Deca Hurinova

[Koma]

Nije ovo ono što sam očekivao moram reć', mislim, za svakog fana LOtR serijala ovo je obavezno štivo, ali ovo su kao neki ostaci koje dobijamo mi glani Srednje Zemlje i priča u vezi nje. Ipak, kupio sam i nisam se pokajao.

[alcesta]

Videla sam da je izašla i verzija sa sjajnim koricama, za razliku od one koju sam videla na Sajmu.

[Egon Zmaj]

Ja sam i zadovoljan i sa prvobitnom štampanom knjigom. Važno je imati takvu knjigu, a korica je nebina. To što sam ja u tom trenutku imao para pa dao 3300 dinara za Gospodar Prstenova sa ilustracijama u boji i u jednoj celini, a takođe i oko 1000 dinara za Hobita takođe u boji, nije neki problem. Da tad nisam napunio 18 godina i sve to kupio(ne moram reći da su roditelji krstili), ja bi i dalje imao sa lošim koricama i tri knjige ponaosob. Te sam poklonio drugarici, ali knjige su bile očuvane.

[Wartorius]

Ja imam one tri u tvrdom izdanju sa Gandalfom na prvoj i mislim da je to najbolja korica za knjigu ikada. Mislim, originalna je bolja, ali to ne bih menjao ovu knjigu ni za šta... zato mi se Silmarilion sav raspada...

[Naurion]

jel zna neko gde mogu da kupim Decu Hurinovu u Novom Sadu?
jel nedavno kupovao,pa zna da u nekoj knjizari vec ima?..posto sam ja u 2 pitao i trenutno nemaju

[Namo*Mandos]

[High Duke]

Naurione, sigurno ima Dece Hurinove u Alnarijevoj knjizari.

Knjižara 2
TC Mercator - Novi Sad
Bulevar oslobođenja 102
021/6368-488
021/6368-498

[Tarfea]

Odlicna je knjiga, samo sto ne volim glavnog junaka )))))

[alcesta]

Pročitala konačno Decu Hurinovu, i promenila sam mišljenje povodom izdavanja ovakve knjige. Ovako kako je, stvarno je lepo da je jedna od glavnih starijih priča ispričana na normalan način, bez gomile fusnota i po pet verzija, koliko god se mi mogli slagati ili ne slagati sa Kristoferovim izborom. Razume se, stilu se može prigovoriti jer kao i sve ostalo nije to "pravi" dovršeni Tolkin, ali je ipak lepo imati celu priču o Turinu, a pogotovo pozdravljam što je pisano tako da ga mogu čitati i oni koji nisu čitali Silmarilion i pojma nemaju o Starijim danima. Lektura je kriminalna ako je i postojala uopšte, što je naravno velika šteta, ali od Alnarija drugo nisam ni očekivala. S obzirom na sve, Hajduk se muški izborio sa svojim izdavačkim Glaurungom, nema šta.

[Namo*Mandos]

[Draugdur]

Khm...lektura

[High Duke]

[GilGaladriel]

Ja sam chitala u originalu, imam fino izdanje sa ilustracijama i tvrdim koricama.
Nego, napisala sam recenziju knjige josh pre sto godina na blogu, pa evo da je podelim s vama. Zanemarite rechenice koje referiraju na kontekst bloga.
Nakon neshto vishe od 70 godina od objavljivanja "Hobita", pedesetak godina od "Gospodara" i tridesetak od "Silmariliona", Kristofer nam predstavlja 'novo' delo iz lecjine kuhinje, a ovaj put se radi o "Narn i Chin Hurin" tj. zloj kobi dece Hurinove, nazvanoj u originalu The Children of Hurin.

