GOSPODAR ELEMENATA

[Iris]

Pises li ti ista iz jednog dela?
Prica je zanimljiva, lagana za citanje, a sto se kritike tice, Armadillo je to strucno odradio. Meni se dopada.
P.S. Bas ti je mocan avatar.

[Storm leader]

Hvala, ja sam fan Aša'mana pa uvek gledam da mi Avatar bude neki od njih. Što se tiče priče, umem ja da napišem u jednom delu ali to bude predugačko za čitanje odjednom pa sam odlučio da cepkam.

[Iris]

Nego kad ce nama nas nastavak?

[Storm leader]

Evo deo još nezavršenog poglavlja.

Portum

Napustili su selo sa prvim zracima sunca, Damiana nije htela da rizikuje da ostanu još jedan dan- ne nakon svega što se desilo. Uprkos tome što je sunce tek izašlo ulice su bile pune ljudi, neki nisu spavali uopšte, proveli su noć izvlačeći iz ruševina šta se moglo spasiti. Kaldaranci su bili odlučan narod kad su to hteli. U ovakim trenutcima, svi su pomagali jedni drugima. Ostavljensu po strani sitne zavade i nesuglasice, bar dok se sve ne vrati na svoje mesto.
Pogledi su ih pratili dok su jahali iz sela. Mnogi od tih pogleda nisu bili prijateljski. Sveštenik je verovatno proveo noć propovedajući po selu, kriveći njih trojicu za ono što se desilo.
Uprkos Damianinom lečenju Nikola je i dalje izgledao kao da se sprema nekoga da ubije. Jutros je pokušao da spali sveštenika nakon što ga je ovaj nazvao Okotom Noći. Koliko se brzo menjao je bilo očigledno po načinu na koji je reagovao kada je saznao da su mu roditelji mrtvi. Slegao je ramenima i rekao da će se postarati za to. Dok su njih dvojica stigli na imanje, pogrebna lomača je već gorela, a smrad spaljenog mesa je bio nepodnošljiv. Nikola je stajao nepomično i zurio u vatru koja kao da se trudila da stigne do nebesa. Damiana ih je upozorila šta će se desiti. Ona je uspela da spreči najgore, ali ostalo je bilo neizbežno. Posmatrao je leđa mladića koji je jahao ispred njih dvojice i trudio se da u njemu prepozna svoga prijatelja. Čudno koliko se stvari promenilo za jednu noć. Galad je jahao pognute glave, nije mu bilo lako da se oprosti sa majkom i sa sestrom koja nije bila tako blaga sa kritikama. Čuo ih je kako se svađaju u glavnoj sobi iako to nije nameravao. On nije imao nikoga sa kim bi se oprostio.
Trudio se da ne misli na Anijelu, trebalo je da prisustvuje njenoj sahrani, ali nije mogao sebi da dozvoli takav luksuz. Pogledao je u bisage, u njima je bio njegov život, odnosno ono što je ostalo od njega. Imanje je prodao brzo, nakon svega što se desilo mnogi su ostali bez krova nad glavom, a novac koji je tražio je bio daleko od sume koju bi inače mogao da dobije. Više mu nije bilo važno, lica roditelja je skoro zaboravio, žena koju je voleo je sada hodila ka poljima večnosti a on je i dalje bio živ. Bogovi su imali okrutan smisao za šalu.
Iz razmišljanja ga je trgnuo Danielov glas.
„Dečače dosta je bilo, vrati se ostalima.Ovo te se ne tiče.“ Glas mu je bio oštar, upozoravajući, mada Nikola za to nije mario.
„Tiče me se ako tvoji planovi uključuju i mene. Ja sam zahvalan tvojoj gospodarici što me je spasila, ali neću biti njeno kuče.“
„Neka kaže šta ima na umu“, umešala se Damiana koje je do tada zurila ka zapadu. „Ako dečak- glas joj je bio savršeno miran ali je imao utisak da je tu reč posebno naglasila- smatra da ima nešto korisno da doda planu, biću više nego zadovoljna da to čujem.“
Nikola je progunđao nešto neoređeno i pustio da mu konj zaostane. Prostrelio je njih dvojicu ledenim pogledom a zatim se vratio gunđanju za sebe.
Damiana im je takođe rekla da će deo te svadljivosti i sumnjičavosti da izbledi nakon što nauči pravilno da koristi Silu Vatre, ali nije bilo svrhe očekivati čuda.
Put ih je vodio ka Portumu, lagani korak koji su nametnuli konjima je ostavljao dosta vremena za razmišljanje ali njegove misli su se vraćale na Anijelu zbog čega je bio razdražljiviji nego Nikola, koji je jedno vreme ćutao da bi se ponovo vratio svom gunđanju.
