je Nikoli,na šta se ovaj nacerio još više,jer je znao da su te reči značile pristanak.
Sivko je uz veliki napor pratio Pobednika,iako je Nikolin konj izgledao kao da će se svakog trenutka srušiti od iscrpljenosti,životinja je bila žilava i brza.
On je usporio kada su ušli u selo,iako to Nikola nie uradio,što je izazvalo gnevne psovke ljudi koji su se zatekli na putu galopirajuće životinje.
Kada su došli do trga,primetio je sveštenika kako stoji ispred hrama i razgovara sa Simom Boritom.smešio se kao i uvek kada je imao posla sa Simom.kada ga je ugledao Sveštenikov pogled se suzio i postao ispitivački.sim se okrenuo i takođe ga prostrelio pogledom.Ta dvojica su išli jedan uz drugog.Sveštenik je bio pohlepan koliko je Sim bio glup.Svake godine on je trošio omanje bogatstvo na hram,naročito u doba žetvenog festivala,a sveštenik je to ohrabrivao.Nije znao da li bogovi obraćaju pažnju na ono što njihovi sveštenici rade,ali se nadao da će ovog jednog dana sustići Atonov gnev.Kao i uvek kada se sastajao sa nekim,nosio je svoju plavu ceremonijalnu odeždu i štap za hodanje ukrašen sa toliko zlata da se drvo jedva videlo.
Podbo je Sivka i prošao pored Sveštenika i Sima,ne osvrćući se da vidi da li sveštenik još zuri za njim.Nekad je mislio da je sveštenik znao za njegove sposobnosti,ali je brzo odbacio tu pomisao.Da je znao,odavno bi se postarao sa ga proteraju iz sela.
Gostionica se videla već odavde.Visoka trospratnica je bila najveća kuća u selu.
Na ulazu u prostrano popločano dvorište ispred gostionice morao je da sjaše.Mnoštvo ljudi se guralo oko dve natkrivene prikolice,ofarbane u takav splet boja da je bilo teško ne primetiti ih.Šegrti gazda Tamasa su ovog kao i prethodnih dana bili spremni da usluže svakog ko je imao novca.Među onima koji su kupovali najviše je bilo žena,od sedokosih starica do mladih devojaka.Svakome je nešto trebao,a gazda Tamas je bio među najbolje snabdevenima.Neke od žena su dolazile po ono što su poručile zadnji put kada je Tamas dolazio.Već je mogao da zamisli starog trgovca kako zadovoljno trlja ruke.
Bilo je tu kola drugih trgovaca takođe,onih koji su uspeli da preudhitre Tamasa,ali većina se pakovala.Niko sa pola uma nije želeo da se takmiči sa čovekom koga je polovina ljudi smtrala ludim a druga polovina najpametnijim čovekom koji je ikad kročio u selo.Čovek je umeo da pronađe kupce i za neke od stvari koje su vredele i po par zlatnih lira,nešto što je retko kojem trgovcu ikad uspevalo.
Nigde nije ni jednog od gazadaricinih stalnih konjušara pa ni momke koji su ispomagali tokom ovogodišnjeg festivača,odlučio da se sam postara za Sivka.Iznenadio se kada je video da je većina boksova puna,a onda se setio vojnika koji su došli sa Gospom.Pre nego što je stigao da uvede Sivka u jedan od preostalih praznih bokseva,vojnik ga je presreo držeći ruku na balačku.Momak možda par godina stariji od njega ali sa licem koje je pripadalo daleko starijem čoveku ga je pomno posmatrao,a zatim se pomakao u stranu i pustio ga da prođe.Čuo je tihi razgovor ba drugom kraju staje a ponekad i kotrljanje kockica.Pitao se zbog čega su vojnici u staji po ovakvom danu,kada se piće i muzika moglo naći na skoro svakom uglu.Iako je žetveni festival počinjao tek za tri dana,festivalsko raspoloženje je vladalo još od početka nedelje.Ko god nije imao posla oko organizacije festivala je koristio slobodno vreme da razmeni novosti sa onima koji su došli iz drugih sela ili jednostavno sedne i odmori se nakon napornih radova u polju.Žetva je bila skoro gotova ,deo posla je bio završen,ovo je bilo najbolje vreme za slavlje i ponude bogovima u znak zahvalnosti.Odmahnuo je glavom i izašao iz staje sudarivši se sa Nikolom,koji je opsovao tako da su i neki od vojnika pogledali u njihovom pravcu.
