Hazarski Recnik, M. Pavic

[sinfe]

Mislim da je posle ovog silnog tumaranja u praznom red da JA kažem nešto.
Od Pavića sam prvo pročitao "Poslednja ljubav u Carigradu" pre 7 godina- to je knjiga upakovana kao priručnik za gatanje kartama tarot, ali sam na kraju ustanovio da njena suština ima najmanje veze sa površnošću takve tematike- ona spaja dva vremena, prostora, dve antagonističke strane ličnosti koje se preklapaju kao kontrasti, večita potraga za sopstvenim identitetom.
Naravno, njegov stil me je privukao i potom sam od njega pročitao:
Hazarski rečnik, Unutrašnja strana vetra, Predeo slikan čajem, Zvezdani plašt, Priča o travi, Carski rez, Kutija za pisanje, Vrata sna, Dve lepeze iz galate, Unikat...,
TAKO DA JA NAJBOLJE (BAR MEĐU VAMA) MOGU DA PROCENIM KVALITET NJEGOVIH DELA!!! I KAŽEM DA JE ČOVEK VELIKI PISAC- UMETNIK I NAUČNIK I ZATO SE NE OBAZIREM NA NESUVISLE NEARGUMENTOVANE KOMENTARE ZAJEDLJIVACA KOJI GA NEGATIVNO KRITIKUJU JER SU PROČITALI SAMO JEDNO ILI PAR NJEGOVIH DELA KOJA NISU NI RAZUMELI.
NJEGOVO VELIKO DELO HAZARSKI REČNIK DEFINITIVNO NIJE PRECENJENO, ŠTAVIŠE, ONO ZASLUŽUJE MNOGO VEĆE, SVETSKE RAZMERE POPULARNOSTI.
I sam Pavić je rekao u svojoj kratkoj autobiografiji da su njega ubili pre smrti- pripadao je najomraženijem narodu na svetu- srpskom.
DA JE PAVIĆ BIO AMERIČKI, ENGLESKI ILI FRANCUSKI PISAC DOBIO BI NOBELOVU NAGRADU ZA KNJIŽEVNOST, ali, najzad,
on još predstavlja zemlju u kojoj nekakvi kvazikritičari i neupućeni polučitaoci još imaju obraza da nepismeno, škrto izjave: on nije zaslužio popularnost koju je ostvario. Ja se nadam da će svim daljim raspravama na ovu temu doći kraj.
Bilo bi bolje da smo se ovde posvetili tumačenju njegovih slojevitih dela i veličini koja će prerasti u klasika srpske književnosti.

[alcesta]

[Azizam]

[sinfe]

