Zasto citate ef/sf knjige?

[Angella]

Zapravo mislim da sam je više od 14 puta čitala, tada sam prestala da brojim, i ne, nemam je, uzimam je iz biblioteke kad mi se čita a ako negde u knjižari naletim, kupiću je. Mooooooooooooooliiiiiim vas, recite mi koji su nastavci i sve što znate o njima (ne sadržaj već kad su izašli, gde mogu da se kupe,.....).Za ostale podatke o knjizi pogledajte Fantazy knjige (ili pitajte Nienu, ona poznaje autorku).

[duchilies]

pa i ja da kazem nesto ovde...
volim da citam ef, to jest obozavam, a inace u zivotu sam dosta realan, ne zivim u oblacima...
a citanje ef-a je idealno mesto da odlutam malo od monotone svakodnevnice. Inace veliki sam ljubitelj srednjevekovnog ratovanja , tako da me u ef-u posebno privlace detaljni opisi bitaka sa blagim elementima mistike, kao ucesce raznih kreatura u fight-ovima i upotrebi magije u ratne svrhe...tu uzivam.
A takodje se slazem da je samoedukacija najvaznija. ja licno sam zavrsio tehnoloski fakultet, a na ef sam se navukao nema dve godine, i tek sad vidim koliko sam bio nepismen, ozbiljno !!!
toliko od mene

pozz

[Ninaeva]

Glasala sam za magiju, mada naravno bitan faktor je i avantura. Slazem se kao i mnogo drugih da citanjem odlutam iz realnosti, kada citam toliko se uzivim u knjigu da ne konstatujem nikoga oko sebe,desi se da me moji nesto pitaju, a da ja uopste ne cujem, fizicki sam tu, a mozak na stotom mestu, odnosno u knjizi.

[zmajuzaklet1993]

moj glas ide za magiju iako kao u skoro pomenutom veoma mi se svidjaju i detalji bitke dok citam ef opustim se odmorim tako da uglavnom citam to zanr a bez dobre avanture i zanimljive kulture magija i ratovanje ne vrede
uglavno volim skoro sve ef zbog raznovrsnosti super ideja zanimljivosti kojim nikad kraja avanture borbe i posebno stariji nacini borbe ne ovi danasnji pistolji tenkovi....tamo nije bilo ti si debil odes uzmes pistolj i upucas bilo koga nije svako mogao biti dobar borac.......uglavnom je to starije doba sto me privlaci i magija skoro najvise to mi mnogo dopada ako je magija dobra ne bi trebalo ni ostalo biti lose..

[bookman]

Zato što su pisane u vremenu kada su ljudi bili ljudi, žene su bile žene (a mala dlakava stvorenja sa Alfa Kentaura su bila mala dlakava stvorenja sa Alfa Kentaura).
Nema da ti dođe neki od 50 kg sa malom ćelavom glavicom i ušima ko antene za bolji prijem mobilnog pa da te malo heklerom ubjedi u svoj stav. Imaš mač pa ako si jači, brži i bolji izvoli.

[dkdnt]

[bookman]

Zar ih mi svi ne čitamo zbog zabave.
Mislim, lijepo je otići na vikend u prirodu, ali provesti život bez blagodeti savremenog doba...

Žene su žene pa makar bile i vitezovi u dubini duše one su nježna osjetljiva bića željna ljubavi i pažnje. (ovo je kao laksativ)

[Erin]

Зато што је једноставно невероватно дивно изгубити се у једном таквом свету, читати о стварима које смо сматрали могућим само кад смо били мали... То су бајке, бајке за одрасле. И немогуће их је неволети.

Увек су ме привлачиле приче које су се дешавале пре напретка технологије, пре компјутера и аутомобила.
Била сам фасцинирана књигама о Перну (Ен Мекафри) када сам схватила да су, без обзира што делују као да се дешавају ко зна где и у времену које је на нивоу нашег раног Средњег века, змајеви јахачи Перна заправо наши далеки потомци.
Такође ме је одушевило у Точку времена када дођемо до тренутка где схватимо да је постојало Доба када су корисили авионе и аутомобиле.

Даље, магија је готово увек основни чинилац тих прича.
Магија је нешто што људи барем једном у животу пожеле да им је заиста доступно.
Невероватно је лепо маштати да је могуће чинити немогуће, да је могуће од никога постати нешто (Фродо, обичан Хобит носи на својим леђима судбину света; Гарион, помоћник у кухињи на једном релативно забаченом имању откирва да је потомак краља; Ранд, чобанин из забити схвата да је Поноворођени Змај... и онда Паг, сироче, потомак никог битног (колико ми знамо), заиста један сасвим обичан дечак, постаје најмоћнији чаробњак.

Магија... то је једна дивна ствар, недоступна, али нешто о чему ће се увек маштати.