„I mislio sam da ću te naći ovde“,promrljao je gledajući ka vojnicima.Njegov smrknuti izraz lica mu je sve govorio.
„Kada si već stigao da od vojnika napraviš neprijatelje?“,pitao ga je znatiželjno.Po izrazu lica onog momka koji ga je presreo,oni su bili daleko više od Trgovačkih stražara koji bi svakom ko im plati vrč piva pričali o svojim putovanjima,a ako bi se u blizini nalazila neka od devojaka iz sela,te priče bi postajale balade u kojima su se oni borili protiv Horde Ba’alora I na kraju jedva izvlačili žive glave.
„Zašto misliš da sam ja nešto uradio?“,upitao ga je glumeći uvređenost.Nikola je bio loš lažov iako je u to odbijao da poveruje.To je ponajviše bio razlog zbog koga je toliko upadao u nevolje.Nije mu se desilo mnogo puta da ga uhvate u onome što radi,ali ga je njegov jezik večito odavao.
„Zato što posmatraš vojnike,kao onda kada te je otac uhvatio da kradeš jabuke iz Simovog voćnjaka“,odgovorio mu je,nacerivši se još više kada je primetio kiseli izraz lica.
„Pokušao sam da saznam nešto o Orijanu,svi kažu da je to najveći grad ikad sagrađen,da se Kristalna palata u kojoj sedi Carica na Zmajevom tronu može videti sa sto milja udaljenosti,samo sam hteo da znam.I dalje je glumio kao da on ništa nije kriv,zbog čega je bio sve uvereniji da je tu bilo mnogo više,ali nije insistirao.Izvući nešto iz Nikole kada to nije hteo da kaže je bilo podjednako nemoguće kao videti mudru da pleše na Žetvenom Festivalu,a onda se setio da je to već jednom video i nasmejao se.
“Nije smešno”,promumlao je Nikola.
„Ne smejem se tebi“,odgovorio mu je i dalje se cereći,nije mogao da izbaci sliku iz glave kako Mudra pleše sa starešinom,a njegov izraz lica je odvao da bi radije plesao sa Ursusom.
.Verovatno ga je neki od vojnika propusti kroz šake,nešto što je odavno trbalo uraditi.Ipak nije hteo da kopa.Nikola mu je bio prijatelj,neće ga ponižavati time što će mu tražiti da prizna tako nešto.
„Uspeo sam da saznam od Eme da je Gospa Damiana izašla u šetnju i da se još nije vratila“,brzo je promenuo temu.Selo nije veliko,uz malo truda naćičemo je pre nego što izgubi interesovanje za bilo kakvim istraživanjem kada shvati da niko ništa ne zna.“
„A ti znaš nešto,Lorde Istoričaru“,pitao ga je iz podrugljiv naklon.
“Stare ruševine”,odgovorio mu je Nikola,sasvim ozbiljan.
“Misliš da će je zanimati ta hrpa kamenja?Nakon tog obilaska,bićemo srećni ako ne naredi vojnicima da nas nauče pameti.”
„Ako je istoričarka kao što kaže,onda će je zanimati ta hrpa kamenja“,odgovorio mu je sasvim ozbiljan.
„Ako je istoričarka.“ Nikola ga je pogledao ozbiljno a zatim ga povukao za rukav od košulje.
„Ima nešto sumnjivo u veze nje,nisam siguran šta,ali mi je sumnjiva.“
„Trebalo bi da odeš kod mudre da ti da neko bilje,moguće je da je sunce uticalo na tebe.“
Nikola ga je prostrelio pogledom.
„Nisam bolestan,niti sam lud.Videćeš dokazaću ti.“
Tamnokosa žena u haljini od plave svile je izašla iz kuće gazdarice Verine,pratila su je dva vojnika.Viskokog čoveka koji se kretao poput pantera je prepoznao iz Galadovog opisa kao Kapetana Danijela.Držao je kacigu ispod ruke,dok je drugu ruku držao na balačku mača.Oružje je izgledalo kao produžetak njegovog tala,što ga je navelo da skrene pogled.Nikad ne bi želeo da se suoči sa ovim čovekom u borbi.Bio je uveren da ne bi preživeo početni napad.
