Odlomak iz romana ERD

[armadillo]

Uh, nadam se da ću uspeti da izmamim poneki komentar. Par objašnjenja: Vin je od roda Šumnjaka, hitrih malenih ljudi nastanjenih u zabitima stoletnih šuma Ligolda. Neobičnim spletom okolnosti našao se u Šadiru, srebrnom gradu podno čarobne stene. Rat je pred vratima kraljevstva. Strižer je zapovednik moćne strilijske vojske, zabrinut zbog iznenada najavljenog rastanka sa svojim sinom jedincem. Eto toliko, pa ko ima malo vremena...

Spustio se do kraja grebena, obo’ konja i začas prešao kratko rastojanje do prvih kasarni. Vojnici su ga sa čuđenjem pozdravljali dok je galopom prilazio mladom Šumnjaku koji je u društvu jednog od gardista stajao u dvorištu garnizona. Sjahao je žustro, gledajući pravo u oči sitnog riđeg momka. Gardista prihvati uzde i odvede konja, tako da njih dvojica ostadoše sami. Vin je potpuno hladnokrvno gledao zapovednika. Kao i juče u Siprilonu, Strižer oseti da mu je ta smirenost, očigledno posledica hrabrosti i vere u sebe, veoma simpatična.
- Dobrodošao u garnizon u Šadiru i hvala ti što si se odazvao mom pozivu, - pozdravi ga zapovednik, pa nastavi bez okolišavanja: - Nemamo baš mnogo vremena do večeri, pa pređimo odmah na stvar. Pogađaš li zašto sam te pozvao ovamo?
- Gospodaru, pretpostavljam da znam. Želeo bi da saznaš nešto više o ljudima sa kojima će tvoj sin sutra napustiti Šadir.
- Da, upravo tako. Vidim da si zaista oštrouman i da se brzo snalaziš. Primetio sam to i juče u Plavoj sali, i danas na Hapestu, kad si ukrotio onog podivljalog konja. Muči me samo jedno...
Ovde zapovednik zastade, ali Vin spremno završi nedorečenu misao:
- Koliko neko tako sitan može biti koristan u mogućoj borbi od koje će zavisiti sigurnost tvog sina?
Zapovednik nemo klimnu glavom, na šta Šumnjak kratko dodade:
- Spreman sam za bilo kakvu vrstu provere.
Okrenuvši se ka vojniku koji je prolazio nedaleko odatle, zapovednik mu dade znak rukom da priđe. Reče mu tiho nekoliko reči, na šta ovaj kao bez duše odjuri, pozivajući usput još vojnika koji spremno potrčaše za njim. Vin ih otprati pogledom i vide kako prilaze jednoj od dve velike mete naslonjene podaleko odatle uz zidine grada. Uto začu zapovednikov glas:
- Koliko sam shvatio iz tvoje priče o borbi u Ligoldu, ti se dobro služiš lukom. To me raduje, jer u slučaju iznenadne opasnosti precizno upućene strele mogu biti korisnije od veštog baratanja mačem, a i Strilija je oduvek bila poznata po dobrim strelcima. Izaberi luk po svojoj volji i pripremi se da odapneš koju strelu.
Primetivši da se u dvorištu garnizona priprema gađanje, vojnici se dozivahu međusobno, stvorivši popriličnu graju. Za kratko vreme okupio se veliki broj radoznalaca koji su sa obe strane dvorišta formirali dugačke redove i znatiželjno iščekivali šta će dalje da se dešava. Središnji deo dvorišta se isprazni i na njemu osta samo usamljena, u međuvremenu postavljena meta. Dvojica vojnika dotrčaše, svaki sa po nekoliko lukova u rukama, i pružiše ih Vinu. On odabra jedan osrednje veličine, ni najveći, ni najmanji. Pobode ga u zemlju pred sobom i, oslonivši se na njega, nekoliko puta blago ga savi ispitujući koliko je elastičan. Istovremeno, sa svih strana iz pravca okupljenih vojnika začu se prigušen smeh. Svi su se veselo podgurkivali i žagorili, pokazujući pogledima jedni drugima na Vina. Luk koji je držao u rukama bio je bar za pedalj viši od njega! Ne hajući mnogo za larmu oko sebe, mladi Šumnjak pažljivo izabra tri strele iz pruženog tobolca. Dve zabode u zemlju pred sobom, a poslednju namesti na tetivu luka. Zapovednikov glas prekide graju:
- Nema ni daška vetra, dan je kao stvoren za gađanje. Obični vojnici pogađaju ovakvu metu na stotinu koraka, a gardisti na sto pedeset. Zbog važnosti zadatka koji je pred tobom, meta je postavljena na sto pedeset. Pošto ne poznaješ luk, imaš dva pokušaja.