Ova knjizhica od trista i kusur strana (sa apendiksom) predstavlja elaboraciju iste priche iz "Silmariliona", i kako joj sam naslov kazhe, prati zlu kob dece Hurinove, poimence Turina, Nienore i (kratko) Lalait. Zamisao tvorca knjige (poshto ne mogu da kazhem 'pisca') je bila da iz Tolkinovih belezhaka i skica sklopi prichu o Turinu Zmajoubici koja bi se na neki nachin odigravala u 'realnom vremenu', tj. nalikovala vishe "Hobitu" i "Gospodaru" u smislu da bi bila neposrednija od "Silmariliona" i sadrzhala vishe dijaloga a manje pluskvamperfekata.

E sad, buducji da je pricha o Turinu jedna od najdirljivijih i meni najomiljenijih iz "Silmariliona", knjigu sam jedva dochekala, a kad sam je dobila (buducji da se ipak radi o Tolkinu), chekala sam skoro dva meseca da uslovi budu idealni za njeno chitanje. Tolkin se ne mozhe chitati bilo gde (u stvari mozhe, ali meni je nezgodno zato shto uvek mnogo plachem - vidi jedan od prethodnih blogova za detalje) niti bilo kad, bitna je atmosfera.

U svakom sluchaju, pricha o ukletom heroju koji ubija svog najboljeg prijatelja, zavodi zhenu choveka koji mu je spasao zhivot, posredno upropashtava jedno kraljevstvo, bleji s patuljcima, zheni se sopstvenom sestrom, ubija zmaja i na kraju i sebe i nosi zajeban mach i zajebaniju kacigu obecjava kako god okrenesh.
Poslednja stvar koju biste ochekivali je dosada.

Nazhalost, to je jedino chega The Children of Hurin ima da pruzhi u izobilju.

Za razliku od "Nedovrshenih pricha" koje su nam pruzhile gomilu novih informacija i potpuno nov uvid u neke likove (recimo, dobar primer je epizoda sa Feanorom i Galadrielinom kosom), "Narn" ne donosi nishta tog tipa. Sve shto dobijamo je pricha koja se sasvim lako mozhe isprichati na 50 stranica (kao shto i jeste isprichana u "Silmarilionu"), samo razvuchena, kako je to Bilbo lepo srochio, kao malo putera premazano na previshe hleba. Jedine nove informacije su par imena likova i mesta i nekoliko novih detalja o nekim dobro poznatim dogadjajima.
I iako je kao jedan od glavnih razloga nastanka ove knjige navedeno sticanje 'dubljeg uvida u likove i situacije', tog uvida nema ni u tragovima. Likovi su bledi i dvodimenzionalni, ali za razliku od "Silmariliona" koji takodje vrvi od heroja i zlikovaca izmedju kojih nema nikoga (izuzev mozhda Maiglina, i na momente samog Turina), Kristofer je u "Deci" likove oslobodio 'efekta istorijske distance' koji je prisutan u "Silmarilionu" i koji chini dvodimenzionalnost likova podnoshljivom, ako ne i neophodnom. Takodje, delovi knjige su potpuno identichni poglavlju o Turinu iz "Silmariliona".
Na kraju krajeva, ono shto dobijate je knjiga koja se vrlo lako mozhe pretvoriti u holivudski film - zaplet je prilichno jednostavan (nema sve one eldest and fatherless zajebancije + skoro svi su iste visine), zapravo imate 'mit o heroju' a ti su uvek popularni. Takodje, postoje 3 ili 4 mogucja jebacha koji cje privucji zhenski deo publike u bioskope - Mablung, Beleg i sam Turin (a mozhda i Tingol, mada se ne bih kladila nakon onoga shto su uradili nesretnom Kelebornu), ima par dobrih riba, shachica vrishtecjih Oraka, charobni mach, i naravno zmaj (a svi vole zmajeve). I gomila Irachana... kahm, ovaj Istochnjaka koji najebu.