Mlađi muškarac se trudio da oponaša Danijelov hod,iako mu to nije polazilo za rukom.Iz njega nije zračila opasnost kao iz Danijela ali ga opet nisu mogli pomešati za Trgovačkog stražara.Kratka tamna kosa i prodorne oči su mu davale izgled sokola spremnog da napadne.Njegov pogled nikad nije mirovao,kao da je smatrao da napad na njegovu Gospodaricu može stići iz svakog ćoška.
Nikola je prišao pre nego što je stigao da ga spreči.Mladić mu se isprečio na putu sa mačem poluizvučenim iz kanija.
Damiana se blago nagnula i rekla nešto Danijelu u uvo,nije mogao da razazna šta,bio je suviše udaljen.Tren potom ako po nekoj nevidljivoj komandi mladić je vratio mač u kanije i smaknuo se sa puta,ali je i dalje posmatrao Nikolu sumnjivim pogledom.Danijel je poput statue stajao pored Damiane,iako mu je lice bilo bezizražajno,sada mu se više nego ikada činio spremnim da ubije ako posumnja i na tren da je Damiana u opasnosti.
Odmahnuo je glavom ogorčeno i krenuo ka mestu gde je Nikola stajao.Naklonio se kada je prišao,Damiana se blago nasmešila.
„Logan,da li sam u prvu?“ pitala ga je melodičnim glasom.
Iznenadio se što mu zna ime,umesto da bulji u nju iznenađeno,naklonuo se još jednom i odgovorio potvrdno.
„Tvoj prijatelj mi je upravo pričao o ruševinama van sela,ostatci nekog starog grada ako se ne varam?“
Pogledala je u Nikolu koji je klimnu potvrdno.
„Volela bi da ih vidim.“To nije pitanje,niti molba,već zahtev koji je očekivala da bude ispunjen.Nije znao zbog čega,ali je najednom osetio potrebu da je posluša,primetio je da je Nikola već krenuo ka gostionici i izlazu iz sela.Nešto u njemu je odbijalo da posluša Damianu,nešto nije bilo u redu a ni sam nije znao šta.Umesto da krene za Nikolom,on je stajao u mestu i zurio,potreba da posluša Damianu se pojačala,pre nego što je nestala u potpunosti.Primetio je Damianinu podignutu obrvu.Opet se pojavio taj čudan osećaj da sa njom nešto nije u redu.Odmahnuo je glavom i krenuo ka staji.Na njegovo iznenađenje Sivko je več bio u dvorištu,osedlan,a uzde je držao jedan od vojnika.Petorica naoružanih ,muškaraca je okruživala grupu i pomno posmatrala njih dvojicu dok je Damijana uzjahivala riđu kobilu.Neki od prolaznika su zapanjeno zurili ali su ubrzo nastavljali svojim putem.U gomili je primetio Betsi,smešila se Nikoli,koji je izgledao kao da je našao ćup sa zlatom.
Do starih ruševina im je trebalo dobrih sat vremena jahanja,niko nije znao koji je grad stajao tamo gde su sada bile ruševine.Po svoj prilici bio je daleko stariji od Nereta,o kojem se znalo barem nešto.Knjige su govorile da je Neret bio deo Orijanskog carstva pre 500 godina.
O ruševinama se ni toliko nije znalo,a velika većina ljudi ih je izbegavala jer su navodno donosile lošu sreću.Neki su pričali o neobičnim svetlima koja su se ponekad mogla videti iz ruševina.Majke su strašile malu decu pričama da u ruševinama borave duše onih koje Boginja Smrti nije primila u svoje vrtove.Nikola je voleo da cunja po ruševinama kad god bi za to imao prilike,njemu je bilo neprijatno svaki put kada se pojavi tamo.Uvek bi se tada setio priča o neobičnim svetlima i dušama umrlih.Izbegavao je da dolazi na ovo mesto kad god je to mogao.Sada nije mogao to da uradi,nije se mogao pouzdati u Nikolu da neće napraviti neku glupost,a ako se to desi nije sumnjao da će gospina kazna biti gor od mnogo čega što je do sada iskusio.Ovako će barem imati nekoga da ga spreči da se uplete u nešto iz čega se neće moći izvući.Damiana je pričala sa Nikolom dok je Danijel jahaopored nje,večito na oprezu.Ona je izgledala kao da ga ne primećuje,dok se smejala nečemu što joj je Nikola rekao.
Nije imao želje da se pridruži razgovoru.Plemstvo je bila čudna sojta ljudi,bolje je ne imati posla sa njima ako je to mogao da izbegne.