Okrugla meta bila je žute boje, hvat široka, a u centru se nalazio manji crveni krug veličine ljudske glave. Praćen podrugljivim pogledima, Vin iskorači i podiže luk. Gledajući u metu, on s obzirom na svoju sitnu građu sa iznenađujućom lakoćom nape luk skoro do kraja i nanišani, ali onda zastade. Kao da se dvoumi, polako olabavi tetivu i spusti oružje. Nije skidao pogled sa mete. Iznenada ponovo podiže luk, napevši tetivu koliko je mogao. Strela zazvižda i odlete u oštrom luku, praćena pogledima okupljenih vojnika. Veseli žamor podiže se trenutak kasnije, kad vojnici shvatiše da strela preleće skoro tri hvata iznad mete, ali iznenada bi presečen zviždukom nove strele. Čim je prva strela odletela, Vin je neverovatnom hitrinom klekao i dohvatio drugu. Munjevitom brzinom namestio je na tetivu i odapeo otprilike u trenutku kad je prva preletela visoko iznad mete. Većina vojnika, koja je pomno pratila prvu strelu, na zvižduk druge iznenađeno se okrete. Gledali su u neverici po pustom dvorištu, tražeći drugog strelca koji je tako nenadano gađao, ali tu su se nalazili samo zapovednik i mladi Šumnjak. Vin je i dalje klečao i pogledom pratio let svojih strela. Gotovo istovremeno začuše se dva tupa udarca, jedan jači, a drugi slabiji, očigledno mnogo udaljeniji. Vojnici se brže-bolje ponovo okretoše prema meti.
Belo pero na streli još se nije umirilo. Strela se zabola u mali crveni krug u središtu mete, možda tek palac ili dva iznad samog centra. Bio je to zaista odličan hitac i ponegde iz dugih redova vojnika začuše se uzvici odobravanja, ali oni vrlo brzo zamukoše. Među vojnicima ponovo nasta podgurkivanje. Jedni su uzbuđeno pokazivali rukom nekud prema zidinama iza mete, a drugi su istezali vratove da bolje vide. Prigušeni žagor koji je tom prilikom nastao vrlo brzo prestade, a vojnici se listom ponovo okrenuše prema zapovedniku i Vinu. Zapanjeno i bez reči gledali su u sitnog Šumnjaka. Razlog za to bio je jednostavan: prva strela koju je Vin odapeo, za koju su svi smejući se mislili da je uveliko promašila metu i odletela ko zna gde, pogodila je baš tamo gde je i bila upućena - drugu metu naslonjenu na zidine! Ta meta nalazila se malo udesno u odnosu na prvu, ali više nego duplo dalje, na rastojanju od preko trista koraka. Pogoditi je uopšte na tom rastojanju bilo je gotovo ravno čudu, a Vinova strela zabola se svega nešto više od pedlja iznad crvenog kruga u sredini! Pitanje je samo bilo da li je veće čudo taj pogodak prve strele ili brzina kojom je Šumnjak uspeo da sa tako ubitačnom preciznošću odapne i drugu, dok je prva bila tek negde na pola puta?! Takvu brzinu i preciznost niko od njih još nije video, mada je u Striliji bilo vrlo veštih i brzih strelaca. Niko više nije obraćao pažnju na Vinov nizak rast i naizgled krhku građu. Svi su ga gledali sa najdubljim poštovanjem, jer su znali da pred njima stoji najbolji strelac u čitavom kraljevstvu. Pridigavši se polako sa lukom u ruci, Vin reče jasnim glasom:
- Bio si u pravu, gospodaru, ne poznajem baš najbolje ovaj luk. Nešto je krući i glomazniji od mojeg, pa su strele pogađale malo više nego što sam gađao, ali evo ovde ispred mojih nogu stoji pobodena i treća strela. Ti mi samo pokaži metu, a ja ću se već potruditi da moj sledeći pogodak bude kudikamo precizniji.
Na zapovednikovom licu jedva primetno zatitra smešak. Još juče u Siprilonu ispravno je procenio da je mladić rođen za ratnika, ali ovako nešto nije očekivao. Takvog strelca Strilija još nije videla! Nekakva toplina preplavi njegovo do tog trenutka u grču zategnuto telo, a napeti mišići opustiše se. Sasvim lagano on izdahnu višak vazduha koji je dotad zadržavao u grudima i oseti kako pritisak koji je osećao još od skupa na Hapestu popušta. Teret kojim ga je pritiskalo saznanje da njegov sin sutra kreće na tako opasan put olakša mu pomisao da će se između Kjala i kakvih god bilo napadača zasigurno isprečiti Vinove hitre strele.
- Neka nam u predstojećim iskušenjima tvoje ubojite strele pomognu da slavu Strilije učinimo još blistavijom! - Zapovednik priđe Vinu i svojom rukom visoko podiže njegovu desnicu. - Naše kraljevstvo ovakvog strelca još nije videlo! Živeo!
Okupljeni vojnici kao jedan podigoše desnice sa stisnutim pesnicama uvis i Srebrnim gradom utonulim u predvečerje prolomi se usklik iz stotina grla:
- Živeo!!!