No, ako zanemarimo tu potencijalno profitabilnu stranu cele stvari, "Narn" je mogucje posmatrati i iz drugog ugla.
Trecjinu knjige zapravo chine apendiksi, uvod, beleshke o izgovoru vilenjachkih rechi (kao da do sad nismo jebeno nauchili da je CH 'ch' u BaCH a ne u CHurch), prichica o istorijskom razvoju priche u Tolkinovom zhivotu i ilustracije koje je radio Alan Li.
Ja sam prvo mislila da su ilustracije dobra stvar, ali sad vishe ne mislim tako. Iako mi je Alan Li omiljeni ilustrator Tolkina (iako ne zna da crta face), slike u ovoj knjizi su me previshe podsecjale na grozni film "Gospodar prstenova" (a posebno lembas. Alan Li cje u istoriji ostati zapamcjen kao chovek koji je svima upropastio lembas).

Na stranu pica lembas (picbas? lemca?), josh jedna stvar koja mi je ishla na nerve je Turinov shlem. *Spojler!! ali ne stvarno poshto se vidi na koricama* Nikad do sad u zhivotu svome ja nisam chula da Turinov shlem ima mini verziju Glaurunga (oca zmajeva) na sebi. (I zar nije Ankalagon Crni bre bio otac zmajeva?) Kraj spojlera*
U svakom sluchaju, pretpostavljam da je najzajebaniji deo posla pri sklapanju ove knjige bio da se od finalnog proizvoda napravi koherentan tekst (bez dosadnih fusnota kao u HoME), i pretpostavljam da je Kristofer zapravo dobro odradio posao, ali su shavovi ponekad jako ochigledni. Pasusi iz "Silmariliona" su dobar primer. I neke rechi. U knjizi ima nekih rechi koje ja prosto ne mogu da zamislim Tolkina kako upotrebljava. Tu se provaljuje da je tekst bio 'zakrpljen' kao stara charapa. I ta stvar sa kacigom (ispravite me ako greshim, I have forgotten much that I once knew) mi deluje kao kasniji dodatak, nekako kao da je Alan Li prvo nacrtao sliku, pa je tek onda nastao tekst...
I kad sam vecj kod toga, znam da su za "Decu" napravljene sasvim nove ilustracije, ali nekako mi je neoprostivo shto Lijevo 'Ubijanje Glaurunga' nije nashlo mesto u knjizi. To je ona slika gde Turin zabada mach u crva.
To je verovatno najpoznatija scena iz cele priche, i ne mogu da se otmem utisku da je trebalo da je ubace.

U svakom sluchaju, The Children of Hurin dobija dve i po od mogucjih pet zvezdica:
-Jedna zvezdica je zato shto je (ma koliko nategnuto) u pitanju Tolkin, a sve shto ima ikakve veze sa Tolkinom je sveto po asocijaciji i ne postoji nishta shto mozhe promeniti tu chinjenicu (to je onaj momenat kad chak i ja navijam za "nashe" na dodeli Oskara kad je gnusni Dzheksonov film pokupio 10 komada).

-Druga zvezdica je zato shto je u pitanju Turin, a sve shto ima ikakve veze sa Turinom je sveto po asocijaciji i ne postoji nishta shto mozhe promeniti tu chinjenicu.

-Polovina zvezdice je za trud. Sam trud oko sastavljanja knjige verovatno zasluzhuje vishe, ali to je ukaljano chinjenicom da je finalni proizvod dosadan.
I da, moramo biti kritichki nastrojeni chak i prema stvarima koje inache bezuslovno obozhavamo.
I da, rejting je ovako losh i zato shto skoro uopshte nisam plakala.
Kad chitam "Hobita", "Gospodara", "Silmarilion" ili "Priche" plachem kao blesava od chiste lepote.
"Deci Hurinovoj" ta lepota nedostaje.

[nightflier]

Gil, daj link za blog, ako može...

[GilGaladriel]

E blog je na majspejsu, a da bi ga vido morash da mi budesh friend, tako da nema smisla da postavljam, a i ne znam kako ide url.