„Tvoj prijatelj ima veoma zanimljive priče“,obratio mu se neko pored njega.Suzdržao se da se ne trgne kada je primetio Damianu da jaše pored njega.U sebi je opsovao,bio je toliko zaokupljen svojim mislima da nije primeti kada mu je prišal.To mu se više neće dogoditi.
„Nikola ima veoma živu maštu,Gospo,neke od njegovih priča su izmišljotine u koje ni pijani kočijaš ne bi poverovao.“
„Što ne znači da nisu interesantne“.
Naklonio joj se koliko je mogao to da uradi u sedlu.Nije shvatao šta joj je interesantno u Nikolinim hvalisanjima,ali odlučio je da ga ni ne zanima,još jednom je ponovio sebi,da je plemstvo bilo veoma čudno,iako je ovo bio jedini put da je uopšte razgovarao sa nekim plemićem.Sve što je on video od plemstva je bio Lord Guverner Portuma kada je dojahao u Kaldaran nakon što je postavljen na tu poziciju.
„Čula sam od tvog prijatelja priču o Zakukuljnom strancu koji te je presreo na ulazu u selo.Da li je i to jedna od njegovih priča?“
Umalo nije ispao iz sedla nakon što mu je spomenula stranca.Toliko o tome da neće pričati nikome o onome što su videli.Stegao je uzde sve dok mu zglobovi nisu pobeleli.Ovo je bila kap koja je prelila čašu.Prokleta budala,nije umeo da drži jezik za zubima.Naučiće da drži usta zatvorena,tako mu svetlosti,naučiće.Bes je u njemu probudi poznati osećaj,uskoro će početi da koristi Silu Elemenata,osećao je kako ga doziva,ali ju je odgurnuo od sebe.Ko zna šta bi ovak put mogao da uradi ako se prepusti,iako je trnutno to bilo jedino što je želeo,želja je bila toliko jaka da mu je ispunila um,ništa drugo nije bilo važno,samo slast Sile koja ga je dozivala,Elememti su bili sve,oni su bili život.
„Logane da li si dobro?“ U njenom glasu je osetio tračak zabrinutosti,iako joj je lice bilo bezizražajno kao i uvek.
„Oprostite mi gospo,nisam hteo da vas uplašim“,odgovorio je što je smirenije mogao. „Dobro sam,samo sam se zamislio.“
Bio je to providan izgovor i sam je znao,ali dovoljan da ona prestane da ispituje,sumnjao je da jednu plemkinju previše zanima njegovo zdravlje.
Klimnula je glavom i odmakla svoga konja od njega.
„To što vam je Nikola ispričao je preterivanje.Istina je da sam sreo stranca u sred noći,ali je to bio samo putnik koji je zalutao.“
„Zanimljivo“,bilo je sve što je rekla.Njen pogled ga je probadao poput dva bodeža,kao da ga optužuje da laže.
Zahvalio je bogovima što su ugledali obrise ruševina u tom trenutku.Bio je siguran da više ne bi podneo njeno zurenje i rekao bi joj pravu istinu.
Kada su se približili dovoljno da se mogu razaznati obrisi nekadašnjih zidina,neprijatni osećaj u njegovom stomaku je narastao kao i svaki put kada bi se približili ruševinama.Trudio se da ga ignoriše,i ovako je bio sumnjiv,još samo treba da vidi mučan izraz na njegovm licu pa da počne da zapitkuje.
Pogledao je ka Damiani,koja je ukočenih leđa iz sedla napeto zurila ka ruševinama.Vojnici su izgleda primetili njeno raspoloženjeo,jer su istog trenutka počeli da izvlače mačeve.
„Nema potrebe za tim“,Damiana je progovorila sa toliko autoriteta da su vojnici vratili mačeve u kanije pre nego što su shvatili šta rade.Jedini koji je držao ruku na balačku mača je bio Danijel.
Nikola kao da nije primećivao niđta od onoga što se događa,već je mamuznuo Pobednika i poterao ga u galop ni ne obazirući se da li ga neko sledi.Njemu izgleda nije smetao neobični osećaj.
Damiana ga je pratila a vojnici su krenuli za njom,ni za stopu ne narušavajući formaciju kruga oko nje.Na kraju je ostao sam da zuri za njima.Iako ga je osećaj još mučio,odlučio je da ih prati.Bolje nego da stoji sam ovde kao budala.A možda i sazna nešto o gradu,ipak je ona bila istoričarka.