[Shieldmaiden]

Ne mogu puno da zaključim. Pismen si, pristojno pišeš i baš si filmski "izmontirao" scenu na strelištu. Zapada mi za oko da često stavljaš prideve u paru, nekad možda nepotrebno kiteći rečenice. Shvatam da ti je cilj podražavenje pseudo-arhaičnog stila, ali nekad je bolje ostaviti spontanu rečenicu i pustiti tekst malo da diše.
I još jedna sitnica: mogao bi reč "duplo" da zameniš za "dvostruko" u "više nego duplo dalje".

Kojom si se logikom vodio kada si davao imena mestima i ljudima? U fantasy literaturi ime često mnogo više znači nego u ostalim žanrovima, ono često obeležava karakter, izgled ili sudbinu lika i nosi magijsku snagu (nasuprot npr modernom shvatanju pisanja drame gde treba izbegavati nomen est omen varijante, sem kad to baš nije poenta).
Dopada mi se što si rasi dao ime "Šumnjaci", jer je reč domaćeg porekla, a malo mi smetaju tiponimi tipa Siprilon i Šadir, jer po zvučanju deluju inspirisani različitim jezicima. Držiš li se nekog konzistentnog zvučanja reči vezanog za određenu kulturu koju opisuješ, ili prosto izmišljaš imena koja ti lepo zvuče?

[pokojni]

pa ovo nije loše SAMO TAKO

[pokojni]

pa ovo nije loše SAMO TAKO
mada i ja bi volijo više domaćih imena

[armadillo]

Oh, ovo je stvarno bilo brzo. Zahvaljujem na drugoj rečenici, mislim da bih i ja dao sličnu ocenu. Što se tiče "kićenja" rečenica, i tu si verovatno u pravu, kao i za "dvostruko" umesto "duplo". Naravno da sam se trudio da stil deluje arhaično, ali ipak ne previše. Sad da se vratim na prvu rečenicu, ovo je samo isečak, teško je tako steći pravu sliku. Ovaj deo je izabran zato što može da se pročita kao nekakva kolko-tolko celina, ali u sklopu cele priče sigurno deluje drugačije. Npr, Šumnjaci i nisu zaista Šumnjaci, tako ih nazivaju strilijski ratnici, oni se zapravo zovu Krilidi i Vin je, da to tako kažem, njihova "crna ovca". Al ajd sad da ne dužim...

Interesantno je da se i ti zanimaš za imena, imao sam već nekoliko takvih opaski. Čak sam slao i "objašnjenje naširoko" jednoj profesorki književnosti za magistarski rad. Da nisi i ti studirala na filološkom? Bilo kako bilo, naravno da su imena izmišljena, ali daleko od toga da su tek tako nabacana. Postoje pravila, kao i u svakom realnom okruženju. Konkretno, Siprilon je ime hrama, a Šadir grada. U Velikom strilijskom kraljevstvu ima više naroda, samim tim i jezika.

Još jednom zahvaljujem na komentaru, meni i on izgleda "pismen i pristojan", što je danas poprilična retkost. I konstruktivan je koliko je to moguće, mislim uzimajući u obzir dužinu odlomka.

[armadillo]

@pokojni

Drago mi je da ti se sviđa, to je svakako veliki podstrek za svakog pisca početnika. Što se imena tiče, sad je već kasno, knjiga je prošle nedelje odštampana, još samo da se ukoriči.