to alcesta:
Pa, odgovor ti je u samom citatu mojih reči, a za koje si rekla da su te oduševile- naveo sam poveću bibliografiju pročitanih knjiga, (a, da, izostavio sam- Zapisi na konjskom ćebetu, Sedam smrtnih grehova-vrlo mi se svidela i Kratka istorija Beograda). Pročitao sam sve replike od početka ove teme, i onaj ko se do sada ustručavao (a uglavnom ste svi pročitali 1-2 Pavićeve knjige) da navede bibliografiju veću od ove moje, propustio je najjači argument, zar ne?
Mislim da je sa svakog logičkog, razumnog stanovišta najviše pozvan da priča o delima nekog pisca onaj koji ih je većinski pročitao, prostudirao, intenzivno se bavio njima i pregledao STRUČNE književne kritike istih. Bez uvrede, ali nisam primetio da bilo ko na ovom forumu pripada bilo kojoj od navedenih kategorija.
I dalje stojim pri tome (a ti si me prva omela svojom porukom) da treba što pre bataliti ovakve jalove polemike. Svi veliki pisci prekretnici u književnosti su bili pod velikom lupom i žestoko kritikovani bez izuzetka- mislim da je Pavić najavio i sasvim sigurno je jedan od začetnika novog pravca u SVETSKOJ književnosti. Pavića su u kritikama «The Writer's chronicle» nazvali ocem hiperteksta- to je jedna nova, originalna forma i stil pisanja. Prilično je nezrelo tako olako ružiti veliko ime, a bez veće ili čvrste argumentacije u vidu stručne književne studije; niko ne zalazi u dublju analizu dela i kad se sve sabere- u pitanju su impresionističke, amaterske izjave tipa: on mi se ne sviđa, on prodaje maglu i sl. što nijedan ozbiljan književni kritičar nikad ne bi uzeo u obzir!
Tim ili grupa najeminentnijih srpskih kritičara uvrstio je Pavića u lektiru za 4. razred gimnazije uz Šekspirovog «Hamleta», Geteovog «Fausta» i «Zločin i kaznu» Dostojevskog.
Mesto nečijeg idiotskog poređenja Pavića sa Koeljom, u elitnim književnim krugovima on se poredi sa Borhesom:
« Milorad Pavić je najizrazitije ime savremene srpske književnosti; poznato ime evropske književnosti i postmodernizma. On je NAŠ evropski Borhes jer u svojim delima- unoseći u njih naučno i fantastično- oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu.
On u sebi objedinjuje naučnika, esejistu, pripovedača, pesnika i romansijera, dramskog pisca i prevodioca. Milorad Pavić je veliki maštar i čarobnjak pisane reči, “ opsenar koji se premeće u književne likove” i od nemogućih svetova pravi neke nove, u kojima prepoznajemo tragove drevnih verovanja i zapisa, ali i obrise savremenih zbivanja i problema. On je tvorac paralelnih svetova i knjiga “bez početka i kraja”, knjiga koje se otvaraju kao ukrštene reči, koje se mogu čitati sa oba kraja, sa tačkom dodira ili spajanja u sredini” stvara knjige rečnike i kompjuterske priče. Pisanje mu je barokno, razbokoreno, od mnoštva fanatastičnih detalja, ali je i hipermoderno, često nesvodivo na žanr i tradicionalni način čitanja…
Kao naučnik i profesor na univerzitetu izučavao je srpsku književnost 17. i 18. veka, pisao je studije o Vojislavu Iliću, Gavrilu Stefanoviću Vencloviću; objavio knjige o srpskom klasicizmu i predromantizmu.” Časlav Đorđević, Mr Predrag Lučić
Ovde mogu otkucati još desetine tekstova posvećenih Paviću i njegovim delima sve dok se ne uverite u njegovu pravu vrednost!

to azizam: Sigurno ću pročitati dotičnu knjigu Itala Kalvina i uporediti, mada sličnost između teme dva dela ne govori uvek o plagijatu, i to zna bilo ko ko se ozbiljno bavi književnošću. Podsetiću te na primer velikog klasika- Fausta- bar desetine najrazličitijih priča su dotada ispletene o čoveku koji je prodao dušu đavolu, ili na Revizora-slična tematika je nebrojeno puta objavljivana, (da li je Nušićevo Sumnjivo lice plagijat?!), ali nikad nije dostigla tu popularnost. Da li to znači da su u pitanju plagijati?
To što se Pavić pozabavio istom tematikom- tarot kartama i "putovanju kroz njih" ne govori obavezujuće o plagijatu. Danas su svima puna usta blata, i sam Pavić je rekao da je živeo u zemlji u kojoj se morala dokazivati nevinost, a ne krivica.
A što se Nobela tiče- uglavnom svaki Nobelovac ima jedno kapitalno delo koje ga je najviše proslavilo i koje reprezentuje celu njegovu književnost, a to bi se moglo reći za Hazarski rečnik Milorada Pavića.

[sinfe]

[alcesta]

To Azizam: je li to "Zamak ukrštenih sudbina"? Uh, jedva sam ga završila...nažalost ne sećam se dovoljno ni "Poslednje ljubavi u Carigradu", ali po opštem utisku koji mi je ostao mislim da bih Paviću dala prednost makar po tome što je bio manje dosadan.
(To ne znači da Kalvinova knjiga ne valja; kao i "Nevidljivi gradovi", trebalo bi da se čita malo-pomalo, i uz veliku koncentraciju, ali uživanja radi, a ne pod moranje, kao što je sa mnom bio slučaj. Anyway, ipak mislim da su takve stvari bolje za kraće forme, a ne za romane.)

[alcesta]

To sinfe: ovo zahteva opširniji odgovor; volela bih da se bolje sećam onoga što sam čitala od Pavića, i da sam ga skorije čitala pa da mogu da polemišem o detaljima, ali moje zamerke ne odnose se toliko na sadržaj tvojih postova (mada se slažem samo po pitanju Hazarskog rečnika i pojedinih priča), koliko na način na koji ih prezentuješ. Doduše to je odličan pandan dosadašnjim postovima pavićomrzaca, nije ni loše videti kako to izgleda u obrnutom smeru.