Čim su zakoračili u ruševine znala je da nešto nije u redu.Mladić koji je dojahao zadnji,Logan, je isto posmatrao mesto kao da zna da nešto nije u redu,još kada bi znala šta.Onaj povratni udar nije očekivala od mladića,do sada je srela svega šačicu osoba koje su se mogle odupreti kada je koristila Glas,nikad nije očekivala da će u ovom selu od Bogova zaboravljenom sresti jednu takvu osobu.
„Nisi očekivala mnogo toga kada si krenula da pratiš Ba'alorski trag“ rekla je samoj sebi.Nastavila je da prati mladića koji je srljao napred ni ne razmišljajući da lije opasno ili nije.Osećaj neugodnosti je narastao,odbila je da se promeškolji u sedlu zbog Danijelovog pomnog pogleda.Čovek ju je beskrajno iritirao sa svojom večitom staloženošću.Nije bilo važno da li ubija Ba'alore ili priča sa nekim od svojih oficira uvek je to kameno lice dominiralo njegovom pojavom.Zahvalila je Bogovima što su njegova naređenja važila da je otprati do Damana i da se vrati za Orijan,nije bila sigurna da li bi mogla da provede u njegovom društvu još par nedelja,o mesecima nije želela ni da razmišlja.
Skrhane kule su ležale na sve strane,neke od kuća su i dalje stajale čitave,prozori bez stakala su zjapili kao očne duplje,napukli zidovi kao ožiljci na licu ratnika koji je video previše borbi.Kamen je štrčao na sve strane,u nekim slučajevima isprat vekovima kiše do neprepoznatljivosti.Prostrani put je u odredjenoj meri bio prohodan i dalje,ne nekim mestima gde je skretao levo ili desno spoljni zidovi kuća su se urušili blokirajući prilaz,ali je centralni put koji je nekada vodio ka palati je i dalje bio prohodan.Primetila je da je Logan proučava,mladićev pogled je bio uznemirujući,mogla se zakleti da vidi nešto u njegovim očima.
Odmahnula je glavom,ovo mesto je uticalo na njene misli.Izvukla je beležnicu iz bisaga i pravila se da nešto beleži.Ovako je mogla da se koncentriše na neobični osećaj koji ju je sve više obuzimao.
Umesto palate je zjapio krater oko deset stopa dubok,zemlja oko njega je bila crna i gola.Pokušala je da priemni tanušnu nit Sile Duha na okolinu da bi ustanovila pta se ovde desilo i umalo nije vrisnula od bola koji je narastao u njenoj glavi.Imala je osećaj kao da joj bezbroj igala probija svaki inč tela.Otpustila je Silu i osećaja je nestalo.Osetila je tek tračak Sile u blizini ali je taj tračak bio jači od svega što je ona ikad koristila,bilo je toliko kratko da nije mogla da ustanovi ni koji od elememata je korišten,neko drugi možda ne bi ni primetio takav tračak,ali je ona naučena preciznosti još pre nego što je spoznala svoje sposobnosti u potpunosti.Osvrnula se i ugledala blagi grč na Loganovom licu koji je nestao tren kasnije.
Odbacila je pomisao koja joj je došla tren potom.Ovo mesto je uticalo na njeno rasuđivanje više nego što je mislila.Vojnici su se isto tako maškoljili,jedino je Danijel bio potpuno miran.Ovo mesto je uticalo na sve njih.
Pogledala je napred i ugledala Nikolu kako stoji kao opijen na ivici kratera i zuri u nešto što niko nije mogao da vidi.Prebacila je pogled na ravan Elemenata i ugledala niti vatre kako se obavijaju oko Nikole,zapravo niti su strujale celim gradom,tanušne poput vlasi kose obavijale su se oko vojnika,pogledala je svoje ruke,primetila je tanušne žilice vatre kako ih obavijaju.Jedino su se odbijale od Danijela i Logana.Danijel je bio Sardaukar,oni su imali neki način koji nije mogla da razume,na koji su mogli potpuno da ignorišu efekte Sile Elemenata ako su to želeli,to ih je pored par drugih stvari i činilo tako dobrim Telohraniteljima.Logan je izgleda u sebi imao Sardaukarske krvi u sebi.Pogledala je ponovo ka Nikoli,ovaj put je skoro potpuno bio obmotan nitima vatre,ali on ih nije primećivao kao svi ostali,zapravo po osmehu na njegovom licu izgleda da je uživao u osećaju.
„Svetlosti Stvoriteljeva zaštiti nas“,izletelo joj je pre nego što je shvatila šta je rekla.Sada je sve imalo savršenog smisla,neobičan osećaj koji je imala još od kako se približila ruševinama,ometanje čula,bol koji je osetila kada je pokušala da koristi Silu Duha.
Ovo mesto je bilo drevno,daleko starije i od samog Orijanakog carstva,možda starije nego relikvije iz doba ratova.Znala je šta mora da radi.
„Lorde Tira i Ardenije,naredite vašim ljudima da se povuku iz ruševina što dalje mogu a da im ruševine ostanu u vidiku.Povedite i Logana sa vama,nije bezbedno za nikoga od vas da ovde ostanete duže nego što je potrebno.
Na trenutak je zurio u nju,zapanjeno.Mislila je da nikada neće videti taj izraz na njegovom licu,ali se brzo pribrao i naklonio joj se.I ono malo zadovoljstva koje je osetila kada je videla taj izrazu lica je splaslo kada se prisetila kakav je zadatak ceka
„Ja ostajem sa vama gospo.“
„Ti mi ne možeš pomoći,ovde ne postoji ništa što bi tvoj mač mogao da odbije-trudila se da joj glas ostane staložen,ali nije mogla a da ne paniči kaa je ugledala kako žile vatre sada debele skoro kao ljudska podlaktica obavijaju oko Nikole.“
