My thoughts

[Iris]

Jes fora Kome nije zao kad mora da uci latinski???

[Silvanas]

Thought 11:
Nasao sam svoj mir. Ponovo je sve nekako u redu. Proslo je ono najgore, pa cak i ako nije bas sve u redu...najgore je proslo i to me cini veoma pozitivnim. Bice sve dobro. Jesam rekao da Iris ne laze. Dobro procenjujem ljude. Nisam oduvek, ali u zadnje vreme mi ide. Brine me moj najbolji drug. Ne znam da li sam nesto lose uradio. Videcu sutra.

[Silvanas]

Thought 11:
Osecam se pozitivno. Mada ucim srpski sto je veoma naporno. Ali, ponovo se ponasamo kao da je sve ok. Verovatno ce tako i biti. Mozda okrenemo novi list pa krenemo ispocetka. Sve ispocetka da izgradjujemo. Mozda je i tako dobro. Jesmo dosta dogurali, ali mozda je i previse. Da se ipak vratimo na pocetak. Nece skoditi. Mada razlika je sto je na pocetku nisam ovoliko voleo. Ali dobro. Nedostaje mi sada.
Thought 12:
Nervira me profesorka srpskog. Nema pravo tako da ponizava ljude. Rekla je kako nam je lepo kada imamo iluziju da smo ravnopravni (mi u celom odeljenju). Kako sme tako da kaze? Pa bio je jedan cika sto je govorio kako postoje visi i nizi ljudi i da nisu svi ravnopravni. Zvali su ga firer. Ona zaista nema osecaj koliko daleko treba da ide sa svojim salama. Ovo je bila uvreda. U inostranstvu bi je optuzili za sirenje neonacizma. Dobila bi otkaz siguran sam u to. Treba da je sramota.

[Iris]

Ali gde smo mi? A? U inostranstvu sigurno nismo.
Drago mi je ti je bolje.

[Shieldmaiden]

Thought 1: Silvanas bi mogao da pozove Iris na kafu/bezalkoholni napitak na neutralnom terenu. Ako se stidi organizovati skup da se kao slučajno sretnu. Možda iskoristiti pereca trik.

[Silvanas]

Silvanas i Iris zive u dva razlicita grada, mada bi on to jako voleo posto u zadnje vreme nije sreo bolju i iskreniju drugaricu. Medjutim nastavice oni da pricaju. Odavno mu niko nije pomogao bolje od nje. Hvala Shield na lepim savetima... Znam da volis sklapanje novih prijateljstava na ovom forumu. Mada ne znam sta je pereca trik. Mozda da mi objasnis bolje.

[Shieldmaiden]

Pereca trik ću da demonstriram jednom kad oboje dođete na skup.


Thought 2: Shield ništa nije sprečilo to što ne samo da živi u različitom gradu nego i u različitoj državi da upeca člana foruma

[Silvanas]

Haha pa to je super! Ali, moram da te pitam.... Kada je taj skup? Gde je? Jesam li pozvan? Mnogo bih voleo da dodjem i provedem neke trenutke sa vama, ljudima sa foruma, koji ste veoma veoma zanimljivi. Ulepsate mi dan narode. Hvala vam na tome. Eee ali ti si ga upecala jer ti si zla teta... Niko od nas ne moze sa time da se poredi. (joking...nisi ti zla teta bre.)

[Iris]

OK, znaci, ja se nista ne pitam, dobro... Evo, Shield, mi videli da nase teme niko ni ne gleda, pa medjusobno komentarisemo... Dzaba ja trazim komentare, niko nista... E, onda ulece drustvo, je l tako Silvanas?