[klitoris]

jer mi se može

[Maglor the Minstrel]

[Vukodav]

Jednostavno epska fantastika nije samo epska fantastika. Ovaj žanr obuhvata sve žanrove; i istorijski i avanturistički i ljubavni i filozofski i naučni. Istorija je sama po sebi po sebi ograničena. Zato je mnogo teško govoriti o istoriji. Pod pritiskom ste režima, vlasti i okoline. Epska fantastika vam dozvoljava da uzmete neku temu iz istorije, ubacite malo mašte, magije i nekih detalja, uobličite priču i dobijete jednu izvrsnu smesu. Mada vidim da su mnogi skeptici prema fantastici uopšte, a pogotovu prema epskoj. Ne prihvataju novo. Cenim ja i Dostojevskog, Šekspira, Molijera, Puškina, Beketa i sve te pisce klasika. Ali da li se treba zadržavati na tome? Da, bilo je to dobro za ljude XIX veka I bavi se večnim temama I ima vrednost. Ali zašto da književnost bude podražavalčka? Književnost je vid stvaralaštva. Zar nisu večne teme one kojima se Martin bavio? Politika, vlast, ljubav, zaveti. A da ne pričamo o literalnom stilu koji je zaista bez premca. O Tolkinu neću ni da govorim. Vreme je da se malo naše društvo pokrene iz učmalosti i shvati da je epska fantastika ne samo uzvišeni vid stvaralaštva nego i način da se izbegne represija ukoliko je želja pisca da se bavi nekim značajnim ali zabranjenim temama.

[Orion]

Pa ne bih se skroz složio, ali možda svako traži nešto drugačije u knjizi. Nemam ništa protiv da se fantastika, i epska, bavi i ozbiljnim temama, ali ja u fantastici tražim pre svega zabavu, otklon od stvarnosti, da ne razmišljam o brigama i stresovima, da se uživim u drugi svet- a i volim misterije, magiju, mitologiju... Ja isto obožavam Martina, ali realno kad poredim njega sa recimo Bulgakovom i njegovim romanima, prvenstveno Majstor i Margarita i Bela garda, realno Martin mu nije ni do kolena- a ja sam veliki ljubitelj fantastike i nije mi lako to priznati, ali jednostavno ne mogu lagati.
Ja u principu sve čitam što mi se svidi- i klasike, i trilere, i epsku, naučnu, urbanu fantastiku, horor itd., fantastika mi zauzima posebno mesto u srcu, ali pokušavam da budem objektivan.

U poslednje vreme mi se dešava da se više okrećem urbanoj fantastici, sf, hororu, slipstrimu, a nekako sam smanjio čitanje epske fantastike. Došlo je do zamora materijala. Prvenstveno što vidim sve manje ljubavi u pisanju EF, i sve više industrije.
Svaki iole uspešniji pisac ne zaustavlja se na duologiji ili trilogiji, već udara x nastavaka. Ili završi jedan serijal, pa krene odmah drugi sa potpuno istim likovima. Meni to ubija volju za čitanjem, naprosto ima toliko dobrih knjiga za čitanje, da neću da gubim vreme na sedam, osam, deset nastavaka gde mi je jasno da se vrti manje više isto, i da mora doći do pada kvaliteta. Sad mnogo pažljivije biram knjige EF, nego ranije kada sam gutao sve i svašta.

[Vukodav]

Naravno, i zabava je neizostavna. Ali upravo zato što je tako zabavna prikriva mnoge stvari. Ne govorim da nema boljih pisaca, ali je ono moje govorenje bilo usmereno protiv skeptika i učenika klasističke škole koji veruju u to da je Puškin rekao: "Posle mene potop" i da je to istinito. Svakako, treba negovati i druge žanrove. Stil pisanja je individualan i nevezan za žanr, a isto tako je kod čitalaca to subjektivni stav, da li mu se stil sviđa ili ne. Da, ima sada sve više pokušaja da se imitiraju i kopiraju pisci, ali tu su Sloveni, još uvek neiskorišćeni u epskoj fantastici i nadam se da ćemo mi osvežiti malo scenu epske fantastike.

[Iris]

Prvo sto mi pada na pamet, dakle, najociglednije, je zabava. Ali onda, ima tu i neceg vise. Kad sam bila klinka, obozavala sam bajke. Ruske, indijske, kineske, arapske... A najvise nase narodne. Eto, svako dete je culo za Crvenkapu, koja je smisljena da bi se deca ucila poslusnosti, a mene npr ubija u pojam i kreativnost, dok tolike nase divne narodne bajke leze da kazem u zaboravu, odnosno ne otvaranim knjigama.
Posle bajki, logicno je da sam presla na Fantasy, i to bas zbog jednog romana koji dosta podseca na bajku. Onda sam krenula da citam i ostale knjige, ali Fantasy je moja velika ljubav, i to zbog slobode koju daje piscu ali i citaocu i zaista mi je tesko da poverujem da cak i najkomercionalniji pisci danas vecinom EFa ali i ostalih Fantasy podzanrova mogu da ne vole ono sto rade i svetove koje stvaraju.
Ja volim price. Filmove, knjige, serije, sve. Gubim se u pricama. I onda, kad izadjem iz njih, mnogo mi je zanimljivije da zivim svoj zivot jer nisam non-stop u njemu. Takodje, kad sam pod nekom tenzijom a ne mogu nista da uradim, dobar film ili knjiga me smire jer me distanciraju od izvora nervoze. A zar nisu otvorene Fantasy price najbolje za tako nesto?
I da, zaboravila sam, ljudima ni malo ne smeta da raznorazne svrljege (bez uvrede, i ja to volim), ili, suptilnije, "apstraktne slike" nazovu umetnickim delima. Pesme Vaska Pope i Disa su zaista potpuno apstraktne, i one su takodje umetnicka dela. Zasto nekim ljudima toliko smeta da prozne apstrakcije, dakle, Fantasy, koje su mnogo razradjenije i formiranije od ostalih, budu smatrane umetnickim delima? Naravno, ne sve, kao ni kod ostalih zanrova, ali neke to definitivno zasluzuju.

[Shieldmaiden]

Ne bih poredila Fantasy sa apstraktnim slikarstvom, eventualno sa nadrealizmom.