I pre je videla magove vatre i način na koji se vatra obavijala oko njih kao što bi se puzavice obavijale oko maga baštovana ali nikada nije videla ovako nešto.Do sada bi i najmoćniji mag vatre bio mrtav,ali na Nikolu to izgleda nije uticalo.
„Još jedan razlog da ostanem“,bilo je sve što je rekao,ali je tokom putovanja upoznala taj glas veoma dobro iako ga nikada nije koristio u razgovoru sa njom.To je bio glas koji nije davao mesta raspravi.
Dao je naređenje mlađem potkapetanu koji je samo klimnuo glavom i počeo da ih izvršava,iako ovi vojnici nisu bili Sardaukari,bili su nešto najbliže njima što je Carstvo imalo.Svaki od njih je bio najbolji u svojoj legiji i zbog toga su izabrani za ovaj zadatak.Povlačenje je obavljeno brzo i efikasno bez mnogo buke osim par protesta sa Loganove strane koje su vojnici ignorisali.
Sačekala je da vojnici odmaknu niz ulicu pre nego što se primakla Nikoli.Ovako blizu mogla je da oseti čistu energiju kako pulsira oko Nikole.Iako vatra nije bila najmoćniji element svakako je bila najrazorniji,ako pogreši ovde,mnogi bi mogli poginuti.Obrisala je sićušne kapi znoja koje su joj se skupile na čelu.
Svetlosti nije bila ovako uplašena još od vremena kada joj je rečeno da je jedna od odabranih koji će učiti u Zantusu.Polako je povukla nit Sile Zemlje iz Kugle i pustila da je Sila ledena kao i praznina kojom je putovala ispuni.Ovaj put nije bilo otpora,vatra i zemlja su bile srodni elementi,dovoljno srodni da je zemljom mogla bezbedno rukovati na ovom paklenom mestu.
Razdelila je tok u dva slabija i obmotala ih oko ruku i gornjeg dela tela.Čak i ovako umotana u Silu Zemlje mogla je da oseti toplotu koja je pulsirala kada je uhvatila Nikolu za ramena.Polako ga je povukla od ivice kratera i okrenula ga ka sebi.U tom trenutku umalo nije ispustila Silu Elemenata,samo ju je svest da će umreti ako to uradi sprečila u naumu.
Njegove oči su sjale kao da oganj gori u njima.narandžaste žilice vatre su mu pulsirale oko očnih duplji a on se cerio kao Ludak.Polako je poslala Silu Zemlje kroz njegovo telo u sićušnim nelatima,potiskujući vatru korak po korak van njegovog tela.Nije smela da pojača tokove ne toliko iz straha da bi mogla da ga ubije već zato što nije znala kako bi vatra u njemu reagovala.
Inč po inč vatreni zid u njemu se povlačio,isticao poput vode iz njegovog tela.Vatrene žile oko očiju su se povukle,ali u očima oganj je i dalje sijao,a ona je bila tako umorna.
Bogovi nikad nije bila tako umorna.
Nije prestajala sve dok nije bila sigurna da će se oganj povući,kada je završila mali pramičci su se još mogli nazreti u očima,ali je polako gubio sjaj,njegove oči su ponovo poprimile bledo smeđu nijansu.
Danijel je prišao čim se odmakla od Nikole i prihvatio ju je za ruku,na čemu mu je bila zahvalna jer je bila uverena da bi se inače sručila bez imalo dostojanstva na prostrani put i na mestu zaspala.
Nikola je stajao i zurio u nju,nesvestan onoga što mu se desilo.Bilo je zapanjujuće kako ovo iskustvo nije nialo uticalo na njega.Očekivala je bar neku reakciju,niko nije mogao da drži tolike količine vatre da prođe neozleđeno,ali je njemu očigledno uspelo.
„Svetlosti u šta sam se upetljala“ promrljala je tiho za sebe dok su se kretali kroz napuštene ruševine.Vatra je i dalje bila prisutna ali samo u tragovima.Ona je za svaki slučaj držala tanušnu nit zemlje,mada nije verovala da bi je to zaštitilo u slučaju nekog jačeg napada.Počela je da sklapa mozaik onoga što seovde dogodilo.
U Zantusu su postojali zapisi toliko stari da se su se pretvarali u prah na najmanji dodir.Govorili su o dobu kada su elementi obožavani kao Bogovi danas,kada su čitavi gradovi podizani posvećeni proučavanju samo jednog elementa.Ovo je po svoj prilici bio grad posvećen vatri,a nešto je pošlo naopako kada se ovako završilo.Zbog toga su ljudi izbegavali ove ruševine,mnogi od njih su imali makar iskru talenta,pa su duboko u sebi mogli da osete da nešto nije u redu,tokom vekova priča koja je potekla od ovih ljudi je prerasla u opšte prihvaćeno verovanje.Možda je i bolje bilo tako,nije mogla ni da nagađa šta bi se desilo ljudima da su se ovde ponovo naselili.
Lagani povetarac je počeo da duva,što je ona dočekala sa zahvalnošću.
Na polovini puta ka selu susrela je vojnike koji su napravili omanji kamp.Konji su pasli travu obraslu oko puta a ljudi su razgovarali,oružja spremnog i pod punom opremom niko od njih nije pokazivao da je i na tren zaboravio zbog čega su tu i šta love.Mnogi od njih su salutirali kada su primetili Danijela a neki koji su je poznavali su izveli par dubljih naklona što je samo izazvalo začuđene poglede od onih koji nisu znali ko je ona zapravo.Svi su oni znali da je ona plemkinja koja je očigledno imala mnogo uticaja na dvoru kada joj je odobrena pratnja ovakve vrste,ali neki od njih su znali daleko više,bila je zahvalna što su ćutali.