[Shieldmaiden]

E pa čestitam na objavljivanju knjige i želim ti puno zadovoljnih čitalaca gladnih nastavaka (mislim, kakav je to fantasy pisac koji ne razvuče bar još dva nastavka. Radi bolje prodaje predlažem da ubaciš koji inicijal u ime )

Nisam studirala filološki, samo filološku gimnaziju i tu i tamo se bavim prevodom. Nešto u poslednje vreme dosta razmišljam o imenima u fantasy književnosti, pa me baš interesuje kako tome pristupa jedan pisac.

[armadillo]

Čim postanem pisac, javiću ti

[Draugdur]

Čuj čim postaneš? O'ma'!

Elem, očigledno, i meni se ovaj odlomak prilično svidio...ako niko nema ništa protiv ne bi bilo loše da nam bar kažeš naslov...prema ovome što sam pročitao, ja bih ga stavio na listu za kupovinu (pod uslovom da cijena nije nenormalna, naravno ).
Par komentara: "začas" u prvoj rečenici mi smeta, ne samo da se ne uklapa u arhaični stil nego generalno ne zvuči baš "književno". I ovo za razdaljinu druge mete...ja baš nisam stručnjak, ali prilično sam siguran da je domet od preko tristo koraka (=jardi?) malo pretjerano za luk. Čisto ako ti je stalo do takvih stvari, u principu ne smeta...

[armadillo]

Roman se zove "ERD - čuvar magije". Erd je, uzgred budi rečeno, čarobnjak.

Hvala na komentaru i sugestijama. Što se dometa luka tiče, bilo je i lukova sa više nego duplo većim dometom, ali i da nije - ne zameri , morao sam ipak da "malo" pustim mašti na volju. Ima u toj mojoj priči i većih čudesa.

Mada, lepo je kada ti neko skrene pažnju na svoje viđenje takvih stvari. U prvom delu Vukodava recimo, glavni junak pominje onako uzgred kako postoje vešti strelci koji mogu da proture strelu kroz prsten na daljini od, ako me pamćenje ne vara, petsto koraka. E vidiš, meni se to učinilo preterano, al ajd sad ti dokaži teta-Mari...

[Shieldmaiden]

Pa nije rekla čijih koraka . Možda je mislila na kineske ženice sa podvezanim stopalima.

Armadillo, ne budi skroman. Ako će da te štampaju za koji dan onda si pisac.

[armadillo]

Ma ne poznajete vi mene, ja sam sve samo ne skroman. U ovom slučaju više sam oprezan, čekam na ovo već dve i po godine.

[Draugdur]

[Iris]

@Armadillo: E pa eto, kao sto sam rekla, procitala. Moram da kazem da sam bas deriste sto zbog naziva teme ovo nisam ranije procitala. Mislila sam da sam odavno iznad takvih predrasuda, ali izgleda da imam jos mnogo iskustva da steknem, mnogo toga da naucim. Previse.
I do sad sam nameravala da kupim knjigu, sad cu pozuriti da to uradim.
Ono sto me zanima, konkretno, u ovakvoj situaciji, mada je cisto prakticne prirode: da li bi vojnici pred ratom zaista imali tako malo obaveza da mogu da se spontano iskupe i posmatraju gadjanje strelama? Posto ne znam o kakvom je mestu rec, kakav je narod u pitanju, kakvi su im obicaji i sve ostalo, pitanje mozda nije na mestu, ali to je jedino sto je meni zapalo za oko. Inace je tekst super, i nadam se da cu ga uskoro procitati u kontekstu cele knjige. Toliko, komsija

[armadillo]

Što se tiče učenja, svi mi uvek imamo previše toga da naučimo. Što više znamo, sve više vidimo koliko ne znamo. Ipak, ne daj da te to obeshrabri, učenje (usavršavanje) je samo sebi cilj. Alaj će tvoji profesori da me zavole ako ovo pročitaju.

Drago mi je ako ti se tekst svideo, a što se tiče slobodnog vremena vojnika... Pa, tačno je da je rat pred vratima kraljevstva, ali petnestinu minuta gore-dole ne znači baš bogzna šta za pripremu odbrane. Sreća te nisi bila u vojsci. U svakom slučaju hvala na komentaru, svako pitanje podrazumeva i vreme utrošeno na razmišljanje, a svakom piscu je drago kada neko odvoji svoje vreme baš za njegovu priču. Nadam se da ćeš uskoro imati još mnogo pitanja.