[Silvanas]

Aha tako... I voleo bih da (NE zla) teta Shield pozove na taj skup gospodjicu Iris i mene, da bismo upoznali nju i sve ostale. A i medjusobno da se upoznamo sto je posebno bitno. Mama Shield jel ti ne bi bio problem da nam javis taj skup? (zovem te mama...nekako me podsecas na moju mamu. A i imas nekakve karakteristike mentora. Neces mi zameriti samo se salim malkice...xD)
Eee i Iris samo da znas... Ja bas volim da komentarisem zajedno sa tobom ovako. Haha its very interesting. Tako da i ne mora niko drugi ako ne zeli. Sta nas briga.

[Shieldmaiden]

Imaš dozvolu da mi se obraćaš sa Tet(k)a Shield.

Skupovi se organizuju bar nekoliko puta godišnje. Nekada su bili česti i masovni. Tradicionalni su za Beogradski sajam knjiga u oktobru i Tolkinov rođendan (ako ne znaš kad mu je rođendan, idi gledaj u sunce ili tako nešto ). Organizuje se skup i oko rođendana foruma na leto i početkom avgusta za Beerfest, ali ne preporučujem da vam to bude prvi skup, jer ne želite da upoznate članove kad su trešteni pijani i žele da vas pipaju i provere kako vam stoji mokra majca od piva i mere vam obim glave usb kablom.

Iris: naravno da se ništa ne pitaš . Ovo je starovremski forum. Provodadžika odredi da ste jedno za drugo i onda upotrebi trik sa perecom i ostale tehnike ubeđivanja dok ne pokleknete.

[Silvanas]

Dobijam utisak da je pereca žargonski naziv za neku opaku spravu za mučenje (Gvozdena deva ili nešto gore...xD), a tehnike ubedjivanja... To su tehnike korišćenja gore pomenute perece. Teško nama Iris.

[Iris]

Khm... Ja pred sajam knjiga razmisljam samo o tome da mi se ne razgrabi ono sto zelim, jedino o tome, bar dve sedmice pred sajam, tako da tad nisam bas za drustvo... A tu je i tenzija, da li cu u onoj guzvi ljudi i knjiga naci i ono sto ima... Ljude tada slabo primecujem.
Na Beerfest ne dolazim ni pod prinudom.
Sto se tice ostalih prilika... Sve zavisi gde i kada... Ja sam veoma busy...

[Silvanas]

Thought 13:
Stres mi je postao nepodnosljiva stvar, a neminovan je. Strasno je kada pokusavas da to suzbijes, a sto vise pokusavas vise narasta kao kvasac. Svojim pokusajima da ga suzbijes ti ga hranis i uvecavas. A kako to izgleda? To je neka mucnina, ali ne samo u stomaku, vec u celom telu. Kao da te drma groznica i nekakva toplota ide ti kroz kicmu. Nekakva neprirodna toplota. Toliko sam se koncentrisao na taj osecaj da ga mogu opisati bez greske. Poznajem ga tako dobro, kao svoje disanje. Ima tu i neke doze straha, cak ti ponekada dodje i da drhtis. Ako lezis, mislis da odmoris malo... Bice gore! Treba ti fizicka aktivnost. Ona pomaze. Umna bi mozda i pomogla kada bih mogao da se fokusiram. Gitara pomaze. Izviru reci i tonovi pa sa njima i neki deo stresa, ali ona je samo anestezija. Kada prodje, vratice se i stres osim ako se ne desi nesto sto ce ga ukloniti. Happy thoughts. Potrebne su da se resim stresa. A tesko ih je proizvesti u takvom stanju. Bas je teska ta borba, izgleda mi kao da se borim svaki drugi dan. Mozda preterujem, ne znam. Tako mi trenutno izgleda. Ali, ponosan sam na sebe sto uspevam da se izborim u vecini slucajeva. Necu da mu dozvolim da stigne onde gde zeli. Da me obori. Ne dam mu.

[Iris]

Ovako, nmg vise da te slusam ovako natmurenog. Razboleces se. Ako ne mozes sam da se setis lepih misli, probacu da te podsetim.