Daniel je uspešno pratio tragove starog puta koji niko sem trgovaca nije koristio. I najboljim tragačima je to teško polazilo za rukom-trgovci su retko svraćali u njihovo selo-ali izgledalo je da Danielu to ne smeta- sa lakoćom je pratio tragove, kao da je u pitanju dobro ugažen carski put. Trebalo je pola dana jahanja da se stigne do lučkog gradića koji se nalazio na drugoj omalenom ostrvcetu što je delilo reku. Damiana je razgovarala sa dvojicom preživelih vojnika, iako se trudio nije mogao da čuje šta pričaju, ali njihov govor tela ga je navodio da misli o onome što se dogodilo. Nadao se da se ponovo neće sresti sa Ba'alorima ili Fromrijanima jer on se nije sećao polovine onoga što je učinio tokom noći. Ovaj put bi bio beskoristan a ako Damiana to sazna lako bi se moglo desiti da odluči kako njih trojica ipak nisu vredni njene pažnje. „Da ti nisi vredan njene pažnje“ javio mu se sićušni glasić u njegovoj glavi. Nikola je pokazao šta može sa vatrom da uradi, iako je trenutno bio nepoverljiv prema ljudima oko sebe on će se oporaviti a svakako neće dopustiti da ga neko od Ba'alorskih sečiva dokači. Galad je već sada bio najbolji borac u selu, od njega će imati koristi tokom celog puta. Jedino on nije imao nikakav talenat koji bi im pomogao. Nije mogao da načini nikakve korisne tokove ako nije besan do srži, a ako se prepusti besu nije mogao da bude siguran da neće pored Ba'alora pobiti i svoje prijatelje. Njegova veština sa mačem je bila tek tolika da može da razlikuje kraj od kraja. Ne bi izdržao ni minut protiv Ba'alora a fromrijan bi ga verovatno sasekao na mestu. Galad je jahao zamišljen, sreća pa je jahao konja koji je znao kako da prati ostale inače bi stalno zaostajao. Ponekad bi se prenuo iz razmišljanja i onda bi se setio da jaše pa bi jače stegao uzde koje je do tada labavo držao. Pokušao je nekoliko puta da započne razgovor ali bi se na kraju sve vraćalo na prošlu noć i odlazak koji su obojica želeli da zaborave. Iako su konjima nametnuli lagan korak, Daneil nije dozvolio da u podne sjašu da bi jeli. Umesto toga jeli su u sedlu, prepečenac i osušeno meso zaliveno hladnom vodom iz mešina. Nije shvatao razlog za žurbu dok nije video Daniela kako se sašaptava sa Damianom a dvojica preostalih vojnika su držali ruke na balačcima. Do kasnog popodneva je postalo jasno da ih Ba'alori prate iako ih nije bilo nigde na vidiku. Konji ne navikli na mirise zveri su nervozno rzali ponekad pokušavajući da istrgnu uzde iz ruku jahača. Nikola izgleda da ništa od toga nije primećivao ili ga nije bilo briga jer je i dalje jahao raspravljajući se sa samim sobom.
Nije prošlo dugo kad su počeli primećivati Ba'alorske tragove u šumi, dvojica preostalih vojnika i Daniel se formirali labavi prsten oko njih trojice. Galad je pokušao da im se pridruži ali ga je Daniel ugurao nazad unutar prstena. Nebo nad njima se iznenada naoblačilo, a munje su počele da kolaju. Ovaj put oluja je bila manja od one koja je sinoć zahvatila selo. Ako je po ovome suditi, Damiana se nije oporavila od sinoćne bitke u potpunosti. Ipak bila je dovoljno smrtonosna da se Ba'alori drže dalje od nje. Gde god bi ona pogledala munja bi ošinula a Ba'alor bi pao mrtav. U njemu je uporno rastao osećaj da može da joj pomogne, Sila Elemenata mu je bila nadohvat ruke, ali kada ju je prihvatio nije mogao da povuče više od dva toka koji mu nisu koristili. Sa duhom i vodom nije znao šta da radi sem da stoji i gleda kako se Damiana bori. Uprkos tome što su poterali konje u galop Ba'alori su ih sustizali bez ikakve muke, a za svakog koji bi pao od Damianinih munja, dvojica novih bi se pojavila.
Nikola se napokon trgao iz razmišljanja a kada je pogledao ka Ba'alorima iz njega je počela da pulsira takva mržnja da ju je on mogao osetiti uprkos udaljenosti od nekoliko stopa između njih.
Vatreni snop koji je napustio njegove ruke je bio toliko vreo da je morao da zakloni lice rukavom kaputa a uprkos tome mogao da oseti vrelinu na koži ispod nekoliko slojeva tkanine. Desetoro Ba'alora zahvaćenih vatrom je nestalo kao da su isparili, ni pepeo nije ostao. Damiana je zurila, na licu je jasno mogao da joj vidi strah. Verovatno se pitala da li je ona sledeća.
Nešto u njemu je želelo da Nikola usmeri taj snop ka njoj, da je vidi kako vrišti dok joj plamen guta kosti. Ona je bila uzrok njihovih nevolja. Trgao se iz razmišljanja na vreme da vidi kako se se vojnici uključili u borbu. Poterao je preplašenog konja ka gomili koja se sakupila oko Daniela. Ba’alori su pokušavali da ga svuku sa konja, ali su se bojali da se previše približe. Životinja je isternirana da bude oružje, što se sada jasno pokazivalo. Damiana je prišla dovoljno blizu da je sad jasno mogao da vidi koliko je iscrpljena. Sada je većinu pažnje posvećivala tome da se održi u sedlu. Daniel je pokušavao da joj se približi ali ga je mnoštvo Ba'alora sprečavalo u tome.