Logan je bio prvi koji je prišao i nije joj posvetio više od oštrog pogleda pre nego što je prišao Nikoli,koji je izgledao zbunjen onim što se dešavalo.
Kada je Logan počeo da mu priča šta se dogodilo,prvo je zapanjeno zurio u njega a zatim u nju.Zatim se nacerio.
„Bio sam u pravu,iako mi nisi verovao bio sam u pravu“,rekao je Loganu glasom koji je zračio zadovoljstvom.Ovo ju je navelo da se namršti,neko njegovih godina ne bi trebalo da je tako neozbiljan,a naročito neko ko je umalo preživeo.
Okrenuo se ka njoj.Naklonio se i osmeh mu je nestao sa lica,kao da je čitao njene misli.
„Uz sve dužno poštovanje gospo,naslutio sam da nešto sa ama nie u redu čim ste ušli u Selo.Nikako nisam mogao da odredim šta,ali me je neobični osećaj progonio svaki put kada bi se našao u vašoj blizini.Logan mi je uporno govorio da umišljam stvari,drago mi je da sam mu dokazao da nisam lud.“
Njegove reči je nisu iznenadile,ne nakon onoga što je videla i preživela danas.Neko sa njegovom snagom je raspolagao kontrolom koja je bila daleko veća nego kod početnika sa slabijim talentom,to je bilo urođeno,inače bi umro još kao dete.Veća kontrola je donosila i neke od takenata koji nisu bili na raspolaganju početnicima ali kojima bi ovladali ubrzo nakon što bi stekli izvestan nivo kontrole.
Mogućnost da osete nečiji talenat je bila jedna od tih stvari.
„Nadam se da tvoje znanje neće ugroziti moj boravak u selu“,odgovorila mu je smireno,ne pridajući nimalo pažnje onome što je rekao.
To ga je izbacilo iz takta,videla je po njegovom iznenađenom pogledu.Verovatno je očekivao da će ona biti iznenađena njegovim otkrićem.Suzdžala se da se ne nasmeje.Iako je bio moćan,imao je još mnogo toga da nauči.Kada je zaustio da nešto progovori,Logan ga je uhvatio za rame,na šta je Nikola ućutao i uputio mu upitan pogled.
Logan je istupio i ovaj put nije bilo nikakvog naklona,iz mladića je zračilo samopouzdanje koje je već viđala kod ljudi koji su živeli duplo duže od njega,onih koji su dobro znali kakve su mogučnosti magova i koji se nisu dali lako zastršiti.
„Mi nikome nećemo govoriti o ovome što smo videli pod uslovom da se ti uzdržiš od daljih ispitivanja.“
U njoj je narastao bes,kako se jedan kmet usuđivao da tako priča sa njom, i da to još nije bilo dosta,obraćao joj se tek zamomčeni mladić kojeg ssu donedavno plašili pričama o Ba'alorima i Fromrijanima.Povukla je laganu nit vazduha i krenula da ga oplete sa njom,to je otprilike bilo sve što je mogla da uradi sa tim elementom,kada je osetila nešto u njemu.Nije mogla da razazna šta je u pitanju,ali je osećaj opasnosti iznenada narastao.Pogledala je vojnike koji kao da su osetili njenu uznemirenost.Neki od njih su počeli da izvlače mačeve iz kanija,a Daniejl se u trenu stvorio pored nje.Ruka mu je igrala iznad balačka.
Jedan pokret ruke je bio dovoljan da umiri i njega i vojnike,koji su krenuli prema svojim konjima,ali Danijel je i dalje stajao pored nje.Uspela je da se suzdrži da ne uzdahne iznervirano.Bogovi koliko se samo radovala danu kada im bude videla leđa.Iako je grupa namrgođenih vojnika imala svojih prednosti naročito na drumovima udaljenim od bilo kojeg grada ili sela,opet je šteta nadmašivala korist petostruko.U situacijama kada bi običan razgovor rešio stvar,oni su pristupali sili.Još se sećala gostioničara u Portumu koji je pokušao da je opljačka.Čovek se jedva izvukao sa glavom na ramenima .
„Naravno“,odgovorila je što je ljubaznije mogla,trudeći se da ne počne da škrguće zubima.
Dečko je znao više nego što je očpekivala.Kako je mogao da pretpostavi da će ona hteti da ispituje Nikolu o njegovim sposobnostima.To sad nije važno,dala je obećanje i nameravala je da ga ispoštuje,mada ništa je nije sprečavalo da se vrati nakon što završi sa trenutnim zadatkom.Dečko bi mogao postati moćniji od ijednog maga u zadnjih 1000 godina uz propisno vođstvo koje je mogao dobiti samo u Zantusu.
Izgledalo je da je zadovoljan njenim odgovorom,osećaj opasnosti se smanjio ali nije nestao.Povukao je Nikolu za rukav,koji je izgledao iznenađen Loganovim ponašanjem, i poveo ga ka njihovim konjima koji su bili izdvojeni od ostalih.Iako je Nikola bio iznenađen,sledio je Logana što ju je razočaralo.Nadao se da će ostati,da će je ispitivati o svojim sposobnostima,tražiti od nje da ga naučii punoj kontroli.Početnici su uvek bili takvim,ali ništa od toga se nije desilo.Posmatrala je neko vreme dok su se dvojica mladića udaljavala zatim je rekla Danijelu da naredi vojnicima da uzjašu.Nosila se sa namerom da još noćas krenu ka Damanu,naročito sada kad su utvrdili da da u ovoj oblasti nema Ba'alora,ali je ipak odlučila da ostane na žetvenom festivalu,na kraju kakva bi ona bila učenjakinja ako bi propustila priliku da vidi običaje u ovom delu carstva.Nasmejala se ironično pre nego što je krenula ka selu,ako je iko bio začuđen njenim ponašanjem,niko ništa nije rekao.
 