Thought 1(a obecala sam sebi da ovo necu raditi PP):
Filozof u svakoj situaciji moze da izvuce neku pouku. To umes. Ali, trebalo bi da i u svakoj situaciji nadjes nesto dobro na sta ces da se fokusiras kako bi prebrodio teskoce; to je, priznaces, malo teze. Ovako.
Februar je, odvratan, blatnjav, hladan. Ne podnosim kisu, jos manje sneg. Ali volim boje. Fokusiram se na boje.
Sve je tako sivo - veoma uopsteno receno. Siva je dobra. Volim sivu. Upija moje negativno raspolozenje. Gledam u nebo kroz prozor svoje sobe, kao hipnotisana. Oblaci teskih i laksih nijansi sive plove po nebu. Upijam svaki predvidjlivi, tesko primetan pokret. I pored svih oblaka, nazirem plavetnilo neba. I dalje je tu.
Sada se moj pogled menja. Vidim nebo kao nedovrsen rad iz likovnog - tema - prikazati svoja osecanja bojama.
Sklapam oci - slika ne bledi tako brzo. Bacam se unazad na krevet, tonem u jastuke kao da su oblaci.
Moja slika je jos tu. Ceka doradu, odobrenje da odjezdi dalje, potpuna i savrsena u bilo kom kutku moga uma. Da vidimo... Plava se nazire, ali nema je dovoljno. Plava smiruje, salje pozitivnu energiju. Plava je u potpunosti moja boja. Filozofski mir.
Mesam je sa svetlijim oblacima, onim gotovo belim, od kojih te zabole oci dok dugo gledas u njih. Dobijam nesto izuzeno, nevino i lako, poput ranog proleca i visibabe, nestvarno, plavo-belo. Plavo, kao oci bebe. Belo, kao golubica mira.
Ostavila sam licni pecat. Ali, i dalje je tako, tako hladno... Sunce ne moze kroz oblake. Kidam jedno sivo parce. Razgrcem. Ubacujem zutu. Pa narandzastu. Onda uzimam cetkicu i mesam boje u jedan vrtlog kasnoproletnji, ranoletnji. U mom umu, boje se ne mesaju po svetovnim zakonima. Ipak, secam se necega i oslobadjam plavu i zutu da rade sta hoce. Svaki zacetak zelene sirim po svom zamisljenom nebu. E, sada imam pravo prolece.
A za leto? Pa, treba mi ljubicasta. I roze. Stvaram ih od sive iz oblaka, one srednje-tamne. Nastala nijansa je prilicno neobicna; dopada mi se. Kruzni pokreti cetkicom ubrzavaju rast cvetova u mojim Visecim vrtovima. Imam i leto.
Jesen... Crvena... Smedja? Bordo? Tri veoma snazne i tople boje. Odgovaraju zrelom godisnjem dobu. Gde...? U svim tim bezbriznim bojama koje sam stvorila, ima li mesta za jesen?
Na livadi raste drvo, sa korenima u mojim mislima. Usmeravam misli. Njihov tok ubrzava vreme. Stablo deblja, odrasta. Eto smedje. Posto je jos uvek leto, drvo radja tresnje. Volim njihov razigran ukus, kiselkasto-sladak. Crvena. Bordo.
Boje svih godisnjih doba u jednom. I to u bezbojnoj zimi. Zato sto zima sluti novi pocetak. Zato sto brise prethodne radove, da bi nastali novi, poput mog, ili potpuno razliciti. Zato sto je bela. I siva. Zato sto ni jedna druga boja ne bi mogla da primi sve ostale. Osim crne. Ali u prirodi nema niceg crnog.
Sada je jasno. Sve sto deluje lose, sluti na dobro. U prirodi nema nicega sasvim loseg, dokle god se u njega moze smestiti nesto dobro. Zato nema crne, da ne bi progutala ostale boje. Zato je svet lep, zivot dobar. Disi.