Vratiću se kasnije još na ovo, a posebno na pitanje proučavanja kritika i bibliografije, nemam sad vremena da to uobličim kako treba. Nije mi samo jasno u čemu sam te to omela i šta je za tebe jalova rasprava. Po tvojim postovima reklo bi se da je jalova svaka rasprava koja Pavića ne diže u nebesa. Zašto bi se on svakom sviđao? Možda nisi mislio u tom smislu, ali to definitvno tako izgleda, bar meni.

Elem, kao što rekoh, vratiću se kasnije.

[BEAST]

Ja sam dobio Poslednju ljubav u Carigradu za kraj 4. godine gimnazije, na kraju knjige chak imam i fensi karte za gatanje, samo da ih isechem i krenem sa proricanjem sudbine

Btw, prochitao sam tridesetak stranica (nisam do kraja jer je tad bash bila frka oko prijemnog iako mi se chitala), knjiga je ultra-perverzna i ima mnogo neke ludachke simbolike. Mada, tu se uvek zapitam, chemu simbolika koju razume sam pisac i josh 10 kritichara? To mi deluje kao da svaka budaletina moze da uzme i nalupa gomilu stvari i da to izgleda kool... Ok, mozda i greshim, ali da je preterano, preterano je. Pa ja posle chitanja 10 stranica tog romana sam mogao da napishem neshto bolje i zanimljivije u potpuno istom stilu pisanja, sa svom tom umobolnom simbolikom...

[Nimrodel]

Poštovani Sinfe,
da li ću dobiti više kredibiliteta ako istaknem jezgro onoga što sam pročitala iz nauke o književnosti i književnosti same, a potom i postala njen tumač i to overeni pečatom i potpisom i finom futrolicom za diplomu? Dakle, hajde da krenemo, kako ćemo, hoćemo li od Uvoda u proučavanje srpske književnosti, Narodne književnosti, Teorije književnosti, Opšte književnosti 1 ili od Pavićeve specijalnosti, Srpske književnosti XVIII i XIX veka? Na ovom portalu sam od februara ove godine i nikada sebi nisam dala za pravo da sa ostalim ljubiteljima književnosti razgovaram na taj način... Dakle, nije lepo na takav način ubeđivati ljude u Pavićevu vrednost... Da se razumemo, hvala mu na Crnom bivolu u srcu i velikom broju studija o veoma teškim književnim tekstovima na slavjanoserbskom i srpskoslovenskom, ali bila bih mu zahvalnija da je ostao u nauci, jer je tamo zaista zlata vredan. Sad što se tiče onoga da je uvršten u IV godinu srednje škole i to ne kao lektira, već kao redovni deo gradiva (lektire su nešto drugo), pa dragi moj, takođe je još uvek tu i nesrećni Tihi Don, a da ne govorimo o činjenici da su dela u programu birali ljudi koji nikad jednog dana u nastavi nisu proveli, pa im se tako omaklo da deci od 16 godina serviraju Gorski vijenac (i ogade mnogima Njegoša do kraja života) ili mladim ljudima od 18-19 godina daju Braću Karamazove, te se čitava priča o Dostojevskom u recepciji dela svede na silovanje jurodive, šizofreniju i želju da se ubije muški roditelj... Ne bih rekla da ti taj argument pije vodu.
Drsko je Pavića nazvati srpskim Borhesom, pored jednog Pekića (čovek je postmodernu doveo do vrhunca, mislim, samo ako pogledamo njegovu moć u fingiranju dokumentarnog ili ono umeće, jednako ravno Borhesovom, u travestiji mita i arhetipova), pored jednog Kiša (koji je, btw, napisao Enciklopediju mrtvih, a pred smrt je dao intervju u kome je eksplicitno rekao da želi da napiše roman leksikon, o Hazarima, koji bi mogao da se čita sa bilo kojeg fizičkog punkta knjige, a, toliko o Paviću i originalnosti ideje, mogao je bar na početku romana da stavi jedno hvala pokojnom kolegi piscu), pored jednog Albaharija (koji je kroz igru pripovednih situacija u kratkoj formi stvorio neverovatno kompoziciono jedinstvo zbirke pripovedaka „Opis smrti“)... Nikome dobra nije donelo naturanje svog čitalačkog ukusa. Da se razumemo, Pavićev Hazarski rečnik je prepun mesta neodređenosti i zato je toliko primamljiv, jer vi kao čitaoci na četvrtom značenjskom sloju zaista ste koautori priče i još kad dodate romanu patinu mita, htonskog i istorijskog, eto vam savršenog recepta za konzumente pisane reči, još ako se ne razume sve, ihaj, lepote, to znači da tu zaista ima mudrosti... No, reći ću, ne zaboravite Andersenovu priču „Carevo novo odelo“... Pametni mladi ljudi u gimnazijskim klupama su posle početne fascinacije i posle jednog Bulgakova (Majstor i Margarita), Kiša (Enciklopedija mrtvih), Pekića (Čovek koji je jeo smrt), Albaharija (Šetnje pored reke), uzviknuli na ponovo postavljeno pitanje o Paviću: „On je go!“
Nemojte me pogrešno shvatiti, ja volim priču o Nikonu Sevastu i volim čitav II narativni tok romana (inače, to vreme je Pavićeva uža specijalnost kao istoričara književnosti), ali ne treba od njega praviti nedodirljivog i stvarati od njega neizrecivu veličinu, kad ima mnogo većih. Uostalom, ko kaže da se svima moraju sviđati isti pisci – čitalački afiniteti su stvarno individualna stvar.
E, sad oko prosvećivanja, pošto vidim da je cijenjeni Sinfe, bez IKAKVE namere da uvredi ili ponizi svoje sagovornike rekao da može izvući desetine tekstova koji govore o veličini Pavića, ja ću reći sledeće: Da, i autori više od polovine njih će biti Aleksandar Jerkov ili Jovan Delić (sa časnim izuzetkom Mihajla Pantića), prosto dražestan duet... Verujte mi, ja još više tekstova mogu izvući o Miri Alečković ili Vladimiru Nazoru ili France Bevku (bogami, spominjao ih je čitav Istočni blok u svojim srednjoškolskim čitankama), što znači da i njihove knjige bi trebalo imati u polici, čitati ih i diviti im se. Hoćemo li onda ceniti po toj osnovi i Danijelu Stil – mislim, ona je i po tiražu i po prevedenosti i po filmovanim romanima, daleko iznad ovog „evropskog Borhesa“...
Pozdrav Sinfe i drago mi je da toliko voliš Pavića, ali mnogo je bitnije poštovati ljude sa kojima razgovaraš o njemu.