[Drakus]

Ne sećam se Danele, ali se sećam one "Bele" (Čuvara hronika) koju je Mesana maltretirala

[Storm leader]

Alvijarin,nisam siguran šta se desilo sa njom,mislim da je zbrisala nakon čistke u Kuli

[Drakus]

Dobro bre, pusti me da pročitam sam

[Storm leader]

[Drakus]

Nemam vremena. Za jdeno mesec dana, nastavljam da čitam, možda.

[Storm leader]

E ljudi jel mogu kritike na ovo što sam objavio do sad od poglavlja,da znam da li da stavljam još ili ne

[Iris]

Jok, najace prestani sad da postavljas, pa da te lepo zadavimo i zavrsimo s tim?

Msm, stvarno ne bi bilo u redu da nas ovako zarazis i onda prekines da postavljas. To je kao kad oni kreteni prekinu da prevode na pola serijala!
Stvarno, kakvo pitanje

Kritike... Pa, vrlo si temeljan. Ima veoma duhovitih delova, kao i onih ozbiljnijih, tacno kad sta pristaje. I taman pomislim da je nesto isto kao u WoT, a ti na isti motiv napravis skroz nesto drugacije, i to mi se svidja.
Dakle, sto se mene tice, samo tako nastavi!

[Storm leader]

e odlično,sad samo da nadjem vremena da završim još par poglavlja.
u međuvremenu imam par novih priča koje stižu veoma brzo

[Drakus]

[Iris]

Ja nikako da procitam trece, sva su dugacka, a ovi hoce da sad i vikendom idemo u skolu, pa nikako da stignem.... -.- Ali, da, super je

[Drakus]

A i vi ste štrajkovali, a? Saosećam.

[Iris]

Aha, bas su dosadni. Prvo nema skole, a sad nadoknadjuj! Produzili nam neke casove, neki nam i dalje skraceni, zvono veze s vezom nema, a ako zakasnis, ko da si ubio nekog! Jos hoce da idemo vikendom! Nadam se da kod vas nije tako -.-

[Drakus]

Jok more, mi sve skraćeno, i radne subote su takve. Neo ček, u kojoj si ti školi?