[alcesta]

[sinfe]

[sinfe]

[sinfe]

[de Hammo]

[Nimrodel]

Poenta je sledeća, sa naučno-istraživačkim stavom si uvek dobrodošao, jer se mnogo pametnih ljudi ovog foruma bori za argumentovane izjave, a ne za praznu tlapnju koje ima i previše u svakodnevici. Ono što nas čini boljima je pristojno obraćanje uz poštovanje sagovornika.
Inače, a propos Pavića, ha, ne mogu tek tako ni govoriti o njegovom Hazarskom rečniku, ako ćemo ozbiljno razgovarati o njemu, onda treba i jasno imenovati problem o kome ćemo pisati/pričati i za koji će se moći u razgovoru dati validna argumentacija. Kada se postavi tema ovog tipa, ne može se bolje ni očekivati, tako da je zaista nerealno očekivati pravu argumentaciju, koja će nositi težinu izrečenog. Uvek se to svede na nešto opšte, što pravog proučavaoca nikako ne može zadovoljiti. Dakle, tvoji argumenti o argumentima bi imali čvrst temelj da je tema imenovana uže i kada bi imala taj potrebni fokus. Eto, može se postaviti tema i ovako:
„Motiv stapanja pripovednih tokova i natprirodno u romanu Hazarski rečnik M. Pavića“.
Veruj mi da tada ne bi bilo ovoga što je tebe iznerviralo kao čoveka koji voli njegovo delo, jer komunikacija tada ne bi bila na temelju sviđa mi se/ne sviđa mi se, nego bi se govorilo o konkretnoj pojavi. Lično, prezirem Pavića, jer je obrazičan pisac, skidam mu kapu kao biznismenu, jer zna šta može da izazove začudnost i proda knjigu, ali, bez obzira na moj doživljaj njegovog stvaralašta, da je tema bila specifikovana na neki fenomen u romanu, ja bih se svojski potrudila da u saradnji sa ljudima ovog portala (koji su vrlo često velika inspiracija i umeju čak čoveka da dovedu do epifanije), uradimo neverovatne stvari na korist svima koji žele da znaju. Postavi pitanje ili samostalnu temu, pa ćeš videti kako zapravo jake sagovornike imaš. Pozdrav.

To de Hammo:
Gazdo, ja se izvinjavam, ali niko ne sme Baha skidati sa pijedastala! On deli prvo mesto sa Vivaldijem i Rahmanjinom, što bi ti rekao, punktum!